Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Čanak: Dodikov drski secesionizam je posljednji čin karijere u nestanku

‘Dodikova politička karijera je na zalazu i njemu je glavno pitanje kako da se iz svega izvuče i da može na miru da potroši ono što je pokrao, ali mislim da i to neće uspeti’, smatra Nenad Čanak.

Published

on

foto: screenshot kurir.rs

Da se političke (ne)prilike u Srbiji i regiji nimalo ne stišavaju najzornije ilustruje posljednja afera koja potresa srbijansku političku scenu. Naime, niz je najviših zvaničnika te zemlje informirao javnost kako sigurnosno-policijske službe posjeduju relevantne informacije o tome da je život predsjednika države Aleksandra Vučića bio ili još uvijek jeste ugrožen i to na način da je bio potencijalna meta atentatora.

Opozicioni prvaci i veliki dio medija koji nisu pod direktnom kontrolom srbijanskog režima, kako medijske prilike u Srbiji opisuju nezavisni intelektualci, otvoreno su izrazili sumnju u vjerodostojnost činjenica navodeći kako ovo nije prvi put da se u javnosti govori o potencijalnoj ugrozi Vučićevog života. Po njima, riječ je o još jednom „medijskom balonu“ koji je proizašao iz „tabloidske kuhinje“, a cilj mu je skretanje pozornosti sa ekonomsko-političke krize koja potresa zemlju i napumpavanju Vučićevog rejtinga.

Vjerovatno ne postoji osoba u regiji zapadnog Balkana koja se interesira za politička zbivanja, a da joj nije barem površno poznat lik Nenada Čanka. Jedan od vodećih opozicionih političara u Srbiji i predsjednik Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV) tumačeći političko stanje kaže kako ne vidi političkog motiva za prijetnju takvog raspona. „Ono što je moj politički osećaj, to je da je to duboko nerealno“, kaže Čanak dovodeći u pitanje cijeli narativ konstruisan oko pitanja mogućeg atentata na Vučića.

Prirodno, Čanak je bio veoma otvoren i decidan u komentarisanju političkog nereda u regiji iza kojeg, na ovaj ili onaj način, stoji „režim u Beogradu“. Za prilike u Crnoj Gori kaže da se uklapaju u rusku geostratešku politiku u regiji, a Dodikovo „drsko secesionističko“ ponašanje tumači kao vid prikrivanja i posljednji politički čin „karijere u nestanku“

  • Koliko je, po Vašem mišljenju, vjerodostojna informacija da je srbijanski predsjednik Aleksandar Vučić potencijalna meta atentata. Dobar dio javnosti u Srbiji problematizira te navode otvoreno sumnjajući da iza svega stoje tabloidi i Vučićeva želja da se dobije na popularnosti? Vučićevi kritičari kažu da ovo nije prvi put da se u javnost ‘izlazi’ sa sličnim tvrdnjama.

– Ne mogu da govorim o stvarima koje ne znam, dakle šta su policijska saznanja ili nisu; u to ja nisam upućen, ali ono što je moj politički osećaj to je da je to duboko nerealno. A nerealno je zbog toga što da bi se obavio atentat na nekoga mora postojati neki dubok razlog za to, a taj razlog za atentat na Aleksandra Vučića ne vidim. Ne vidim kome bi išlo u prilog da se takvo nešto desi, tim pre što me duboko, već u startu, pokolebalo u istinitost takvog jednog navoda njegov izvor.

Ne verujem da iza toga stoji bilo šta, tim pre što se tu spominje i aktuelni predsednik Crne Gore Milo Đukanović, a Milo Đukanović, nemojte zaboraviti, je posle izbora pre dve godine predao kao predsednik DPS-a vlast bez ijedne reči poštujući izbornu volju građana.

To znači da je predao i upravljanje službama koje bi morale biti upoznate ako se šta takvo događa na teritoriji Crne Gore. Samim tim bila je to potpuna konstrukcija u koju duboko ne verujem.

  • Nedavno je u Srbiji održan referendum kojim se mijenjao dio Ustava koji se odnosi na pravosuđe. Mnogima nije bilo do kraja jasno o kakvim je ustavnim promjenama riječ, a dobar dio javnosti posumnjao je da se iza svega krije namjera vlasti da testiraju ‘odanost i disciplinu’ birača.

– Nije to tako jednostavno zato što se sa jedne strane za svaku promenu Ustava mora sprovesti procedura za donošenje Ustava, a u tu proceduru spada i referendum. Pošto se ovde menja taj deo oko sudstva tu postoji jedan nesporazum da li je to u redu ili nije u redu i veoma je teško sada tu biti jednoznačan, pa reći sada –  da, to je trebalo, ili ne, to nije trebalo uraditi. Sam referendum je pokazao nekoliko stvari. Prvo da postoji ozbiljna pukotina u tom načinu funkcionisanja, mobilizacije glasača, većine u Srbiji, da postoji jedan tip, ‘ajde da kažem, pobune unutar birača SNS-a zbog toga što je interesovanje za referendum bilo veoma malo, suštinski.

Što znači da bi se dobili ovakvi rezultati gde je jedan izuzetno značajan broj ljudi koji su izašli na referendum glasao “ne”, što je bilo “ne” predlogu vladajuće većine, a ne promenama Ustava. Da se razumemo: garantujem da 95 posto ljudi nije uopšte znalo o čemu se radi u svemu tome nego su isključivo računali ako od nas traži režim da glasamo “da”, onda je to odnos prema režimu i zbog toga ja to ne vezujem za same ustavne promene.

  • Da li je mala izlaznost na referendum bila iznenađujuća i da li je referendumsko izjašnjavanje pokazalo da Vučić i SNS gube na popularnosti?

– Dakle, to što su glasali “ne”, a izvođeni su ljudi po metodologiji kapilarnih glasova, kako to već SNS radi, onda je jasno da je jedan broj ljudi na koje se računa da su glasači SNS-a iz sada već pobune protiv takvog tipa manipulacije – to jeste hajde sada u autobuse pa ćete ići na skup, pa ćete onda ići ovamo, pa ćete predstavljati živu kulisu –  jednostavno pokazao time svoje nezadovoljstvo. Mislim da je upravo ta činjenica dovela do nelagode, ‘ajde da budem nežan, u redovima SNS-a, jer je jasno da popušta disciplina koja je do tada bila neupitna prilikom glasanja.

S druge strane, to što je u Beogradu i u velikim gradovima, uopšte u gradskim sredinama, došlo do toga da se glasa “ne”, govori o tome da tu može doći do ozbiljnih promena u budućnosti naročito na lokalnim izborima, koji su za samo dve godine. To jasno govori da se svašta može događati i da opozicija, kakva god bila, ima sad neke šanse da u gradovima postigne neke rezultate koji su do sada bili nemogući.

Sve u svemu, taj referendum je to sve pokazao i mislim da se ovoga trenutka ubrzano, na svim frontovima, radi kako da parlamentarni izbori prođu u korist vladajuće većine. Tu je naravno opozicija, kada kažem opozicija mislim na samozvanu patriotsku opoziciju jer je građanska opozicija u defanzivi, opoziciju koja se slaže sa režimom kada je u pitanju odnos prema severoistočnoj Bosni i Hercegovini, prema Kosovu, prema ulozi Ratka Mladića u novijoj srpskoj istoriji. Referendum je pokazao pukotine na monolitu režimske vladavine.

  • Koliko je zvanični Beograd umiješan u zbivanja u Crnoj Gori, godinama, od pokušaja državnog udara, pa preko ‘pobune’ Srpske pravoslavne crkve do današnjih ‘turbulencija’ u Vladi Zdravka Krivokapića. Koliko se, zbog svojih interesa koristila infrastrukturom SPC-a i još više njenom simboličkom moći?

– Ne znam da Vam kažem ko tu igra presudnu ulogu, ali je potpuno jasno da u pozadini svega toga stoji Moskva, aktuelna Moskva. Dakle, režim Vladimira Putina, jer je potpuno jasno da kada pogledate stratešku sliku obale Mediterana videćete da samo u Crna Gora može biti pomorska baza za rusku vojnu flotu. To je suština priče, jer Rusija nema baze na Mediteranu i svaki put kada hoće ili treba da deluje mora da prolazi kroz Dardanele i Bosfor i to čini Crnu Goru od izuzetnog značaja za Rusiju te onda preko raznih kanala, uključujući i ono što bismo nazvali delovi duboke države u Srbiji, uključujući i SPC, ona se trudi da uspostavi nekakvu prorusku vladu u Crnoj Gori. Dakle, antizapadnu i antinatovsku.

Ovo što se sada dešava, zar to ne pokazuje ponovo da se gaze elementarni demokratski principi. Recimo, da zbog dugogodišnje vladavine DPS-a sa njegovim koalicionim partnerima nije bilo moguće da opozicija dobije većinu, eto zbog, ne znam, nameštanja izbora. Dobro, opozicija je dobila većinu, ali sada se opozicija posvađala između sebe. Ti koji čine vlast su se posvađali između sebe i ponavlja se scenario uličnih demonstracija, praktično ista priča kakva je bila sa litijama. Te litije nisu imale nikakve veze sa verskim obredima, nego je to bila zloupotreba vere u političke svrhe, to i slepac vidi. Sada se sve to ponavlja jer neće se birati sredstva da se postignuto u rusifikaciji Crne Gore, gde je duboka država iz Srbije samo davalac dobrih usluga za Rusiju. Vlada atmosfera ulične „demokratije“ koja praktično znači – ili će biti kako mi hoćemo ili neka sve izgori.

  • Politička kriza u Bosni i Hercegovini se strašno intenzivirala, a najviše Dodikovim otvorenim pozivima na secesiju bh. entiteta Republika Srpska. S druge strane, mnogo je signifikantno da su Dodik i njegova politička nomenklatura pristali napraviti ustupke nakon poziva koji im je uputio Aleksandar Vučić. Ne govori li to u prilog činjenici da se iza svih tih procesa, kao glavni motor, nalazi Srbija?

– Drugačije bih to nazvao: Dodikovi pokušaji da se preti secesijom, i tako dalje, ustvari su pokušaji da se napravi što veća distanca od oficijelnog Sarajeva da bi se kroz atmosferu predratne homogenizacije održavao na vlasti i otklanjao pažnju javnosti od korupcije, od činjenice da je severoistočna Bosna i Hercegovina pred bankrotom.

To su stvari koje su suština kada napravite pretnju ratom i onda niko ne pita za ove druge stvari. Mislim da je to pitanje, a da Aleksandru Vučiću ne ide nimalo u prilog bilo kakvo učestvovanje u nekakvom konfliktu u Bosni i Hercegovini u koji bi dalje bio uvučen Dodikovim neodgovornim potezima.

Dodikova politička karijera je na zalazu i njemu je glavno pitanje kako da se iz svega izvuče i da može na miru da potroši ono što je pokrao, ali mislim da i to neće uspeti.

  • Jedna ste od rijetkih osoba koja u srpskom javnom prostoru nedvosmisleno jasno Radovana Karadžića i Ratka Mladića imenuje ratnim zločincima i najistaknutijim figurama zločinačkog režima ‘90-tih. Kako objašnjavate činjenicu da se diljem Republike Srpske i Srbije oslikavaju murali s njihovim likovima?

– Jeste li primetili da niko ne crta murale Radovana Karadžića? To je vrlo važno primetiti, a reći ću Vam i zbog čega. Zato što ne predstavlja ratni zločinac Ratko Mladić samo pitanje ne znam te severoistočne Bosne i Hercegovine i nekakvog ostvarenja srpske države zapadno od Drine, kako to oni već nazivaju, nego je u pitanju nešto drugo. To je kombinacija lažnog patriotizma, militarizma, jer se on uvek slika u uniformi, ne slika se kao usr… starac koga nalaze u srušenoj šupi kao što je završila njegova karijera, a što jeste pravi Ratko Mladić nego ga pokazuju u uniformi komandanta ne znam kakvih srpskih snaga. Dakle, u pitanju je mitomanija koja se pravi i to militaristička mitomanija gde, nemojte zaboraviti, za osnovu fašizma uvek imate laž, militarizaciju i klerikalizaciju i to je upravo ono što vam pojašnjava celu priču.

To nije slučajno, to se finansira iz izvora ratnih profitera koji su u međuvremenu oprali svoj novac i napravili od toga nekakve legitimne biznise. Pošto smo tržišno društvo sada više niko ne sme ni da pita za poreklo novca i imate pokušaj da se ono što je pokradeno ratovima ‘90-tih legitimizuje i legalizuje za sve vremena, da oni koji su uspeli da opljačkaju čitav region sada treba da postanu nova elita da bi takav režim i takav sistem odnosa vladao zauvek i da nikada niko nikada ne bi postavljao pitanja.

Ratko Mladić je kao osoba ratni zločinac, što su sudovi dokazali, i zato će i skapati u zatvoru, ali Ratko Mladić na zidovima gradova u Srbiji i severoistočnoj Bosni i Hercegovini predstavlja ustvari obeležje željenog sistema odnosa, a to je ko se usudi da zapita bilo šta ima da završi u neobeleženoj masovnoj grobnici. To je suština.

IZVOR: AL JAZEERA

Jasmin Agić

izvor: https://balkans.aljazeera.net/teme/2022/1/26/canak-dodikov-secesionizam-je-otklanjanje-paznje-od-korupcije-sjeveroistocna-bosna-je-pred-bankrotom

SLOBODNA VOJVODINA

„Ono šta radi SNS sa N1, to radi SVM sa nama“: Mediji na mađarskom u Vojvodini na meti napada

Objektivni, profesionalni mediji na mađarskom jeziku u Vojvodini dele sudbinu sa istim takvim medijima u Srbiji, samo što na njih, umesto Srpske napredne stranke, vrši pritisak Savez vojvođanskih Mađara, koji pored SNS-a zavise i od partije FIDES mađarskog premijera Viktora Orbana

Published

on

By

„Kontranavijači, nezavisni, objektivni, istraživački novinari pod znacima navoda“, tako glase najnovije uvrede predsednika SVM-a Balinta Pastora upućene nezavisnim medijima na mađarskom jeziku u Vojvodini, zbog njihove analize rezultata lokalnih izbora, koje pokazuju jasan pad podrške ovoj manjinskoj stranci.

„Ti navodnici pokazuju Pastorov bes prema nezavisnom novinarstvu“, objašnjava jedan od rukovodećih fondacije „Sloboda štampe“ čiji su mediji već godinama na meti Saveza vojvođanskih Mađara.

„Mislim da je to nedopustivo i neprihvatljivo. Zamislite samo kada bi mi u svojim tekstovima rekli i koristili izraz takozvani političar ili takozvani narodni poslanik“, kaže Peter Kokai iz Szabad Sajtó Alapítvány.

A narodni poslanik i predsednik SVM-a, čije je najnovije pretnje osudio i NDNV, nastavlja paljbu na svom Fejsbuku: „Razumem, treba služiti gazdama i stvarati očajnu atmosferu u zajednici.“

„Malo je komično da u jednoj takvoj maloj zajednici preuzimaju se svi modeli vladanja jedne autokratije, a imaju dve gazde, ustvari dvojicu jer jedan je u Beogradu, drugi je u Budimpešti. A još mladi Pastor optužuje ove nezavisne medije, koji jedva preživljavaju, da služe nekim gazdama“, navodi osnivač portala Napló, Gabor Bodiš.

Da ne služe gazdama dokazuje i činjenica da su im do sada odbili nekoliko desetina lokalnih i pokrajinskih medijskih projekata, čak i najčitanijem mađarskom nedeljniku „Porodični krug“, dok oni podobni SVM-u dobijaju šakom i kapom. Ovih nekoliko objektivnih prolaze kroz isti tretman kao i oni profesionalni na srpskom jeziku.

„Nema nikakve razlike. Ono šta radi Srpska napredna stranka sa N1, sa Nova, to radi Savez vojvođanskih Mađara sa nama“, ocenjuje Janoš Teke iz nedeljnika Családi Kör.

A šta još radi SVM? Pa recimo to, da je potpuno izostavio iz medijske strategije Mađarskog nacionalnog saveta one nepodobne, među kojima se nalazi i portal Autonomija sa svojim podkastom.

Nije prošao bolje ni portal „Transparentna Vojvodina“.

„Mi smo tada dobili odgovor od strane predsednika nacionalnog saveta, da su oni upisali u strategiju jedino te medije sa kojima mogu da zamisle saradnju“, kaže Virag Đurković sa portala Átlátszó Vajdaság.

A oni sa kojima Mađarski nacionalni savet, odnosno SVM ne može da zamisli saradnju, nek se snalaze kako god znaju i umeju, zato su i nezavisni.

Lea Apro (N1)

izvor: https://autonomija.info/ono-sta-radi-sns-sa-n1-to-radi-svm-sa-nama-mediji-na-madjarskom-u-vojvodini-na-meti-napada/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Svaki građanin, hteo – ne hteo, godišnje daje 1.000 evra državnom zdravstvu

Svakog osiguranog stanovnika Srbije zdravstvo košta oko 1.000 evra godišnje ili oko 118.000 dinara, lečio se on ili ne u tom periodu, izračunali su “Doktori protiv korupcije”

Published

on

By

S druge strane, ministar zdravlja Zlatibor Lončar posle nedavne izjave da će pacijenti po završetku lečenja dobijati račun za to da bi videli koliko usluge koštaju, istom prilikom je ocenio da stanjem u zdravstvu nisu zadovoljni ljudi u Ministarstvu zdravlja, ali ni pacijenti.

Ukoliko se uzme u obzir da svaki zaposleni u državi plaća obavezno zdravstveno osiguranje od 10,3 odsto na bruto platu bez mogućnosti da utiče na to, onda je potpuno legitimno očekivati blagovremenu, prihvatljivu i svrsishodnu zdravstvenu zaštitu, a ne ocene i procene o tome da li je i ko zadovoljan ili ne.

Draško Karađinović, koordinator NVO Doktori protiv korupcije, kaže za Danas da se naplaćivanjem 10,3 odsto svakom osiguraniku na bruto platu prikupi godišnje 550 milijardi dinara ili 4,6 milijardi evra.

Zdravstvo – računica

„Na ovaj iznos trebalo bi dodati još 1,9 milijardi evra koje građani plate iz džepa za usluge u privatnom zdravstvu. U zbiru, ukupna državna i privatna potrošnja za zdravstvo prelazi 10 odsto BDP, što je između 6,5 i sedam milijardi evra na godišnjem nivou. Na ovaj iznos treba dodati i kapitalne investicione troškove kao i subvencije svojim zdravstvenim kapacitetima blizu 160 lokalnih samouprava. Znači, kada se sve uzme u obzir i podeli sa brojem stanovnika u Srbiji, svakog građanina zdravstvo košta bar 1.000 evra godišnje, lečio se on ili ne. Ujedno, važno je podsetiti da uporedive države troše na zdravstvo od šest do osam odsto BDP“, objašnjava on za Danas.

Za primere uporedivih zemalja, piše ovaj medj, on podseća na podatke Svetske zdravstvene organizacije (SZO) o ukupnim izdacima za zdravstvo kao procenat BDP.

„Mađarska 8 odsto, Grčka 9,8, Rumunija 5,3 i Bugarska 7,4 odsto. Nedavna izjava ministra Lončara `da pacijentima na kraju lečenja kada izlaze iz državne bolnice treba dati račun da vide koliko to sve košta` izazvala je burne reakcije u javnosti. Nesmotrenost izjave ostavlja utisak ljutnje ministra na građane koji zahtevaju kvalitetnije zdravstvo. Međutim, burne reakcije su posledica opšteg nezadovoljstva stanjem u zdravstvu, a konkretan povod su (pre)dugačke liste čekanja na dijagnostičku ili terapeutsku uslugu u državnom domu zdravlja ili bolnici, koje taj isti građanin finansira, iz svoje bruto zarade i to procentualno od 10,3 odsto“, naglašava sagovornik Danasa.

Zdravstvo i težina problema

Karađinović za Danas ukazuje na težinu problema i sagledavanjem osnovnih činjenica: Srbija na svojih 6,7 miliona stanovnika ima preko 34.000 lekara i 9.000 stomatologa što je, kako kaže, znatno više od proseka po glavi stanovnika od onog u zemljama EU.

„Srbija ima i veći bolnički krevetski fond od proseka ranije pomenutih zemalja. Na žalost, rezultati su poražavajući: Srbija je u vrhu Evrope po smrtnosti od najčešćih patologija, kardiovaskularnih i onkoloških oboljenja, 700.000 građana ili 12 odsto stanovništva nema nijedan zub… Ukratko, postoje kadrovi, infrastruktura, finansije, ali rezultat uporno izostaje. Zaključak je jasan: zdravstveni sistem je očigledno pogrešno postavljen, a to rezultira negativnim ishodima uprkos visokoj potrošnji pa je i nezadovoljstvo građana opravdano. I ne bi trebalo da bude mesta ljutnji već konstruktivnom rešavanju problema“, mišljenja je taj lekar, piše Danas.

On predlaže, piše u tekstu, i mogućnost rešenja tog besciljnog lutanja od metode do metode za poboljašanje zdravstvenih usluga, posebno ukoliko se uzme u obzir da u Srbiji rade neka vrlo čuvena imena, čak i u svetu, imamo opremu, neophodne kadrove, ali adekvatne kapacitete.

Moguća sistemska promena u zdravstvu

„Stoga bi bilo korisno da ministar razmisli i ponudi sistemske promene koje bi zdravstvo učinilo efikasnijim, racionalnijim i dostupnijim. Sistemske promene podrazumevaju promene sistemskih zakona, a tu je svakako prioritet ukidanje mogućnosti dopunskog privatnog rada državnih lekara i stomatologa normirane u Zakonu o zdravstvenoj zaštiti. Mnogo puta su opisane štetne posledice legalizovanog konflikta intresa. Ukratko, legalni konflikt interesa snažno smanjuje produktivnost u državnom zdravstvu i proporcionalno tome stvara veštačke liste čekanja na pregled, snimak, dijagnostiku i intervenciju. Što su duže liste čekanja, odnosno što je dostupnost usluga manja u državnoj ustanovi, veća je tražnja u privatnom sektoru“, navodi on za Danas.

Podsećajući da su građani bezmalo bili žrtve opisanog sistemskog konflikta interesa i sa opravdanim gnevom komentarišu ovo svoje iskustvo, on još navodi za ovaj medij: „Građanin, primoran da se leči u privatnoj praksi, ponovo plaća uslugu koju je već platio kroz doprinos (onih 10,3 odsto svakog meseca od bruto zarade), ali ovog puta iz džepa. I vrhunac paradoksa koji snažno iritira: građanin-pacijent često plaća istom državnom lekaru koji je sada u ulozi privatnika, a do koga nije mogao da dođe zbog dugačke liste čekanja u državnom zdravstvu“, navodi on za Danas, podsećajući da su građani bezmalo bili žrtve opisanog sistemskog konflikta interesa i sa opravdanim gnevom komentarišu ovo svoje iskustvo“.

Karađinović dodaje za Danas i da „na opasnosti od ove fundamentalno promašene norme, a koja kompromituje funkcionisanje celog zdravstvenog sistema je, u nekoliko navrata, ukazivala i Danica Grujičić, prethodna ministarka zdravlja.

Ukazivanja Danice Grujičić na probleme u zdravstvu

„Na žalost, ta ukazivanja, hrabra ali nedorečena, nisu dovela do ukidanja sistemske koruptivne norme. Učeći se na, uslovno rečeno, neuspehu svoje predhodnice, pred ministrom Lončarom u njegovom sadašnjem mandatu, su dve mogućnosti: da se zadrži u okvirima anahrone matrice sadašnjeg dekadentnog modela i zadovolji aktivnostima kvantitativne prirode, ili da napravi zaokret ka drugoj mogućnost koja podrazumeva kvalitativne promene zdravstvenog sistema i reformsku implementaciju strukturnih rešenja iz uspešnih tranzicionih država. Od spremnosti na ukidanje ozakonjenog konflikta interesa će zavisiti pravac kretanja srpskog zdravstva u narednom periodu“, predlaže sagovornik Danasa.

Da je čitava situacija koja traje decenijama unazad neodrživa, piše Danas, ukazivali su i Dragan Milić, kardiohirurg iz Niša, pre nekoliko dana, rekavši da su liste čekanja poligon za koruptivno delovanje, ali i već pomenuta eks ministarska Grujičić koja je navela da se liste čekanja u ortopediji namerno prave da bi pacijenti odlazili kod privatnika i plaćali iz svog džepa lečenje.

„Vi, prepodne radite u državnoj firmi, a popodne privatno“

„Vi prepodne radite u državnoj firmi, a onda popodne odlazite da radite privatno. Privatna praksa mora da postoji i ne želim da me neko shvati pogrešno, nisam protiv privatne prakse, štaviše, mislim da bi trebalo da se izjednači sa državnom praksom, ali je direktan konflikt interesa kad radite istovremeno na oba mesta“, kazao je Milić, piše Danas.

Ovo dosad rečeno je samo jedna strana medalj. Očigledno je veliki i brisan prostor u čitavoj toj zamršenoj priči i deo koji se odnosi na prava pacijenata, navodi se u tekstu, i to u smislu da li oni uspevaju lečenje da dobiju na vreme, onda kada im je to zaista potrebno obijajući pritom pragove ustanova i besomučno zovući razne kol – centre da zakažu pregled. Ali i ne manje bitno, šta će pacijentu račun posle pružene zdravstvene usluge jer, piše Danas, pod jedan – već ju je platio (10,3 odsto od svog bruto ličnog dohodtka), a pod dva – koja je upotrebna vrednost te informacije ukoliko pacijent nije organizator zdravstvenog sistema u Srbiji, već samo njegov korisnik?

Prilično nedorečeno

Zato, Hajrija Mujović, doktorka medicinskih prava na Institutu društvenih nauka i poredsednica Udruženja za zdravstveno i medicinsko pravo, podseća za Danas da je ministar Lončar ostao prilično nejasan kada je rekao tu stvar o izdavanju računa pacijentima posle poregleda samo da bi videli šta koliko košta u državnom zdravstvu.

„Utisci posle te izjave su različiti, ali se ne shvata razlog uručivana računa. Ne znam koliko su pacijenti zainteresovani da vide račune ukoliko im se već izdvaja iznos od ličnog dohotka za obavezno zdravstveno osiguranje. Sa druge strane, ako razmišljamo o tome da li za sredstva koja se izdvajaju za zdravstveno osiguranje postoji informacija kako se ona troše i da li dobijamo kvalitetene usluge za taj novac, da li su liste čekanja predugačke i da li sve to može da bude bolje, onda sve to vezujemo za kvalitet zdravstvene usluge“, ističe Mujović za ovaj medij.

Dodaje za Danas da joj se čini da postoji nezadovoljstvo građana da ne mogu adekvatno i na vreme da dobiju zdravstvene usluge.

„Sada možemo samo da apelujemo da se stvari menjaju. Moguće da je namera Lončara u vezi sa izdavanjem računa da se pokaže i da se dosta velika sredstva izdvajaju na lečenje pacijenata ili da su te usluge jeftinije u odnosu na privatni sektor. Ostao je dužan za objašnje građanima šta će im taj račun. Ako bismo sad gledali striktno, po Zakonu o pravima pacijenata, pacijent bi trebalo da zna unapred koliko će neka usluga da ga košta, a ne posle pregleda“, objasnila je ona, piše Danas.

izvor: https://n1info.rs/biznis/svaki-gradjanin-placa-oko-1-000-evra-godisnje-lecio-se-ili-ne-koji-su-problemi-srpskog-zdravstva/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Zrenjaninska vlast da prestane sa kršenjem zakona u slučaju Linglonga

Liga socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI smatra da je odluka Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine da poništi rešenje Gradske uprave Zrenjanina, kojim je data saglasnost kineskoj kompaniji Linglong da izgradi skladište neopasnog otpada bez izrade studije o proceni uticaja na životnu sredinu, dokaz da proces izgradnje ove velike fabrike automobilskih guma obiluje brojnim aktivnostima koje su duboko izvan zakonskog okvira

Published

on

By

Ponovo je dokazano da je Gradska uprava neprijatelj Zrenjanina i njegovih građana.

Najnesposobnija lokalna vlast u istoriji Zrenjanina, skupljena sa koca i konopca, služi samo tome da se po nalogu Vlade Republike Srbije Kinezima odobrava sve što zamisle i sve ono što u civilizovanim evropskim zemljama ne bi smeli ni da pomisle.

Kršenje zakona i podaništvo kineskim tajkunima mora prestati.

Zrenjanin je u srcu Evrope i mi nećemo dozvoliti da fabrika otrova guši njegove građane.

Bahata i nesposobna vlast u Zrenjaninu, na čelu sa gradonačelnikom Salapurom, mora da nauči, koliko god joj to teško padalo, da poštuje Ustav, zakone i druge propise države Srbije.

Aleksandar Rudić
član Glavnog odbora
Lige socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI

izvor: https://vojvodjani.rs/zrenjaninska-vlast-da-prestane-sa-krsenjem-zakona-u-slucaju-linglonga/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Olenik: Njima je jedini zakon Aleksandar Vučić

BEOGRAD – Advokat i član Predsedništva Lige socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI Aleksandar Olenik, govoreći o novom šefu Bezbednosno-informativne agencije (BIA) Vladimiru Orliću i bivšem šefu BIA Aleksandru Vulinu, kaže da nisu bitne personalne karakteristike, već da je bitno da oni koji su na čelu bespogovorno slušaju i prate naređenja. Njima su jedini Ustav, zakon i naredba – Aleksandar Vučić, dodaje on

Published

on

By

– Jedini Orlićev kvalitet, pored slepe poslušnosti, je što se takmičio sa predsednikom republike ko može duže da sedi, a da ne ode do toaleta. Ja ga po tome pamtim – rekao je Olenik gostujući u emisiji „Iza vesti“ na televiziji N1.

Orlić nema sekunde iskustva u bezbednosti

Ističe da Vladimir Orlić nema saznanja, a što je najbitnije, nema sekunde iskustva u poslovima bezbednosti, ali, dodaje, to mu je kvalitet jer neće on biti taj koji će da odlučuje.

– To je kontrola političara-poslušnika koji će da zloupotrebljavaju i koriste službu, to je direktna veza sa 90-im, sa DB-om, političkim ubistvima, ubistvom premijera, praćenje i ubistvo Slavka Ćuruvije… Zloupotreba na ovakav način je radikalski, Miloševićev metod i direktno nas vraća u devedesete – objašnjava Olenik.

Govoreći o političkim ubistvima iz 90-ih, ističe da ona nisu došla odjednom.

– Nisu ta politička ubistva došla odjednom, nego je prvo došlo gašenje medija kada je Vučić bio ministar za informisanje. Nisu odmah ubijali novinare. Prvo su krenuli sa pritiscima, tužbama, čuvenim Zakonom o informisanju, gde su sudije za prekršaje zatvarale medije, odnosile opremu. Sad smo tu negde. Sledeći korak je ono što se desilo i onda… Ponavlja se potpuno isto, imamo iste ljude na vlasti, sa istom politikom – kazao je Olenik.

Na pitanje voditeljke N1 zašto Savet za nacionalnu bezbednost saopštava imovanje, a ne Vlada Srbije koja ga postavlja i razrešava, on kaže da kod nas ta „pravila ne važe“.

– Savet daje saglasnost pre nego što Vlada donese odluku o postavljanju ili imenovanju tih osoba, koje moraju da prođu određene kontrole, i da određeni saveti, organi, MUP daju saglasnost na predlog, pa kad se sve ispuni dolazi na Vladu, koja treba da donese političku odluku. To je forma, toga kod nas nema… Sve je zamišljeno da se ne pita Vlada, ni Savet. U ovom slučaju je to prazna forma, sve je odlučeno – smatra on.

Kako kaže, da smo normalna država, Savet bi radio svoj posao.

– Da smo mi normalna država i da postoji kontrola vlasti bilo bi dobro da taj Savet radi svoj posao, pa da ima više kandidata, pa da dođe više kandidata pred Vladu, pa da interesi različitih stranaka, koji zastupaju sve građane glasaju… Ovako, imate jednog. O čemu će Vlada da glasa ako ima jednog kandidata? – pita se Olenik.

Oni koji su bili dželati, tuže decu žrtve

Osvrnuo se i na to što je bivši načelnik beogradskog centra Resora državne bezbednosti Milan Radonjić, optužen pa oslobođen za ubistvo Slavka Ćuruvije, tužio njega (Aleksandra Olenika), Mariniku Tepić i decu Slavka Ćuruvije za povredu časti i ugleda.

– Besramno je tužiti sina i ćerku ubijenog Ćuruvije. Marinika i ja smo političari. Mogu da razumem da je to borba za neku javnu reč… Ovo sa decom Slavka Ćuruvije prevazilazi sve što smo imali do sad. To znači da oni koji su bili dželati, tuže decu žrtve, nakon što su formalno oslobođeni – ističe on.

Ipak, ova tužba, kako kaže, donosi nešto dobro.

– Dobro je – da nije tih tužbi, mi sad ne bismo pričali o Ćuruviji, da podsetimo na nepravdu i kakvu je ulogu Državna bezbednost imala u tome. Što je veći pritisak na nas da ćutimo, otpor će biti veći. Ako oni nastave tako, i mi ćemo – zaključuje Aleksandar Olenik.

(SzILSV-Vojvođani, 14.06.2024)

izvor: https://vojvodjani.rs/olenik-njima-je-jedini-zakon-aleksandar-vucic/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Olenik: Njima je jedini zakon Aleksandar Vučić

Advokat i član Predsedništva Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV) Aleksandar Olenik, govoreći o novom šefu Bezbednosno-informativne agencije (BIA) Vladimiru Orliću, i bivšem šefu Aleksandru Vulinu, kaže da nisu bitne personalne karakteristike, već da je bitno da oni koji su na čelu bespogovorno slušaju i prate naređenja. Njima je jedini Ustav, zakon i naredba – Aleksandar Vučić, dodaje on

Published

on

By

Olenik kaže za N1 da je jedini Orlićev kvalitet, pored slepe poslušnosti, „što se takmičio sa predsednikom Republike ko može duže da sedi, a da ne ode do toaleta. Ja ga po tome pamtim“.

„Orlić nema sekunde iskustva u bezbednosti“

Naš sagovornik ističe da Vladimir Orlić nema saznanja, a što je najbitnije, navodi, nema sekunde iskustva u poslovima bezbednosti, ali i da mu je to kvalitet jer neće on biti taj koji će da odlučuje.

„To je kontrola političara-poslušnika koji će da zloupotrebljavaju i koriste službu, to je direktna veza sa 90-im, sa DB-om, političkim ubistvima, ubistvom premijera, praćenje i ubistvo Slavka Ćruvije… Zloupotreba na ovakav način je radikalski, Miloševićev metod i direktno nas vraća u ’90-e“, objašnjava Olenik za N1.

Govoreći o političkim ubistvima iz ’90-ih, ističe: „Nisu ta politička ubistva došla odjednom, nego je prvo došlo gašenje medija kada je Vučić bio Ministar za informisanje, nisu odmah ubijali novinare. Prvo su krenuli sa pritiscima, tužbama, čuvenim Zakonom o informisanju, gde su sudije za prekršaje zatvarale medije, odnosile opremu. Sad smo tu negde. Sledeći korak je ono što se desilo i onda… Ponavlja se potpuno isto, imamo iste ljude na vlasti, sa istom politikom…“.

Na pitanje voditeljke N1 zašto Savet za nacionalnu bezbednost saopštava imovanje, a Vlada koja ga postavlja i razrešava, on kaže da kod nas ta „pravila ne važe“.

„Savet daje saglasnost pre nego što vlada donese odluku o postavljanju ili imenovanju te osobe, koje moraju da pređu određene kontrole, i da određeni saveti, organi, MUP, daju saglasnost na predlog, pa kad se sve ispuni dolazi na vladu, koja treba da donese političku odluku. To je forma, toga kod nas nema… Sve je zamišljeno da se ne pita vlada, ni Savet… U ovom slučaju je to prazna forma, sve je odlučeno“, smatra naš sagovornik.

Kako kaže, da smo normalna država, Savet bi radio svoj posao.

„Da smo mi normalna država i da postoji kontrola vlasti bilo bi dobro da taj Savet radi svoj posao, pa da ima više kandidata, pa da dođe više kandidata pred vladu, pa da interesi različitih stranaka, koji zastupaju sve građane glasaju… Ovako imate jednog. O čemu će vlada da glasa ako ima jednog kandidata?“, pita se Olenik.

„Oni koji su bili dželati, tuže decu žrtve“

Naš sagovornik se osvrnuo i na to što je bivši načelnik beogradskog centra Resora državne bezbednosti Milan Radonjić, optužen pa oslobođen za ubistvo Slavka Ćuruvije, tužio njega (Aleksandra Olenika), Mariniku Tepić i decu Slavka Ćuruvije za povredu časti i ugleda.

Besramno je tužiti sina i ćerku ubijenog Ćuruvije. Marinika i ja smo političari. Mogu da razumem da je to borba za neku javnu reč… Ovo sa decom Slavka Ćuruvije prevazilazi sve što smo imali do sad. To znači da oni koji su bili dželati, tuže decu žrtve, nakon što su formalno oslobođeni“, ističe on.

Ipak, ova tužba, kako kaže, donosi nešto dobro.

„Dobro je – da nije tih tužbi, mi sad ne bismo pričali o Ćuruviji, da podsetimo na nepravdu i kakvu je ulogu državna bezbednost imala u tome… Što je veći pritisak na nas da ćutimo, otpor ce biti veći. Ako oni nastave tako, i mi ćemo“, zaključuje naš sagovornik.

(N1)

izvor: https://autonomija.info/olenik-njima-je-jedini-zakon-aleksandar-vucic/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Kosovo danas slavi Dane oslobođenja: Svečana sednica, defile policije, koncert i bista Toniju Bleru

Kosovo i danas nastavlja obeležavanje 25 godina od kada su NATO trupe ušle na tu teritoriju, a manifestacija je nazvana Dani oslobođenja

Published

on

By

Kako piše portal Koha, danas u 9.15 kosovska predsednica Vjosa Osmani sastaće se sa predsednikom Albanije Bajramom Begajem, a za 10 časova je zakazan početak svečane sednice Skupštine.

U podne će u Prištini biti održan defile bezbednosnih snaga i policije i očekuje se da će biti izloženi različiti sistemi naoružanja, dok će u 14 časova u Uroševcu biti otkrivena bista bivšeg britanskog premijera Tonija Blera.

Za 17 časova zakazan je svečani državni prijem, a za 18 časova javni koncert na trgu Zahir Pajaziti u Prištini.

Nekadašnji predsednik Amerike Bil Klinton objavio je sinoć na društvenoj mreži Iks da su pre 25 godina SAD predvodile NATO saveznike u vazdušnoj kampanji koja je uspešno proterala srpske snage i okončala deceniju represije i brutalne kampanje etničkog čišćenja čime je rat na Kosovu završen.

“Vojna akcija pomogla je da se uspostavi samouprava pokrajine i dovela do nezavisnosti Kosova 2008. godine”, napisao je Klinton, na šta mu je Osmani odgovorila da mu je Republika Kosovo zahvalna što su SAD omogućile mir.

izvor: https://www.021.rs/story/Info/Srbija/378358/Kosovo-danas-slavi-Dane-oslobodjenja-Svecana-sednica-defile-policije-koncert-i-bista-Toniju-Bleru.html

Continue Reading

Trending