Centar za socijalni rad i „Zelene šape“ – kako se odvija društveno koristan rad maloletnih počinilaca krivičnih dela
Centar za socijalni rad Zrenjanin tokom 2021. godine sklopio je saradnju sa nekoliko institucija i organizacija kojim je predviđeno uključivanje maloletnih počinilaca krivičnih dela u društveno koristan rad, kao vid vaspitne mere. Sporazum je potpisan sa Crvenim krstom Zrenjanin, Gerontološkim centrom Zrenjanin, Centrom za pružanje usluga socijalne zaštite grada Zrenjanina – “Most”, gradskim i seoskim mesnim zajednicama, JKP „Čistoća i zelenilo“ i Udruženjem ljubitelja životinja i prirode „Zelene šape“.
Centar za socijalni rad Zrenjanin tokom 2021. godine sklopio je saradnju sa nekoliko institucija i organizacija kojim je predviđeno uključivanje maloletnih počinilaca krivičnih dela u društveno koristan rad, kao vid vaspitne mere. Sporazum je potpisan sa Crvenim krstom Zrenjanin, Gerontološkim centrom Zrenjanin, Centrom za pružanje usluga socijalne zaštite grada Zrenjanina – “Most”, gradskim i seoskim mesnim zajednicama, JKP „Čistoća i zelenilo“ i Udruženjem ljubitelja životinja i prirode „Zelene šape“.
Proveravajući kako se saradnja ovog tipa odvija, odgovore smo potražili u Centru za socijalni rad kao i u Udruženju „Zelene šape“.
U Centru pojašnjavaju i podsećaju javnost na samu proceduru obavljanja društevno-korisnog rada u vidu vaspitne mere.
– Vaspitni nalozi predstavljaju instrumente preusmeravanja društvene reakcije prema maloletnim učiniocima krivičnih dela pokušajem njenog preobražaja u primarno nepenalno reagovanje. Ovde se ne radi o krivičnim sankcijama jer njih pored suda može da izrekne i javni tužilac za maloletnike, čak i bez vođenja krivičnog postupka u kome bi se utvrdilo da li je određeni maloletnik izvršio krivično delo ili ne. Cilj ovih instrumenata je da se, kad god je to moguće, izbegne (predupredi) vođenje krivičnog postupka prema maloletnim licima ili, ako je krivični postupak već pokrenut, da se obustavi. Za primenu jednog ili više vaspitnih naloga kao posebne mere potrebno je kumulativno ispunjenje dva uslova: formalni uslov – da je maloletnik (a ne i mlađe punoletno lice) izvršilo krivično delo za koje je propisana kazna zatvora do pet godina ili novčana kazna i materijalni uslov – da je maloletnik priznao izvršenje krivičnog dela i da postoji određeni odnos maloletnika prema izvršenom krivičnom delu, ali i prema oštećenom licu. Pri izboru vaspitnog naloga nadležni javni tužilac za maloletnike i sudija za maloletnike uzeće u obzir u celini interes maloletnika i oštećenog, vodeći računa da se primenjivanjem jednog ili više vaspitnih naloga ne ometa školovanje ili zaposlenje maloletnika. Vaspitni nalog može da traje najduže šest meseci, a u tom roku može se zameniti drugim vaspitnim nalogom ili ukinuti. Izbor vaspitnog naloga i njegova primena se vrši u saradnji sa roditeljem, usvojiocem ili staraocem maloletnika i nadležnim organom starateljstva, kažu u Centru za socijalni rad Zrenjanin.
Zakonom su predviđeni vaspitni nalozi:
– poravnanje sa oštećenim kako bi se naknadom štete, izvinjenjem, radom ili na neki drugi način otklonile, u celini ili delimično, štetne posledice dela; – redovno pohađanje nastave ili redovni odlazak na posao, – uključivanje, bez naknade, u rad humanitarnih organizacija ili poslove socijalnog, lokalnog ili ekološkog sadržaja; – podvrgavanje odgovarajućem ispitivanju i odvikavanju od zavisnosti izazvane upotrebom alkoholnih pića ili opojnih droga; – uključivanje u pojedinačni ili grupni tretman u odgovarajućoj zdravstvenoj ustanovi ili savetovalištu.
Upravo je iz treće vaspitne mere – uključivanje (bez naknade) u rad humanitarnih organizacija ili poslove socijalnog, lokalnog ili ekološkog sadržaja, proizašla saradnja sa Udruženjem „Zelene šape“. Bitno je istaći da se ovaj nalog izriče u trajanju do 120 sati. Njegovo ispunjenje ne sme da remeti školovanje maloletnika, a broj sati određuju sudija ili tužilac.
– Kada se maloletnik uputi u neku organizaciju njegov rad prate nadležni iz te organizacije i o tome izveštavaju Centar za socijalni rad. Ako maloletnik ne ispuni nalog ili meru, o tome se obaveštava Centar za socijalni rad, a zatim centar obaveštava sud ili tužilaštvo. Vaspitni nalog se tada obustavlja, pokreće se postupak u kom se može izreći nova mera-sankcija. Pravosudni sistem nastoji da umnoži primenu vaspitnih naloga kao boljeg rešenja za maloletnike ali i ceo sistem. Iz tog razloga osnovani su Lokalni timovi za primenu vaspitnih naloga koje čine sudija Višeg suda zadužen za maoloetnike, zamenik Višeg tužioca zadužen za postupanje sa maloletnicima i predstavnik Centra za socijalni rad. Možemo reći da se od kraja 2021. godine povećao broj izrečenih vaspitnih naloga. U prethodnom periodu taj broj je bio dosta manji u odnosu na broj izrečenih mera posebne obaveze, kažu u Centru sa osvrtom na konkretnu saradnju sa „Zelenim šapama“.
– Saradnja sa NVO „Zelene šape“ je vrlo dobra. U toku prošle godine šest maloletnika je upućeno kod njih radi izvršenja vaspitnog naloga ili mere posebne obaveze, navode u Centru.
MALOLETNIM POČINIOCIMA KRIVIČNIH DELA JE POTREBNO PRUŽITI ŠANSU
Saradnja Centra za socijalni rad i Udruženja „Zelene šape“ koja predviđa uključivanje maloletnih počinilaca krivičnih dela u društveno koristan rad, kao vid vaspitne mere, počela je pre više od godinu dana.
– Sporazum je potpisan u želji da tu decu pokrenemo, edukujemo i naučimo timskom radu, poštovanju prirode, brizi o životinjama. Za ovih godinu dana saradnje kroz „Zelene šape“ je prošlo pet maloletnih počinilaca krivičnih dela. Četvorica su uspešno završili izrečeni vaspitni nalog, dok je petom licu ostalo još neodrađenih sati za društveno koristan rad, kaže Aleksandra Radojčić iz tog udruženja.
Uključivanje maloletnika u društveno-koristan rad počeo je fazom navikavanja.
– U početku im je uglavnom malo teže da se uklope i naviku – izostanu, ne dođu na vreme, „pretrče“ zadatak. Tada im se na lep način skrene pažnja i vremenom vidite kako postaju disciplinovaniji, a pogotovo kad vide da svi ostali volonteri sve to rade iz ljubavi i uz timski rad. Imam utisak da i njima tada sve to lakše „padne“. Neki su se u ovoj priči i združili, postali prijatelji, kaže Radojčić i pojašnjava da su zaduženja razna, te da zavise od vremenskih uslova i trenuto aktivnih poslova koje ostali volonteri sprovode.
– Uključeni su u akcije pošumljavanja, izrade obloge od plastičnih flaša za mlade, posađene sadnice koje služe za zaštitu, samim tim su bili aktivni i u reciklaži. Neki od njih su bili i u kontaktu sa napuštenim životinjama o kojima brinemo i pomagali su nam oko njih, a pored maženja, igre, davanje vode i hrane, učili su o procesu kompostiranja onoga što ostane iza psa. Farbali su ograde u smeštajima za pse i postavljali zasene.
U Udruženju su, jednako kao i u Centru za socijalni rad, zadovoljni ostvarenom saradnjom.
– Sa Centrom za socijalni rad imamo zaista vrlo dobru saradnju. Oni nakon obavljenog razgovora upućuju lice na Udruženje. Ja zatim pravim tabelu aktivnosti uz vođenje evidencije koliko sati je, kog dana i na kom zadatku bio angažovan. Nakon toga šalje se izveštaj Centru za socijalni rad u kojem stoji šta su i koliko radili, kako su se pokazali, kako su se uklopili. Centar to prosleđuje Višem sudu u Zrenjaninu koji potom tu meru obustavlja, odnosno smatra da je svrha kažnjavanja postigla željeni efekat, kaže naša sagovornica.
Na kraju, ističe koliko je ova vaspitna mera važna kao moguća ključna promena za maloletnike – počinioce krivičnih dela.
– Želim da kažem da su to dobra deca i da im se treba pružiti šansa. Sve ovo što se kod nas u Udruženju radi im je novo i u neverici su kada shvate da sve što radimo radimo volonterski i iz ljubavi. Verujem da su iz naše priče i svog iskustva u njoj poneli neke pozitivne stvari, modele i sisteme vrednosti. Nadamo se da smo im jedan znak pored puta za njihovo produktivno i uspešno sutra. Cela priča zasad ide jako uspešno. Nama su oni od velike koristi, jer je aktivnosti i obaveza jako puno, toliko da volontera nikad nije dosta, kaže Aleksandra Radojčić.
obustavlja se svaka komunikacija sa Vladom Republike Srbije zbog pritisaka na poljoprivrednike!
Traži se momentalno ukidanje pasivnog statusa svim poljoprivrednicima koji su napravili samo tehničke propuste ili imaju druge nedostatke koji ne podrazumevaju zloupotrebu budžetskih sredstava .
Poziva se na odgovornost Ministarstvo poljoprivrede Skupštinski odbor za poljoprivredu Predsednik Vlade Republike Srbije
Hitna pomoć studentima u hrani i neophodnim potrepštinama.
koordinisana podrška studentima obavezno u ljudstvu na blokadama ako postoji potreba i mehanizovano.
pozivaju se poljoprivrednici da se organizuju u svojim mestima i izađu traktorima u dogovoreno vreme.
Vladavina prava, sloboda i demokratija alati u borbi protiv koruptivne hobotnice vlasti
Liga socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI pozdravlja podršku velikog broja advokata studentima i njihovoj borbi za ispunjenje legitimnih i legalnih zahteva, na koje nadležne institucije moraju da odgovore
Advokati su, takođe, pozvali Advokatsku komoru Srbije i sve advokatske komore u sastavu Advokatske komore Srbije da izdaju posebno saopštenje podrške studentima u ostvarivanju njihovih Ustavom zajamčenih prava i istaknutih zahteva.
Ovaj apel je posebno bitno istaći na današnji Međunarodni dan ljudskih prava, koji je temelj garancija dostojanstva, te jednakih i neotuđivih prava svih članova svetske zajednice.
Izostanak vladavine prava u Srbiji jedan je od osnovih problema naše zajednice.
Koruptivna hobotnica Srpske napredne stranke uništava državu i njene građane.
Tome se mora stati na put!
Jedini ispravan način da se to ostvari je članstvo Srbije u Evropskoj uniji koja u svom osnivačkom ugovoru utvrđuje vladavinu prava, slobodu, poštovanje ljudskog dostojanstva, poštovanje ljudskih prava, jednakost i demokratiju kao svoje temeljne vrednosti.
Da je Srbija članica Evropske unije, i ona bi bila u ingerencijama evropskog tužioca koji bi garantovao borbu protiv korupcije.
I baš zato, borba za članstvo Srbije u Evropskoj uniji mora da bude prioritet svih demokratskih članova naše zajednica.
To je jedina garancija uređene i moderne države.
Aleksandar Marton portparol Lige socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI
Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara (DZVM) ne prestaje da se čudi činjenici da, iako je zvanični predsednik MNS-a Arpad Fremond, u ime ove institucije često govori dr. Balint Pastor, predsednik Saveza vojvođanskih Mađara (SVM). Ova neobičnost posebno dolazi do izražaja na događajima organizovani od strane MNS u školama, obrazovnim ustanovama, gde se ove političke igrarije često odvijaju pred decom.
Kako sve ovo treba da razumemo? Da li je ovo početak nove prakse u kojoj se autonomija institucija jednostavno zanemaruje? Ili je u pitanju činjenica da zakoni i etičke norme postoje samo na papiru?
DZVM podseća sve pomenute, da zakon o nacionalnim savetima jasno nalaže: nacionalni saveti se ne smeju koristiti u političke svrhe. Zbog toga pozivamo rukovodstvo MNS-a da obezbedi očuvanje kredibiliteta institucije nacionalnog saveta i da ne dozvoli da MNS postane politička igračka Saveza vojvođanskih Mađara.
Umesto političkog spektakla pred decom, bolje bi bilo da se postarate da putem MNS prenesemo prave vrednosti budućim generacijama.
Vučić taman prodao šarenu lažu da će Srbija biti spremna za EU 2026, a onda je stigao hladan tuš iz Brisela
Iako se najvljuje već nekoliko godina, Srbiji ponovo nije otovren klaster 3 u pregovorima sa Evropskom unijom. Tako je još jednom potvrđeno da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić obmanuo građane kada je izjavio da očekuje da do 2026. godine budemo spremni za članstvo u EU. Rampa iz Unije ponovo je spuštena zbog vladavine prava, a da se ne nadamo previše potvrđuju i dokumenta Vlade Republike Srbije u kojoj se 2026. godina ni ne pominje
Već tri puta zemlje članice Evropske unije pokušavaju da postignu dogovor da li Srbiji u pregovorima sa Evropskom unijom treba otvorit klaster 3. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da su ambasadori Švedske, Finske, Holandije, Hrvatske i Bugarske glasali protiv otvaranja ovog klastera.
Iako je poznato da neuvođenje sankcija Rusiji predstavlja ključni razpog zašto ne nastavljamo pregovore, neke države članice nisu zadovoljne ni situacijom po pitanju vladavine prava, slobodom izražavanja i nedostatkom napretka u dijalogu sa Prištinom.
Iako se klaster koji treba da otvorimo ne odnosi se na vladavinu prava, jasno je da se po tom pitanju nismo proslavili. To pokazuju i nedavni događaji nakon pogibije 15 ljudi na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Iako je uhapšeno više osoba, visoki funkcioneri čiju odgovornost traži javnost su ekspresno oslobođeni ili im je određen kućni pritvor.
Inače, Srbija je poslednji put otvorila klaster u pristupnim pregovorima u decembru 2021. godine. Dva meseca kasnije počeo je rat u Ukrajini a zbog neuvođenja sankcija Rusiji, pregovori o članstvu između Brisela i Beograda su zaleđeni.
Da ispunjenje kriterijuma za članstvo nije ni na vidiku smatra Vladimir Međak iz Evropskog pokreta u Srbiji koji za „Novu“ kaže da smo još 2018. godine „probili“ prvi rok za članstvo koji je ranije postavila Vlada Srbije.
„Predsednik je sada rekao da će Srbija za člnastvo biti spremna 2026. godine. S druge strane, Vlada Srbije je postavila rok da ćemo biti spremni 2027. godine, a onda su usvojili reformsku agendu u kojoj su postavljeni takvi rokovi da mi ne možemo da budemo spremni pre 2029. godine“, kaže Međak.
Sagovornik „Nove“ pojašnjava kako je izgledao čitav proces iz kog se jasno može zaključiti da nam 2026, bar kada je o Evropskoj uniji reč, nije obećana godina, čak ni za ispunjenje svih kriterijuma.
„U Reformskoj agendi Vlade Srbije smo rekli da ćemo ispuniti merila za otvaranje poglavlja 12, to je bezbednost hrane, u junu 2027, a poglavlje 8 – što je konkurencija tek u decembru 2027. godine. Dakle, ako mi to otvorimo 2027. godine, onda treba da dobijemo merila za zatvaranje , to računajte da traje minimum godinu, godinu i po dana, što je početak 2029. godine. Već u startu naša dokumenta ukazuju šta mi ne planiramo da uradimo“, kaže Međak.
Napominje i da se u toj reformskoj agendi ne pominju ni sankcije Rusiji, ni raskidanje sporazuma o strateškoj saradnji sa Kinom, Rusijom, Azerbejdžanom, Emiratima i Turskom kojima se zaobilaze javne nabavke.
„Raskidanje tih sporazuma je uslov za zatvaranje poglavlja 5 i 30. Mi to čak nismo ni planirali. Takođe, sankcije Rusiji su uslov za otvaranje poglavlja 31 koje stoji blokirano još od 2014. godine. Govora o tome nema. Sve to zajedno nije u skladu sa pričom da ćemo 2026. biti spremni za članstvo“, precizira sagovornik Nove.
Komentarišući to što se predsednik Srbije uzda u Mađarsku koja je najavaila nastavak debate o našem klasteru 3, Međak kaže:
„Mađarska gura to iz svojih razloga, a ono što sam ja video jeste da je sedam država bilo protiv toga i da su glavne zamerke bile sankcije Rusiji i vladavina prava. Na spisku protivnika nema Nemačke, što znači da je pitanje trgovinom litijuma urodilo plodom. Ono što smo videli kao razloge za neotvaranje je: Tačka 1 Rusija, tačka 2 vladavina prava i Kosovo je tek na trećem mestu“, zaključuje Međak.
Novi sastanak sledeće nedelje
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da će Mađarska da zakaže za sledeću nedelju novi sastanak i da u to nema nikakve sumnje.
„Da me Bog pita šta smo Bugarima zgrešili, ne bih znao da vam to kažem i objasnim. Čini mi se da razumem šta su stvarni razlozi, bez obzira što ih nikada nećete čuti. A za Hrvate sve razumem, nemam tu veliki problem da shvatim. A za nas su dve važne vesti tu da nastavimo da se borimo i da razgovaramo sa svima njima“, rekao je Vučić posle sednice.
Upravo je predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno izjavio da je novi cilj Srbije da ispuni sve kriterijume za članstvo u EU do 2026. godine.
“Uz Ekspo imamo još jedan cilj, a to je da do kraja 2026. godine ispunimo sve kriterijume za članstvo u EU. Ne kažem da ćemo ući, ali da ispunimo sve kriterijume. Naše je da mi uradimo svoj posao.To je veliki novi strateški cilj i to je bila tema sastanka SNS-a. Taj cilj će vlada i skupština staviti u sva dokumenta. Time će se baviti više ljudi“, rekao je Vučić.
LSV: Budžet Vojvodine za 2025. godinu mizerno mali
Liga socijaldemokrata Vojvodine – Vojvođani (LSV) saopštila je danas da “neće dozvoliti Srpskoj naprednoj stranci da ugasi Autonomnu pokrajinu Vojvodinu”, ukazujući da je predlog budžeta za 2025. godinu, koji je usvojio kabinet Maje Gojković, još jedan jasan znak šta naprednjaci žele Vojvodini
„Budžet naše pokrajine za narednu godinu je za čak 36,3 milijarde dinara manji od onog za 2024. godinu. To je, kada se u obzir uzme i inflacija, pad od 40 odsto“, iztiču u LSV.
Navode da će, poređenja radi, budžet grada Beograda za 2025. godinu iznositi više od 200 milijardi dinara.
„Skandalozno je da po glavi stanovnika, na svakog građanina Beograda odlazi 119.000 dinara, a na građanina Vojvodine svega 35.000 dinara ili 3,4 puta manje. Zar mi u Vojvodini vredimo tri puta manje od stanovnika glavnog grada“, ističu iz LSV.
Između ostalog, dodali su da bi za nedostajućih 36,3 milijarde dinara mogle da se izgrade tri potpuno nove bolnice ili obezbedi sistem za navodnjavanje 155.000 hektara zemlje.
Do kraja 2030. godine će, prema poslednjim zvaničnim informacijama datim Novoj ekonomiji, biti gotovi radovi na prvoj fazi „linije jedan“ beogradskog metroa. Kako iz “Beogradskog metroa” kažu, prva faza obuhvata rutu od početne stanice Železnik do krajnjeg terminusa – stanice Pančevački most.
Prema ranijim najavama, Beograd je do kraja 2030. godine trebalo da ima već dve linije metroa. Prva je trebalo da bude gotova ranije, 2028. godine.
Šta će se raditi naredne godine
Naredna godina će, najavljuju iz ovog javnog preduzeća, biti ključna kada je u pitanju sam početak radova. Kako kažu iz “Metroa”, u drugom kvartalu 2025. počinje se sa pripremnim radovima u okviru izgradnje prve faze linije jedan beogradskog metroa, a koje podrazumevaju izmeštanje podzemnih instalacija raščišćavanje i kompletnu pripremu terena.
Do kraja 2025. trebalo bi da počinju građevinski radovi na izgradnji samih stanica, čemu će prethoditi potpisivanje ugovora sa izvođačima – kineskom kompanijom Power China i francuskom kompanijom Alstom.
Kako kažu iz „Metroa“, kredit od Dojče banke, vrednosti od 178,38 miliona evra, nedavno usvojen, obezbediće sredstva za početak ključnih aktivnosti, prvenstveno na Depou na Makišu i značajno ubrzati radovi u okviru izgradnje prve faze „linije 1“ metroa. Iz Depoa Makiš, inače, upravljaće se celokupnim sistemom metroa.
Šta je dosad urađeno?
Iz “Beogradskog metroa” kažu da su radovi na nasipanju terena na Makiškom polju završeni. Radovi su započeti krajem 2021. godine na lokaciji od 72 hektara. Takođe, nasuta je površina za budući Depo Makiš, Park&Ride i Terminus javnog gradskog prevoza u blizini početne metro stanice Železnik.
Izgradnja infrastrukturnih objekata depoa na Makišu podrazumeva ukupno sedam objekata – administrativnu zgradu/kontrolno operativni centar sa četiri hale: halu za inspekciju, halu za održavanje, halu za gariranje vozova i halu za održavanje vozila infrastrukture. Ostala dva objekta su ulazna portirnica i trafostanica.
Takođe, kako dodaju iz “Metroa”, radiće se protivpožarna stanica koja će služiti Depou, ali i celom Makiškom polju. Pored navedenih objekata izgradiće se koloseci, kolosečne veze i interne saobraćajnice sa priključcima na gradsku železničku i putnu mrežu, a koje će obezbediti rad svih operacija unutar depoa Makiš.
“Kada je u pitanju raseljavanje, prvi postupci rešavanja imovinsko – pravnih odnosa na lokacijama koje su obuhvaćene Akcionim planom raseljavanja započeti su početkom 2023. godine, dok su poslednji pokrenuti tokom novembra tekuće godine. Sam Akcioni plan raseljavanja reguliše, pretežno, postupak određivanja naknade, odnosno u sebi sadrži ‘matricu prava’ koja će se primenjivati u postupcima određivanja naknade po pravnosnažnim rešenjima o eksproprijaciji/administrativnom prenosu. Imajući u vidu navedeno, u postupcima određivanja naknade na svim lokacijama primenjivaće se Akcioni plan raseljavanja i ova faza će trajati dok se ne ispune svi zahtevi koji su u samom planu navedeni, a koji su u skladu sa relevantnim Standardima učinka Međunarodne finansijske korporacije”, navodi se.