U susret ustoličenju mitropolita Crnogorsko-primorske eparhije Srpske pravoslavne crkve (SPC) Joanikija, koje je najavljeno za 5. septembar u Cetinjskom manastiru, rastu tenzije u Crnoj Gori, a sa njima se zaoštrava i retorika zvaničnog Beograda.
Dok se gotovo sve opozicione stranke u Crnoj Gori i nacionalno orijentisana udruženja protive tome da se ova crkvena manifestacija održi na Cetinju i najavljuju protest najavljuju protest u tom gradu, pojedini zvaničnici Srbije i beogradski tabloidi optužuju crnogorskog predsednika Mila Đukanovića da tenzijama pokušava da zadrži svoju poziciju.
S druge strane, predsednik Srbije poručuje da Beograd ne želi da dodatno komplikuje situaciju.
Politikolog iz Srbije Duško Radosavljević u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE) ocenjuje da, uz male izuzetke, gotovo svi režimi u Srbiji od Miloševića do danas smatraju da su dešavanja u Crnoj Gori unutrašnje pitanje Srbije.
Ministar unutrašnjih poslova Srbije Aleksandar Vulin ocenio je 30. avgusta da nema ničeg što predsednik Crne Gore Milo Đukanović ne bi uradio da izazove tenzije i sukobe unutar Crne Gore nadajući se da će tako ostati na vlasti.
Vulin je tako reagovao na najavu Mila Đukanovića da će biti na protestu protivnika ustoličenja mitropolita Joanikija na Cetinju ukoliko SPC ne odustane od svečanosti u Cetinjskom manastiru.
„Pozvati na protest protiv ustoličenja mitropolita Joanikija u Cetinjskom manastiru, može samo onaj ko bez i malo odgovornosti za tuđe glave pokušava nemirom i neredom da čuva svoju moć koju izjednačava sa svojom glavom”, naveo je Vulin u saopštenju na sajtu Pokreta socijalista, čiji je predsednik.
Istog dana oglasio se i ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković koji je rekao da ne želi da veruje da će doći do nemilih situacija prilikom ustoličenja Joanikija na Cetinju.
“To nikome ne donosi dobro, ali zaista nikome, i voleo bih da 5. septembra sve prođe u miru i božjem redu i poretku. To je važno i za ceo region i za naš narod. Preko 180.000 Srba i Srpkinja živi u Crnoj Gori, to su naša braća i sestre”, kazao je Selaković za televiziju Pink.
O Vučićevom dolasku znaće se 2. ili 3. septembra
Još uvek nije poznato hoće li predsednik Srbije Aleksandar Vučić prisustvovati ceremoniji u Cetinjskom manastiru. Vučić je 28. avgusta izjavio da još uvek nije odlučio. Dodao je da će odluku obznaniti 2. ili 3. septembra.
„Sagledavam sve i pri tome neću da se rukovodim onim što govore bezbednosne službe. Neću u tome pronalaziti izlaz za bilo kakvu odluku, već ću doneti odluku zasnovanu na političkim argumentima. Ni na koji način ne želim da izazivamo dodatne tenzije ili da bilo kome pravimo bilo kakve probleme“, rekao je Vučić na konferenciji za medije.
Od kada je 2016. izabran za predsednika Srbije, Vučić je posetio Crnu Goru 1. novembra 2020. kada je prisustvovao sahrani mitropolita Amfilohija.
Politikolog Duško Radosavljević smatra da „svi ovi igrokazi“ nisu toliko upućeni prema Crnoj Gori, već više prema radikalizovanju biračkog tela u susret izborima koji su najavljeni za 2022. godinu.
„Svaka situacija se koristi, a posebno preko ’megafona’ srpskog režima, Vulina, koji šalje najmračnije poruke u ime režima, a onda se pojavljuje Vučić kao vrhovni sveštenik političkog života u Srbiji, koji te poruke amortizuje, ali se na kraju pokaže da on svojim delovanjem nije taj koji će stabilizovati situaciju“, smatra Duško Radosavljević.
No media source currently available0:0030:000:00 Direktan link Pop-out plejer
On dodaje da bi političke elite na Zapadnom Balkanu, po uzoru na Severnu Makedoniju i Grčku, trebalo da rešavaju sporove iz prošlosti.
„Očigledno je da, dok se vode bitke oko identitetskih pitanja, na dnevnom redu neće biti prava politička pitanja. Uvek ovakve stvari jako dobro dođu vlastodršcima u republikama bivše Jugoslavije da se ojača njihova pozicija, a za to vreme se ništa bitno ne rešava“, kaže Radosavljević.
Zašto je ustoličenje podiglo tenzije?
Crkvenoj ceremoniji na Cetinju, kulturnoj i istorijskoj prestonici Crne Gore u podnožju Lovćena, oštro se protive crnogorske organizacije sa nacionalnim predznakom, udruženja i gotovo sve opozicione parlamentarne partije, kao i sama Opština Cetinje.
Udruženja su najavila proteste na Cetinju na dan ustoličenja, 5. septembra, zbog čega je do sada bilo više sastanaka državnih bezbednosnih institucija, na čelu sa Savetom za bezbednost i odbranu Crne Gore.
Tu tezu protivnici ustoličenja u Cetinjskom manastiru zasnivaju na činjenici da bi mitropolita Joanikija trebalo da ustoliči patrijarh SPC Porfirije. U delu crnogorske javnosti događaj se percipira kao novi talas uticaja Srbije na Crnu Goru koja je 2006. proglasila nezavisnost i odvojila se od zajednice sa Srbijom.
Mitropolit Joanikije je odbacio te optužbe i pojasnio da je zakonito izabran za mitropolita crnogorsko primorskog.
Ipak, Mitropolija crnogorsko-primorska je saopštila 27. avgusta da je odustala od organizovanja javnog okupljanja i takozvanog svenarodnog sabora ispred Cetinjskog manastira 5. septembra, a da će tog dana ustoličenje će biti održano u Cetinjskom manastiru, uz prisustvo patrijarha SPC Porfirija, episkopa i predstavnika crkvenih opština.
Cetinje se smatra sedištem Crnogorske pravoslavne crkve (CPC), koju ne priznaje nijedna kanonska crkva, ali ima podršku Kijevske patrijaršije.
Političari iz Srbije najavljuju prisustvo na oba skupa
Poslanik vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) u Skupštini Srbije Vladimir Đukanović izjavio je 23. avgusta na svom Jutjub (YouTube) kanalu da ima želju da bude prisutan na ustoličenju Joanikija na Cetinju, te da ne vidi nijedan razlog da se vernicima zabrani taj skup.
„Nije Cetinje neosvojiva tvrđava, nije Cetinje mesto gde će se skupljati antisrpska klika. Naprotiv, Cetinje je mesto koje je bilo bastion srpske istorije. To je mesto u kome danas ima dosta zabludelog sveta, ali ne možete zbog njih da otkazujete nešto i da čitavu istoriju poništavate zato što je tamo jedna klika ljudi odlučila da maltretira kompletno građanstvo“, rekao je Đukanović.
Želju da 5. septembra bude na Cetinju, ali na skupu crnogorskih udruženja izrazio je i Nenad Čanak, lider Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV), koja nema predstavnike u republičkom parlamentu, dok je u pokrajinskoj Skupštini Vojvodine u opoziciji.
Čanak je za televiziju Pink 29. avgusta izjavio da će doći na cetinjski protest, te pozvao SPC da ceremoniju ustoličenja izmesti u Sabornu crkvu u Podgorici.
No media source currently available0:000:05:080:00 Direktan link
Aleksandar Marton, portparol Lige socijaldemokrata Vojvodine, kaže za RSE da LSV od osnivanja ima odličnu saradnju sa određenim političkim grupacijama u Crnoj Gori koje su devedesetih vodile antiratnu politiku. On podvlači da je vlast Mila Đukanovića pomagala strankama koje su u to vreme bile opozicija režimu Slobodana Miloševića.
„Svakako da je sasvim jasna njegova podrška, pre svega Cetinju kao simbolu antiratnog pokreta u bivšoj Jugoslaviji, simbolu građanskog društva koje je na ovim prostorima, nažalost, na marginama. Ja kao član LSV, čiji je Nenad Čanak predsednik, to tako vidim“, objašnjava Marton.
Prema njegovim rečima, priča oko crkvene imovine i statusa Srpske pravoslavne crkve i Crnogorske pravoslavne crkve u Crnoj Gori je kontroverzna i zbog toga ne treba „gurati prst u oko bilo kome, ako se zna da teoretski može da dođe do incidenata na Cetinju prilikom ustoličenja mitropolita Joanikija“.
Na pitanje da li u LSV strahuju da bi odlazak Nenada Čanka na protest mogao takođe da se protumači kao doprinos podizanju tenzija, Marton odgovara odrečno.
„Zbog politike Lige socijaldemokrata Vojvodine nikada ni jedna jedina kuća nije zapaljena u bivšoj Jugoslaviji. Čitavi gradovi su goreli zbog politike takozvanih patriota“, kaže Marton.
Problemi sa Zakonom o slobodi veroispovesti
Napetosti u Crnoj Gori porasle su krajem 2019. godine, nakon što je tadašnja vladajuća većina na čelu sa Demokratskom partijom socijalista (DPS) Mila Đukanovića, izglasala Zakon o slobodi veroispovesti.
Zakonom je bilo predviđeno da država postaje vlasnik svih verskih objekata koji su izgrađeni do decembra 1918. godine – ukoliko verske zajednice ne dokažu vlasništvo.
Srpska pravoslavna crkva je Zakon o slobodi veroispovesti protumačila kao pokušaj Crne Gore da oduzme imovinu SPC. Uoči i nakon donošenja zakona organizovane su masovne protestne litije širom Crne Gore i Srbije.
Decembra 2020. godine, nova parlamentarna većina – na čelu sa Demokratskim frontom – izglasala je izmene zakona kojima su poništeni svi, za Srpsku pravoslavnu crkvu sporni članovi.
obustavlja se svaka komunikacija sa Vladom Republike Srbije zbog pritisaka na poljoprivrednike!
Traži se momentalno ukidanje pasivnog statusa svim poljoprivrednicima koji su napravili samo tehničke propuste ili imaju druge nedostatke koji ne podrazumevaju zloupotrebu budžetskih sredstava .
Poziva se na odgovornost Ministarstvo poljoprivrede Skupštinski odbor za poljoprivredu Predsednik Vlade Republike Srbije
Hitna pomoć studentima u hrani i neophodnim potrepštinama.
koordinisana podrška studentima obavezno u ljudstvu na blokadama ako postoji potreba i mehanizovano.
pozivaju se poljoprivrednici da se organizuju u svojim mestima i izađu traktorima u dogovoreno vreme.
Vladavina prava, sloboda i demokratija alati u borbi protiv koruptivne hobotnice vlasti
Liga socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI pozdravlja podršku velikog broja advokata studentima i njihovoj borbi za ispunjenje legitimnih i legalnih zahteva, na koje nadležne institucije moraju da odgovore
Advokati su, takođe, pozvali Advokatsku komoru Srbije i sve advokatske komore u sastavu Advokatske komore Srbije da izdaju posebno saopštenje podrške studentima u ostvarivanju njihovih Ustavom zajamčenih prava i istaknutih zahteva.
Ovaj apel je posebno bitno istaći na današnji Međunarodni dan ljudskih prava, koji je temelj garancija dostojanstva, te jednakih i neotuđivih prava svih članova svetske zajednice.
Izostanak vladavine prava u Srbiji jedan je od osnovih problema naše zajednice.
Koruptivna hobotnica Srpske napredne stranke uništava državu i njene građane.
Tome se mora stati na put!
Jedini ispravan način da se to ostvari je članstvo Srbije u Evropskoj uniji koja u svom osnivačkom ugovoru utvrđuje vladavinu prava, slobodu, poštovanje ljudskog dostojanstva, poštovanje ljudskih prava, jednakost i demokratiju kao svoje temeljne vrednosti.
Da je Srbija članica Evropske unije, i ona bi bila u ingerencijama evropskog tužioca koji bi garantovao borbu protiv korupcije.
I baš zato, borba za članstvo Srbije u Evropskoj uniji mora da bude prioritet svih demokratskih članova naše zajednica.
To je jedina garancija uređene i moderne države.
Aleksandar Marton portparol Lige socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI
Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara (DZVM) ne prestaje da se čudi činjenici da, iako je zvanični predsednik MNS-a Arpad Fremond, u ime ove institucije često govori dr. Balint Pastor, predsednik Saveza vojvođanskih Mađara (SVM). Ova neobičnost posebno dolazi do izražaja na događajima organizovani od strane MNS u školama, obrazovnim ustanovama, gde se ove političke igrarije često odvijaju pred decom.
Kako sve ovo treba da razumemo? Da li je ovo početak nove prakse u kojoj se autonomija institucija jednostavno zanemaruje? Ili je u pitanju činjenica da zakoni i etičke norme postoje samo na papiru?
DZVM podseća sve pomenute, da zakon o nacionalnim savetima jasno nalaže: nacionalni saveti se ne smeju koristiti u političke svrhe. Zbog toga pozivamo rukovodstvo MNS-a da obezbedi očuvanje kredibiliteta institucije nacionalnog saveta i da ne dozvoli da MNS postane politička igračka Saveza vojvođanskih Mađara.
Umesto političkog spektakla pred decom, bolje bi bilo da se postarate da putem MNS prenesemo prave vrednosti budućim generacijama.
Vučić taman prodao šarenu lažu da će Srbija biti spremna za EU 2026, a onda je stigao hladan tuš iz Brisela
Iako se najvljuje već nekoliko godina, Srbiji ponovo nije otovren klaster 3 u pregovorima sa Evropskom unijom. Tako je još jednom potvrđeno da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić obmanuo građane kada je izjavio da očekuje da do 2026. godine budemo spremni za članstvo u EU. Rampa iz Unije ponovo je spuštena zbog vladavine prava, a da se ne nadamo previše potvrđuju i dokumenta Vlade Republike Srbije u kojoj se 2026. godina ni ne pominje
Već tri puta zemlje članice Evropske unije pokušavaju da postignu dogovor da li Srbiji u pregovorima sa Evropskom unijom treba otvorit klaster 3. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da su ambasadori Švedske, Finske, Holandije, Hrvatske i Bugarske glasali protiv otvaranja ovog klastera.
Iako je poznato da neuvođenje sankcija Rusiji predstavlja ključni razpog zašto ne nastavljamo pregovore, neke države članice nisu zadovoljne ni situacijom po pitanju vladavine prava, slobodom izražavanja i nedostatkom napretka u dijalogu sa Prištinom.
Iako se klaster koji treba da otvorimo ne odnosi se na vladavinu prava, jasno je da se po tom pitanju nismo proslavili. To pokazuju i nedavni događaji nakon pogibije 15 ljudi na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Iako je uhapšeno više osoba, visoki funkcioneri čiju odgovornost traži javnost su ekspresno oslobođeni ili im je određen kućni pritvor.
Inače, Srbija je poslednji put otvorila klaster u pristupnim pregovorima u decembru 2021. godine. Dva meseca kasnije počeo je rat u Ukrajini a zbog neuvođenja sankcija Rusiji, pregovori o članstvu između Brisela i Beograda su zaleđeni.
Da ispunjenje kriterijuma za članstvo nije ni na vidiku smatra Vladimir Međak iz Evropskog pokreta u Srbiji koji za „Novu“ kaže da smo još 2018. godine „probili“ prvi rok za članstvo koji je ranije postavila Vlada Srbije.
„Predsednik je sada rekao da će Srbija za člnastvo biti spremna 2026. godine. S druge strane, Vlada Srbije je postavila rok da ćemo biti spremni 2027. godine, a onda su usvojili reformsku agendu u kojoj su postavljeni takvi rokovi da mi ne možemo da budemo spremni pre 2029. godine“, kaže Međak.
Sagovornik „Nove“ pojašnjava kako je izgledao čitav proces iz kog se jasno može zaključiti da nam 2026, bar kada je o Evropskoj uniji reč, nije obećana godina, čak ni za ispunjenje svih kriterijuma.
„U Reformskoj agendi Vlade Srbije smo rekli da ćemo ispuniti merila za otvaranje poglavlja 12, to je bezbednost hrane, u junu 2027, a poglavlje 8 – što je konkurencija tek u decembru 2027. godine. Dakle, ako mi to otvorimo 2027. godine, onda treba da dobijemo merila za zatvaranje , to računajte da traje minimum godinu, godinu i po dana, što je početak 2029. godine. Već u startu naša dokumenta ukazuju šta mi ne planiramo da uradimo“, kaže Međak.
Napominje i da se u toj reformskoj agendi ne pominju ni sankcije Rusiji, ni raskidanje sporazuma o strateškoj saradnji sa Kinom, Rusijom, Azerbejdžanom, Emiratima i Turskom kojima se zaobilaze javne nabavke.
„Raskidanje tih sporazuma je uslov za zatvaranje poglavlja 5 i 30. Mi to čak nismo ni planirali. Takođe, sankcije Rusiji su uslov za otvaranje poglavlja 31 koje stoji blokirano još od 2014. godine. Govora o tome nema. Sve to zajedno nije u skladu sa pričom da ćemo 2026. biti spremni za članstvo“, precizira sagovornik Nove.
Komentarišući to što se predsednik Srbije uzda u Mađarsku koja je najavaila nastavak debate o našem klasteru 3, Međak kaže:
„Mađarska gura to iz svojih razloga, a ono što sam ja video jeste da je sedam država bilo protiv toga i da su glavne zamerke bile sankcije Rusiji i vladavina prava. Na spisku protivnika nema Nemačke, što znači da je pitanje trgovinom litijuma urodilo plodom. Ono što smo videli kao razloge za neotvaranje je: Tačka 1 Rusija, tačka 2 vladavina prava i Kosovo je tek na trećem mestu“, zaključuje Međak.
Novi sastanak sledeće nedelje
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da će Mađarska da zakaže za sledeću nedelju novi sastanak i da u to nema nikakve sumnje.
„Da me Bog pita šta smo Bugarima zgrešili, ne bih znao da vam to kažem i objasnim. Čini mi se da razumem šta su stvarni razlozi, bez obzira što ih nikada nećete čuti. A za Hrvate sve razumem, nemam tu veliki problem da shvatim. A za nas su dve važne vesti tu da nastavimo da se borimo i da razgovaramo sa svima njima“, rekao je Vučić posle sednice.
Upravo je predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno izjavio da je novi cilj Srbije da ispuni sve kriterijume za članstvo u EU do 2026. godine.
“Uz Ekspo imamo još jedan cilj, a to je da do kraja 2026. godine ispunimo sve kriterijume za članstvo u EU. Ne kažem da ćemo ući, ali da ispunimo sve kriterijume. Naše je da mi uradimo svoj posao.To je veliki novi strateški cilj i to je bila tema sastanka SNS-a. Taj cilj će vlada i skupština staviti u sva dokumenta. Time će se baviti više ljudi“, rekao je Vučić.
LSV: Budžet Vojvodine za 2025. godinu mizerno mali
Liga socijaldemokrata Vojvodine – Vojvođani (LSV) saopštila je danas da “neće dozvoliti Srpskoj naprednoj stranci da ugasi Autonomnu pokrajinu Vojvodinu”, ukazujući da je predlog budžeta za 2025. godinu, koji je usvojio kabinet Maje Gojković, još jedan jasan znak šta naprednjaci žele Vojvodini
„Budžet naše pokrajine za narednu godinu je za čak 36,3 milijarde dinara manji od onog za 2024. godinu. To je, kada se u obzir uzme i inflacija, pad od 40 odsto“, iztiču u LSV.
Navode da će, poređenja radi, budžet grada Beograda za 2025. godinu iznositi više od 200 milijardi dinara.
„Skandalozno je da po glavi stanovnika, na svakog građanina Beograda odlazi 119.000 dinara, a na građanina Vojvodine svega 35.000 dinara ili 3,4 puta manje. Zar mi u Vojvodini vredimo tri puta manje od stanovnika glavnog grada“, ističu iz LSV.
Između ostalog, dodali su da bi za nedostajućih 36,3 milijarde dinara mogle da se izgrade tri potpuno nove bolnice ili obezbedi sistem za navodnjavanje 155.000 hektara zemlje.
Do kraja 2030. godine će, prema poslednjim zvaničnim informacijama datim Novoj ekonomiji, biti gotovi radovi na prvoj fazi „linije jedan“ beogradskog metroa. Kako iz “Beogradskog metroa” kažu, prva faza obuhvata rutu od početne stanice Železnik do krajnjeg terminusa – stanice Pančevački most.
Prema ranijim najavama, Beograd je do kraja 2030. godine trebalo da ima već dve linije metroa. Prva je trebalo da bude gotova ranije, 2028. godine.
Šta će se raditi naredne godine
Naredna godina će, najavljuju iz ovog javnog preduzeća, biti ključna kada je u pitanju sam početak radova. Kako kažu iz “Metroa”, u drugom kvartalu 2025. počinje se sa pripremnim radovima u okviru izgradnje prve faze linije jedan beogradskog metroa, a koje podrazumevaju izmeštanje podzemnih instalacija raščišćavanje i kompletnu pripremu terena.
Do kraja 2025. trebalo bi da počinju građevinski radovi na izgradnji samih stanica, čemu će prethoditi potpisivanje ugovora sa izvođačima – kineskom kompanijom Power China i francuskom kompanijom Alstom.
Kako kažu iz „Metroa“, kredit od Dojče banke, vrednosti od 178,38 miliona evra, nedavno usvojen, obezbediće sredstva za početak ključnih aktivnosti, prvenstveno na Depou na Makišu i značajno ubrzati radovi u okviru izgradnje prve faze „linije 1“ metroa. Iz Depoa Makiš, inače, upravljaće se celokupnim sistemom metroa.
Šta je dosad urađeno?
Iz “Beogradskog metroa” kažu da su radovi na nasipanju terena na Makiškom polju završeni. Radovi su započeti krajem 2021. godine na lokaciji od 72 hektara. Takođe, nasuta je površina za budući Depo Makiš, Park&Ride i Terminus javnog gradskog prevoza u blizini početne metro stanice Železnik.
Izgradnja infrastrukturnih objekata depoa na Makišu podrazumeva ukupno sedam objekata – administrativnu zgradu/kontrolno operativni centar sa četiri hale: halu za inspekciju, halu za održavanje, halu za gariranje vozova i halu za održavanje vozila infrastrukture. Ostala dva objekta su ulazna portirnica i trafostanica.
Takođe, kako dodaju iz “Metroa”, radiće se protivpožarna stanica koja će služiti Depou, ali i celom Makiškom polju. Pored navedenih objekata izgradiće se koloseci, kolosečne veze i interne saobraćajnice sa priključcima na gradsku železničku i putnu mrežu, a koje će obezbediti rad svih operacija unutar depoa Makiš.
“Kada je u pitanju raseljavanje, prvi postupci rešavanja imovinsko – pravnih odnosa na lokacijama koje su obuhvaćene Akcionim planom raseljavanja započeti su početkom 2023. godine, dok su poslednji pokrenuti tokom novembra tekuće godine. Sam Akcioni plan raseljavanja reguliše, pretežno, postupak određivanja naknade, odnosno u sebi sadrži ‘matricu prava’ koja će se primenjivati u postupcima određivanja naknade po pravnosnažnim rešenjima o eksproprijaciji/administrativnom prenosu. Imajući u vidu navedeno, u postupcima određivanja naknade na svim lokacijama primenjivaće se Akcioni plan raseljavanja i ova faza će trajati dok se ne ispune svi zahtevi koji su u samom planu navedeni, a koji su u skladu sa relevantnim Standardima učinka Međunarodne finansijske korporacije”, navodi se.