Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Čanak: Dodikov drski secesionizam je posljednji čin karijere u nestanku

‘Dodikova politička karijera je na zalazu i njemu je glavno pitanje kako da se iz svega izvuče i da može na miru da potroši ono što je pokrao, ali mislim da i to neće uspeti’, smatra Nenad Čanak.

Published

on

foto: screenshot kurir.rs

Da se političke (ne)prilike u Srbiji i regiji nimalo ne stišavaju najzornije ilustruje posljednja afera koja potresa srbijansku političku scenu. Naime, niz je najviših zvaničnika te zemlje informirao javnost kako sigurnosno-policijske službe posjeduju relevantne informacije o tome da je život predsjednika države Aleksandra Vučića bio ili još uvijek jeste ugrožen i to na način da je bio potencijalna meta atentatora.

Opozicioni prvaci i veliki dio medija koji nisu pod direktnom kontrolom srbijanskog režima, kako medijske prilike u Srbiji opisuju nezavisni intelektualci, otvoreno su izrazili sumnju u vjerodostojnost činjenica navodeći kako ovo nije prvi put da se u javnosti govori o potencijalnoj ugrozi Vučićevog života. Po njima, riječ je o još jednom „medijskom balonu“ koji je proizašao iz „tabloidske kuhinje“, a cilj mu je skretanje pozornosti sa ekonomsko-političke krize koja potresa zemlju i napumpavanju Vučićevog rejtinga.

Vjerovatno ne postoji osoba u regiji zapadnog Balkana koja se interesira za politička zbivanja, a da joj nije barem površno poznat lik Nenada Čanka. Jedan od vodećih opozicionih političara u Srbiji i predsjednik Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV) tumačeći političko stanje kaže kako ne vidi političkog motiva za prijetnju takvog raspona. „Ono što je moj politički osećaj, to je da je to duboko nerealno“, kaže Čanak dovodeći u pitanje cijeli narativ konstruisan oko pitanja mogućeg atentata na Vučića.

Prirodno, Čanak je bio veoma otvoren i decidan u komentarisanju političkog nereda u regiji iza kojeg, na ovaj ili onaj način, stoji „režim u Beogradu“. Za prilike u Crnoj Gori kaže da se uklapaju u rusku geostratešku politiku u regiji, a Dodikovo „drsko secesionističko“ ponašanje tumači kao vid prikrivanja i posljednji politički čin „karijere u nestanku“

  • Koliko je, po Vašem mišljenju, vjerodostojna informacija da je srbijanski predsjednik Aleksandar Vučić potencijalna meta atentata. Dobar dio javnosti u Srbiji problematizira te navode otvoreno sumnjajući da iza svega stoje tabloidi i Vučićeva želja da se dobije na popularnosti? Vučićevi kritičari kažu da ovo nije prvi put da se u javnost ‘izlazi’ sa sličnim tvrdnjama.

– Ne mogu da govorim o stvarima koje ne znam, dakle šta su policijska saznanja ili nisu; u to ja nisam upućen, ali ono što je moj politički osećaj to je da je to duboko nerealno. A nerealno je zbog toga što da bi se obavio atentat na nekoga mora postojati neki dubok razlog za to, a taj razlog za atentat na Aleksandra Vučića ne vidim. Ne vidim kome bi išlo u prilog da se takvo nešto desi, tim pre što me duboko, već u startu, pokolebalo u istinitost takvog jednog navoda njegov izvor.

Ne verujem da iza toga stoji bilo šta, tim pre što se tu spominje i aktuelni predsednik Crne Gore Milo Đukanović, a Milo Đukanović, nemojte zaboraviti, je posle izbora pre dve godine predao kao predsednik DPS-a vlast bez ijedne reči poštujući izbornu volju građana.

To znači da je predao i upravljanje službama koje bi morale biti upoznate ako se šta takvo događa na teritoriji Crne Gore. Samim tim bila je to potpuna konstrukcija u koju duboko ne verujem.

  • Nedavno je u Srbiji održan referendum kojim se mijenjao dio Ustava koji se odnosi na pravosuđe. Mnogima nije bilo do kraja jasno o kakvim je ustavnim promjenama riječ, a dobar dio javnosti posumnjao je da se iza svega krije namjera vlasti da testiraju ‘odanost i disciplinu’ birača.

– Nije to tako jednostavno zato što se sa jedne strane za svaku promenu Ustava mora sprovesti procedura za donošenje Ustava, a u tu proceduru spada i referendum. Pošto se ovde menja taj deo oko sudstva tu postoji jedan nesporazum da li je to u redu ili nije u redu i veoma je teško sada tu biti jednoznačan, pa reći sada –  da, to je trebalo, ili ne, to nije trebalo uraditi. Sam referendum je pokazao nekoliko stvari. Prvo da postoji ozbiljna pukotina u tom načinu funkcionisanja, mobilizacije glasača, većine u Srbiji, da postoji jedan tip, ‘ajde da kažem, pobune unutar birača SNS-a zbog toga što je interesovanje za referendum bilo veoma malo, suštinski.

Što znači da bi se dobili ovakvi rezultati gde je jedan izuzetno značajan broj ljudi koji su izašli na referendum glasao “ne”, što je bilo “ne” predlogu vladajuće većine, a ne promenama Ustava. Da se razumemo: garantujem da 95 posto ljudi nije uopšte znalo o čemu se radi u svemu tome nego su isključivo računali ako od nas traži režim da glasamo “da”, onda je to odnos prema režimu i zbog toga ja to ne vezujem za same ustavne promene.

  • Da li je mala izlaznost na referendum bila iznenađujuća i da li je referendumsko izjašnjavanje pokazalo da Vučić i SNS gube na popularnosti?

– Dakle, to što su glasali “ne”, a izvođeni su ljudi po metodologiji kapilarnih glasova, kako to već SNS radi, onda je jasno da je jedan broj ljudi na koje se računa da su glasači SNS-a iz sada već pobune protiv takvog tipa manipulacije – to jeste hajde sada u autobuse pa ćete ići na skup, pa ćete onda ići ovamo, pa ćete predstavljati živu kulisu –  jednostavno pokazao time svoje nezadovoljstvo. Mislim da je upravo ta činjenica dovela do nelagode, ‘ajde da budem nežan, u redovima SNS-a, jer je jasno da popušta disciplina koja je do tada bila neupitna prilikom glasanja.

S druge strane, to što je u Beogradu i u velikim gradovima, uopšte u gradskim sredinama, došlo do toga da se glasa “ne”, govori o tome da tu može doći do ozbiljnih promena u budućnosti naročito na lokalnim izborima, koji su za samo dve godine. To jasno govori da se svašta može događati i da opozicija, kakva god bila, ima sad neke šanse da u gradovima postigne neke rezultate koji su do sada bili nemogući.

Sve u svemu, taj referendum je to sve pokazao i mislim da se ovoga trenutka ubrzano, na svim frontovima, radi kako da parlamentarni izbori prođu u korist vladajuće većine. Tu je naravno opozicija, kada kažem opozicija mislim na samozvanu patriotsku opoziciju jer je građanska opozicija u defanzivi, opoziciju koja se slaže sa režimom kada je u pitanju odnos prema severoistočnoj Bosni i Hercegovini, prema Kosovu, prema ulozi Ratka Mladića u novijoj srpskoj istoriji. Referendum je pokazao pukotine na monolitu režimske vladavine.

  • Koliko je zvanični Beograd umiješan u zbivanja u Crnoj Gori, godinama, od pokušaja državnog udara, pa preko ‘pobune’ Srpske pravoslavne crkve do današnjih ‘turbulencija’ u Vladi Zdravka Krivokapića. Koliko se, zbog svojih interesa koristila infrastrukturom SPC-a i još više njenom simboličkom moći?

– Ne znam da Vam kažem ko tu igra presudnu ulogu, ali je potpuno jasno da u pozadini svega toga stoji Moskva, aktuelna Moskva. Dakle, režim Vladimira Putina, jer je potpuno jasno da kada pogledate stratešku sliku obale Mediterana videćete da samo u Crna Gora može biti pomorska baza za rusku vojnu flotu. To je suština priče, jer Rusija nema baze na Mediteranu i svaki put kada hoće ili treba da deluje mora da prolazi kroz Dardanele i Bosfor i to čini Crnu Goru od izuzetnog značaja za Rusiju te onda preko raznih kanala, uključujući i ono što bismo nazvali delovi duboke države u Srbiji, uključujući i SPC, ona se trudi da uspostavi nekakvu prorusku vladu u Crnoj Gori. Dakle, antizapadnu i antinatovsku.

Ovo što se sada dešava, zar to ne pokazuje ponovo da se gaze elementarni demokratski principi. Recimo, da zbog dugogodišnje vladavine DPS-a sa njegovim koalicionim partnerima nije bilo moguće da opozicija dobije većinu, eto zbog, ne znam, nameštanja izbora. Dobro, opozicija je dobila većinu, ali sada se opozicija posvađala između sebe. Ti koji čine vlast su se posvađali između sebe i ponavlja se scenario uličnih demonstracija, praktično ista priča kakva je bila sa litijama. Te litije nisu imale nikakve veze sa verskim obredima, nego je to bila zloupotreba vere u političke svrhe, to i slepac vidi. Sada se sve to ponavlja jer neće se birati sredstva da se postignuto u rusifikaciji Crne Gore, gde je duboka država iz Srbije samo davalac dobrih usluga za Rusiju. Vlada atmosfera ulične „demokratije“ koja praktično znači – ili će biti kako mi hoćemo ili neka sve izgori.

  • Politička kriza u Bosni i Hercegovini se strašno intenzivirala, a najviše Dodikovim otvorenim pozivima na secesiju bh. entiteta Republika Srpska. S druge strane, mnogo je signifikantno da su Dodik i njegova politička nomenklatura pristali napraviti ustupke nakon poziva koji im je uputio Aleksandar Vučić. Ne govori li to u prilog činjenici da se iza svih tih procesa, kao glavni motor, nalazi Srbija?

– Drugačije bih to nazvao: Dodikovi pokušaji da se preti secesijom, i tako dalje, ustvari su pokušaji da se napravi što veća distanca od oficijelnog Sarajeva da bi se kroz atmosferu predratne homogenizacije održavao na vlasti i otklanjao pažnju javnosti od korupcije, od činjenice da je severoistočna Bosna i Hercegovina pred bankrotom.

To su stvari koje su suština kada napravite pretnju ratom i onda niko ne pita za ove druge stvari. Mislim da je to pitanje, a da Aleksandru Vučiću ne ide nimalo u prilog bilo kakvo učestvovanje u nekakvom konfliktu u Bosni i Hercegovini u koji bi dalje bio uvučen Dodikovim neodgovornim potezima.

Dodikova politička karijera je na zalazu i njemu je glavno pitanje kako da se iz svega izvuče i da može na miru da potroši ono što je pokrao, ali mislim da i to neće uspeti.

  • Jedna ste od rijetkih osoba koja u srpskom javnom prostoru nedvosmisleno jasno Radovana Karadžića i Ratka Mladića imenuje ratnim zločincima i najistaknutijim figurama zločinačkog režima ‘90-tih. Kako objašnjavate činjenicu da se diljem Republike Srpske i Srbije oslikavaju murali s njihovim likovima?

– Jeste li primetili da niko ne crta murale Radovana Karadžića? To je vrlo važno primetiti, a reći ću Vam i zbog čega. Zato što ne predstavlja ratni zločinac Ratko Mladić samo pitanje ne znam te severoistočne Bosne i Hercegovine i nekakvog ostvarenja srpske države zapadno od Drine, kako to oni već nazivaju, nego je u pitanju nešto drugo. To je kombinacija lažnog patriotizma, militarizma, jer se on uvek slika u uniformi, ne slika se kao usr… starac koga nalaze u srušenoj šupi kao što je završila njegova karijera, a što jeste pravi Ratko Mladić nego ga pokazuju u uniformi komandanta ne znam kakvih srpskih snaga. Dakle, u pitanju je mitomanija koja se pravi i to militaristička mitomanija gde, nemojte zaboraviti, za osnovu fašizma uvek imate laž, militarizaciju i klerikalizaciju i to je upravo ono što vam pojašnjava celu priču.

To nije slučajno, to se finansira iz izvora ratnih profitera koji su u međuvremenu oprali svoj novac i napravili od toga nekakve legitimne biznise. Pošto smo tržišno društvo sada više niko ne sme ni da pita za poreklo novca i imate pokušaj da se ono što je pokradeno ratovima ‘90-tih legitimizuje i legalizuje za sve vremena, da oni koji su uspeli da opljačkaju čitav region sada treba da postanu nova elita da bi takav režim i takav sistem odnosa vladao zauvek i da nikada niko nikada ne bi postavljao pitanja.

Ratko Mladić je kao osoba ratni zločinac, što su sudovi dokazali, i zato će i skapati u zatvoru, ali Ratko Mladić na zidovima gradova u Srbiji i severoistočnoj Bosni i Hercegovini predstavlja ustvari obeležje željenog sistema odnosa, a to je ko se usudi da zapita bilo šta ima da završi u neobeleženoj masovnoj grobnici. To je suština.

IZVOR: AL JAZEERA

Jasmin Agić

izvor: https://balkans.aljazeera.net/teme/2022/1/26/canak-dodikov-secesionizam-je-otklanjanje-paznje-od-korupcije-sjeveroistocna-bosna-je-pred-bankrotom

SLOBODNA VOJVODINA

Saopštenje za javnost Ujedinjena udruženja poljoprivrednika Srbije

Published

on

By

  • obustavlja se svaka komunikacija sa Vladom Republike Srbije zbog pritisaka na poljoprivrednike!
  • Traži se momentalno ukidanje pasivnog statusa svim poljoprivrednicima koji su napravili samo tehničke propuste ili imaju druge nedostatke koji ne podrazumevaju zloupotrebu budžetskih sredstava .
  • Poziva se na odgovornost
    Ministarstvo poljoprivrede
    Skupštinski odbor za poljoprivredu
    Predsednik Vlade Republike Srbije
  • Hitna pomoć studentima u hrani i neophodnim potrepštinama.
  • koordinisana podrška studentima obavezno u ljudstvu na blokadama ako postoji potreba i mehanizovano.
  • pozivaju se poljoprivrednici da se organizuju u svojim mestima i izađu traktorima u dogovoreno vreme.

Sastanku prisustvovali

Udruženje poljoprivrednika Subotice

Savez Banata

Banatska crnica i

Inicijativa za opstanak poljoprivrednika Srbije

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Vladavina prava, sloboda i demokratija alati u borbi protiv koruptivne hobotnice vlasti

Liga socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI pozdravlja podršku velikog broja advokata studentima i njihovoj borbi za ispunjenje legitimnih i legalnih zahteva, na koje nadležne institucije moraju da odgovore

Published

on

By

Advokati su, takođe, pozvali Advokatsku komoru Srbije i sve advokatske komore u sastavu Advokatske komore Srbije da izdaju posebno saopštenje podrške studentima u ostvarivanju njihovih Ustavom zajamčenih prava i istaknutih zahteva.

Ovaj apel je posebno bitno istaći na današnji Međunarodni dan ljudskih prava, koji je temelj garancija dostojanstva, te jednakih i neotuđivih prava svih članova svetske zajednice.

Izostanak vladavine prava u Srbiji jedan je od osnovih problema naše zajednice.

Koruptivna hobotnica Srpske napredne stranke uništava državu i njene građane.

Tome se mora stati na put!

Jedini ispravan način da se to ostvari je članstvo Srbije u Evropskoj uniji koja u svom osnivačkom ugovoru utvrđuje vladavinu prava, slobodu, poštovanje ljudskog dostojanstva, poštovanje ljudskih prava, jednakost i demokratiju kao svoje temeljne vrednosti.

Da je Srbija članica Evropske unije, i ona bi bila u ingerencijama evropskog tužioca koji bi garantovao borbu protiv korupcije.

I baš zato, borba za članstvo Srbije u Evropskoj uniji mora da bude prioritet svih demokratskih članova naše zajednica.

To je jedina garancija uređene i moderne države.

Aleksandar Marton
portparol
Lige socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI

izvor: https://vojvodjani.rs/vladavina-prava-sloboda-i-demokratija-alati-u-borbi-protiv-koruptivne-hobotnice-vlasti/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Dva guslara u jednoj čardi?

Izgleda da Mađarski nacionalni savet (MNS) odnedavno ima ne jednog, već dva predsednika! Ili ipak ne?!

Published

on

By

Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara (DZVM) ne prestaje da se čudi činjenici da, iako je zvanični predsednik MNS-a Arpad Fremond, u ime ove institucije često govori dr. Balint Pastor, predsednik Saveza vojvođanskih Mađara (SVM). Ova neobičnost posebno dolazi do izražaja na događajima organizovani od strane MNS u školama, obrazovnim ustanovama, gde se ove političke igrarije često odvijaju pred decom.

Kako sve ovo treba da razumemo? Da li je ovo početak nove prakse u kojoj se autonomija institucija jednostavno zanemaruje? Ili je u pitanju činjenica da zakoni i etičke norme postoje samo na papiru?

DZVM podseća sve pomenute, da zakon o nacionalnim savetima jasno nalaže: nacionalni saveti se ne smeju koristiti u političke svrhe. Zbog toga pozivamo rukovodstvo MNS-a da obezbedi očuvanje kredibiliteta institucije nacionalnog saveta i da ne dozvoli da MNS postane politička igračka Saveza vojvođanskih Mađara.

Umesto političkog spektakla pred decom, bolje bi bilo da se postarate da putem MNS prenesemo prave vrednosti budućim generacijama.

DZVM Press

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Vučić taman prodao šarenu lažu da će Srbija biti spremna za EU 2026, a onda je stigao hladan tuš iz Brisela

Iako se najvljuje već nekoliko godina, Srbiji ponovo nije otovren klaster 3 u pregovorima sa Evropskom unijom. Tako je još jednom potvrđeno da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić obmanuo građane kada je izjavio da očekuje da do 2026. godine budemo spremni za članstvo u EU. Rampa iz Unije ponovo je spuštena zbog vladavine prava, a da se ne nadamo previše potvrđuju i dokumenta Vlade Republike Srbije u kojoj se 2026. godina ni ne pominje

Published

on

By

Već tri puta zemlje članice Evropske unije pokušavaju da postignu dogovor da li Srbiji u pregovorima sa Evropskom unijom treba otvorit klaster 3. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da su ambasadori Švedske, Finske, Holandije, Hrvatske i Bugarske glasali protiv otvaranja ovog klastera.

Iako je poznato da neuvođenje sankcija Rusiji predstavlja ključni razpog zašto ne nastavljamo pregovore, neke države članice nisu zadovoljne ni situacijom po pitanju vladavine prava, slobodom izražavanja i nedostatkom napretka u dijalogu sa Prištinom.

Iako se klaster koji treba da otvorimo ne odnosi se na vladavinu prava, jasno je da se po tom pitanju nismo proslavili. To pokazuju i nedavni događaji nakon pogibije 15 ljudi na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Iako je uhapšeno više osoba, visoki funkcioneri čiju odgovornost traži javnost su ekspresno oslobođeni ili im je određen kućni pritvor.

Foto: Shutterstock

Inače, Srbija je poslednji put otvorila klaster u pristupnim pregovorima u decembru 2021. godine. Dva meseca kasnije počeo je rat u Ukrajini a zbog neuvođenja sankcija Rusiji, pregovori o članstvu između Brisela i Beograda su zaleđeni.

Da ispunjenje kriterijuma za članstvo nije ni na vidiku smatra Vladimir Međak iz Evropskog pokreta u Srbiji koji za „Novu“ kaže da smo još 2018. godine „probili“ prvi rok za članstvo koji je ranije postavila Vlada Srbije.

„Predsednik je sada rekao da će Srbija za člnastvo biti spremna 2026. godine. S druge strane, Vlada Srbije je postavila rok da ćemo biti spremni 2027. godine, a onda su usvojili reformsku agendu u kojoj su postavljeni takvi rokovi da mi ne možemo da budemo spremni pre 2029. godine“, kaže Međak.

Sagovornik „Nove“ pojašnjava kako je izgledao čitav proces iz kog se jasno može zaključiti da nam 2026, bar kada je o Evropskoj uniji reč, nije obećana godina, čak ni za ispunjenje svih kriterijuma.

„U Reformskoj agendi Vlade Srbije smo rekli da ćemo ispuniti merila za otvaranje poglavlja 12, to je bezbednost hrane, u junu 2027, a poglavlje 8 – što je konkurencija tek u decembru 2027. godine. Dakle, ako mi to otvorimo 2027. godine, onda treba da dobijemo merila za zatvaranje , to računajte da traje minimum godinu, godinu i po dana, što je početak 2029. godine. Već u startu naša dokumenta ukazuju šta mi ne planiramo da uradimo“, kaže Međak.

Napominje i da se u toj reformskoj agendi ne pominju ni sankcije Rusiji, ni raskidanje sporazuma o strateškoj saradnji sa Kinom, Rusijom, Azerbejdžanom, Emiratima i Turskom kojima se zaobilaze javne nabavke.

„Raskidanje tih sporazuma je uslov za zatvaranje poglavlja 5 i 30. Mi to čak nismo ni planirali. Takođe, sankcije Rusiji su uslov za otvaranje poglavlja 31 koje stoji blokirano još od 2014. godine. Govora o tome nema. Sve to zajedno nije u skladu sa pričom da ćemo 2026. biti spremni za članstvo“, precizira sagovornik Nove.

Zastava Evropske unije, Evropska unija
Foto: Shutterstock

Komentarišući to što se predsednik Srbije uzda u Mađarsku koja je najavaila nastavak debate o našem klasteru 3, Međak kaže:

„Mađarska gura to iz svojih razloga, a ono što sam ja video jeste da je sedam država bilo protiv toga i da su glavne zamerke bile sankcije Rusiji i vladavina prava. Na spisku protivnika nema Nemačke, što znači da je pitanje trgovinom litijuma urodilo plodom. Ono što smo videli kao razloge za neotvaranje je: Tačka 1 Rusija, tačka 2 vladavina prava i Kosovo je tek na trećem mestu“, zaključuje Međak.

Novi sastanak sledeće nedelje

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da će Mađarska da zakaže za sledeću nedelju novi sastanak i da u to nema nikakve sumnje.

„Da me Bog pita šta smo Bugarima zgrešili, ne bih znao da vam to kažem i objasnim. Čini mi se da razumem šta su stvarni razlozi, bez obzira što ih nikada nećete čuti. A za Hrvate sve razumem, nemam tu veliki problem da shvatim. A za nas su dve važne vesti tu da nastavimo da se borimo i da razgovaramo sa svima njima“, rekao je Vučić posle sednice.

Upravo je predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno izjavio da je novi cilj Srbije da ispuni sve kriterijume za članstvo u EU do 2026. godine.

“Uz Ekspo imamo još jedan cilj, a to je da do kraja 2026. godine ispunimo sve kriterijume za članstvo u EU. Ne kažem da ćemo ući, ali da ispunimo sve kriterijume. Naše je da mi uradimo svoj posao.To je veliki novi strateški cilj i to je bila tema sastanka SNS-a. Taj cilj će vlada i skupština staviti u sva dokumenta. Time će se baviti više ljudi“, rekao je Vučić.

izvor: https://nova.rs/vesti/politika/vucic-taman-prodao-sarenu-lazu-da-ce-srbija-biti-spremna-za-eu-2026-a-onda-je-stigao-hladan-tus-iz-brisela/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

LSV: Budžet Vojvodine za 2025. godinu mizerno mali

Liga socijaldemokrata Vojvodine – Vojvođani (LSV) saopštila je danas da “neće dozvoliti Srpskoj naprednoj stranci da ugasi Autonomnu pokrajinu Vojvodinu”, ukazujući da je predlog budžeta za 2025. godinu, koji je usvojio kabinet Maje Gojković, još jedan jasan znak šta naprednjaci žele Vojvodini

Published

on

By

„Budžet naše pokrajine za narednu godinu je za čak 36,3 milijarde dinara manji od onog za 2024. godinu. To je, kada se u obzir uzme i inflacija, pad od 40 odsto“, iztiču u LSV.

Navode da će, poređenja radi, budžet grada Beograda za 2025. godinu iznositi više od 200 milijardi dinara.

„Skandalozno je da po glavi stanovnika, na svakog građanina Beograda odlazi 119.000 dinara, a na građanina Vojvodine svega 35.000 dinara ili 3,4 puta manje. Zar mi u Vojvodini vredimo tri puta manje od stanovnika glavnog grada“, ističu iz LSV.

Između ostalog, dodali su da bi za nedostajućih 36,3 milijarde dinara mogle da se izgrade tri potpuno nove bolnice ili obezbedi sistem za navodnjavanje 155.000 hektara zemlje.

izvor: https://n1info.rs/vesti/lsv-budzet-vojvodine-za-2025-godinu-mizerno-mali/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Nova ekonomija: Ponovo pomeren rok za izgradnju metroa – prva linija neće pre kraja 2030

Rok za završetak radova prve linije metroa ponovo je pomeren, sa 2028. na 2030. godinu, kažu iz JKP “Beogradski metro i voz” za Novu ekonomiju.

Published

on

By

Do kraja 2030. godine će, prema poslednjim zvaničnim informacijama datim Novoj ekonomiji, biti gotovi radovi na prvoj fazi „linije jedan“ beogradskog metroa. Kako iz “Beogradskog metroa” kažu, prva faza obuhvata rutu od početne stanice Železnik do krajnjeg terminusa – stanice Pančevački most.

Prema ranijim najavama, Beograd je do kraja 2030. godine trebalo da ima već dve linije metroa. Prva je trebalo da bude gotova ranije, 2028. godine.

Šta će se raditi naredne godine

Naredna godina će, najavljuju iz ovog javnog preduzeća, biti ključna kada je u pitanju sam početak radova. Kako kažu iz “Metroa”, u drugom kvartalu 2025. počinje se sa pripremnim radovima u okviru izgradnje prve faze linije jedan beogradskog metroa, a koje podrazumevaju izmeštanje podzemnih instalacija raščišćavanje i kompletnu pripremu terena.

Do kraja 2025. trebalo bi da počinju građevinski radovi na izgradnji samih stanica, čemu će prethoditi potpisivanje ugovora sa izvođačima – kineskom kompanijom Power China i francuskom kompanijom Alstom.

Kako kažu iz „Metroa“, kredit od Dojče banke, vrednosti od 178,38 miliona evra, nedavno usvojen, obezbediće sredstva za početak ključnih aktivnosti, prvenstveno na Depou na Makišu i značajno ubrzati radovi u okviru izgradnje prve faze „linije 1“ metroa. Iz Depoa Makiš, inače, upravljaće se celokupnim sistemom metroa.

Šta je dosad urađeno?

Iz “Beogradskog metroa” kažu da su radovi na nasipanju terena na Makiškom polju završeni. Radovi su započeti krajem 2021. godine na lokaciji od 72 hektara. Takođe, nasuta je površina za budući Depo Makiš, Park&Ride i Terminus javnog gradskog prevoza u blizini početne metro stanice Železnik.

Izgradnja infrastrukturnih objekata depoa na Makišu podrazumeva ukupno sedam objekata – administrativnu zgradu/kontrolno operativni centar sa četiri hale: halu za inspekciju, halu za održavanje, halu za gariranje vozova i halu za održavanje vozila infrastrukture. Ostala dva objekta su ulazna portirnica i trafostanica.

Takođe, kako dodaju iz “Metroa”, radiće se protivpožarna stanica koja će služiti Depou, ali i celom Makiškom polju. Pored navedenih objekata izgradiće se koloseci, kolosečne veze i interne saobraćajnice sa priključcima na gradsku železničku i putnu mrežu, a koje će obezbediti rad svih operacija unutar depoa Makiš.

“Kada je u pitanju raseljavanje, prvi postupci rešavanja imovinsko – pravnih odnosa na lokacijama koje su obuhvaćene Akcionim planom raseljavanja započeti su početkom 2023. godine, dok su poslednji pokrenuti tokom novembra tekuće godine. Sam Akcioni plan raseljavanja reguliše, pretežno, postupak određivanja naknade, odnosno u sebi sadrži ‘matricu prava’ koja će se primenjivati u postupcima određivanja naknade po pravnosnažnim rešenjima o eksproprijaciji/administrativnom prenosu. Imajući u vidu navedeno, u postupcima određivanja naknade na svim lokacijama primenjivaće se Akcioni plan raseljavanja i ova faza će trajati dok se ne ispune svi zahtevi koji su u samom planu navedeni, a koji su u skladu sa relevantnim Standardima učinka Međunarodne finansijske korporacije”, navodi se.

izvor: https://n1info.rs/biznis/nova-ekonomija-ponovo-pomeren-rok-za-izgradnju-metroa-prva-linija-nece-pre-kraja-2030/

Continue Reading

Trending