Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Bum na tržištu nekretnina – zašto je kupcima prvog stana kvadrat sve manje dostupan

Niske kamate na kredite, visoke cene kirije, a za neke i utisak da zbog niskih kamata na štednju praktično moraju da plate da bi svoj novac držali u banci, uticali su na to da tržište nekretnina u Srbiji gotovo eksplodira ove godine

Published

on

Bum na tržištu nekretnina – zašto je kupcima prvog stana kvadrat sve manje dostupan – Copyright Tanjug/Jaroslav Pap, profimedia, Unsplash

Niske kamate na kredite, visoke cene kirije, a za neke i utisak da zbog niskih kamata na štednju praktično moraju da plate da bi svoj novac držali u banci, uticali su na to da tržište nekretnina u Srbiji gotovo eksplodira ove godine. Oboreni su svi rekordi i kada je u pitanju broj prodatih nekretnina i količina novca kojim su plaćene. Neki su pazarili zbog potrebe, da bi imali svoj krov nad glavom, ali je sve veći procenat i onih koji investiraju u nekretnine, jer praktično nemaju u šta drugo, ali i zbog toga što takvo investiranje predstavlja sigurno ulaganje.

Analitičari kažu da su baš zbog onih koji investiraju u kupovinu stanova kvadrati sve manje dostupni ljudima koji žele da se skuće. Napominju da je nagla potražnja za stanovima još više zatvorila tržište za “obične ljude” – one koji pokušavaju da dođu do prvog stana, jer su astronomske cene kvadrata za njih postale gotovo nedostižne.

Od početka godine u Srbiji su prodate nekretnine u vrednosti od oko 5,5 milijardi evra, što je za milijardu više nego lane i za 1,8 milijardi evra više nego tokom cele 2018. godine. Maja Radović iz Republičkog geodetskog zavoda, je za Euronews Srbija izjavila da ti podaci oslikavaju da bi obim novčanih sredstava mogao dostići rekord od šest milijardi evra do kraja godine, jer se procenjuje da će u četvrtom kvartalu najverovarnije biti više kupoprodaja nego u drugom i trećem.

U prvih 11 meseci, sklopljen je 125.281 kupoprodajni ugovor, od čega oko 30.000 u prvom kvartalu i po 35.000 u drugom i trećem, dok će podaci za poslednji kvartal biti poznati za nekoliko dana.

“Oko 30 odsto stanova se kupuje iz kreditnih sredstava, dok se 99 odsto zemljišta plaća gotovinom. Stanovi sa oko 28 odsto učestvuju u broju prodaja, ali kada je u pitanju novčana vrednost prodatih nepokretnosti oni su zastupljeni sa 50 odsto”, rekla je Radovićeva.

Stručnjaci upozoravaju da je ovo tržište pogodno za “pranje para”, dok procenitelji i agenti za nekretnine smatraju da u prometu preko agencija nema prostora za veliki upliv iz nelegalnih tokova. Agenti za nekretnine kažu da se tek svaki treći stan kupuje da bi se u njemu živelo,  dok se procenjuje da oko 70 odsto kupaca ustvari ulagači u nekretnine. Među njima, kako navode, ima i onih koje konsultanti za ulaganje u nepokretnosti nazivaju “špekulantima”. 

Direktor za savetovanje i procene u kompaniji CBRE Nebojša Nešovanović kaže da se ranije mnogo više dešavalo da ljudi kupuju stanove u sivoj gradnji, pa da ih kasnije prodaju po višim cenama i da od toga zarađuju, ali da ih ima i sada. To je, međutim, samo jedan vid ulaganja koji doprinosi rastu cena kvadrata. 

Postoje dve vrste kupaca nekretnina, a to su oni kojima je stan potreba za život, dok drugi u kupovini nekretnine vide priliku za investiranje i posmatraju to kao finansijski instrument. To je značajan deo tržišta trenutno, jer su cene u poslednje dve decenije izuzetno stabilne sa projekcijom da će i u budućnosti rasti”, objašnjava Nešovanović.

 

On kaže da se za gotovinu uglavnom kupuje novogradnja, a među kupcima osim biznismena ima i naših ljudi koji su novac zaradili u inostranstvu i žele da investiraju ovde. 

“Novih stanova nema dovoljno i ljudi koji žele da kupe stan za život, praktično ne mogu da stignu do njih zbog ljudi koji su na tom tržištu samo investitori. Zato nam je potrebno mnogo više stanova, ali i alternativa za plasiranje kapitala”, tvrdi Nešovanović.

On ukazuje na hroničan nedostatak stanova u glavnom gradu i napominje da nam je potreban novi Novi Beograd, koji će zadovoljiti potrebe čoveka 21. veka. Napominje da bi i nova mera Vlade Srbije, koja je najavljena sa povlasticama za majke koje dobiju decu tokom sledeće godine, mogla da poveća tražnju za stanovima, a time i da dodatno digne cene.

“Sjajna je ideja da se poveća kupovna moć stanovnika, ali je potrebno da se pre toga poveća broj stanova na tržištu. U ovoj situaciji nećemo mnogo uraditi, jer bi za one koji ne spadaju u grupu koja će dobiti povlastice, stan mogao biti još manje dostupan, zbog skoka cena”, smatra Nešovanović.

Prošle godine izgrađeno 25.326 stanova

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prošle godine je završena izgradnja 25.326 stanova, što je za oko 7.500 više nego 2011. kada je usledio drastičan pad, toliki da je 2005. izgrađeno jedva 10.000 stanova. Od tada stambena izgradnja beleži konstantan rast, ali je on očigledno nedovoljan da zadvolji potražnju na tržištu.

Prosečna cena kvadrata u novogradnji u Beogradu je u trećem kvartalu je bila 2.080 evra. To je za oko 250 evra više u odnosu na isti period lane. Poskupeli su i kvadrati stanova u starim zgradama i prosečno je za kvadrat u prestonici bilo potrebno izdvojiti 1.545 evra, dok je prošle godine kvadrat u proseku koštao 1.371 evro. U odnosu na 2019. godinu ta razlika je još veća i iznosi čak 470 evra po kvadratu za novogradnju, u kojoj je prosečan kvadrat koštao 1.610 evra i oko 250 za staru gradnju, jer je kvadrat tada bio oko 1.290 evra. 

Predsednik stručnog saveta Klastera nekretnina Milić Đoković ističe da je tržište “jako živahno” i da se proda sve što se pojavi u ponudi. On kaže da raste potražnja za stanovima svih struktura i različitog kvaliteta.

“Periferija postaje atraktivna za kupovinu prvog stana čija je cena kvadrata od 1.200 do 1.400 evra, dok druga vrsta klijenata traži stanove u centru grada gde je cena od 3.000 do 4.000 evra. Što se tiče prodaje, nikad bolje nije bilo. Euribor je u istorijskom minusu i krediti su jeftini, jer je prosečna kamata oko 2,6 odsto, ali je zato kvadrat skup, jer ne može da bude i jedno i drugo”, rekao je Đoković.

On je istakao da se prometuju uknjiženi stanovi, a da bi rešenje za visoke cene i nedovoljnu ponudu moglo da bude ubrzanje postupka legalizacije.

“Već dve godine nisu u prometu stanovi koji su u postupku ozakonjenja, a pretpostavka je da ih samo u Beogradu ima više od 200.000. To bi značajno uticalo na ponudu i cenu kvadrata na tržištu, naročito za stanove u rasponu od  50.000 do 60.000 evra. Trenutno je tendencija poskupljenja svega – od materijala, gradnje, majstora, samog kvadrata, tako da realno dobit investitora ostaje na istom nivou, a ulazna stavka na sve se povećava”, objašnjava Milić Đoković.

 

Nešovanović, međutim, smatra da ne bi bilo dobro da se dozvoli promet nelegalnih objekata, jer bi to ohrabrilo “divlju gradnju”.

“To bi povećalo ponudu, ali ipak to nije pravi put da se ide dalje. Država bi trebalo da razmotri kako dodatno da ojača tržište kapitala kako bi ljudi dobili priliku da investiraju višak novca u nešto drugo. Da novac sklonimo na tržište kapitala, a ne da bude zazidan u ciglu i malter”, ističe Nešovanović.

Trend rasta na tržištu nekretnina nije karakterističan samo za Srbiju. Prema analizi koju je napravio Financial Times, od 40 država OECD-a, u samo njih tri tokom prvog tromesečja nije zabeležen rast cena nekretnina.

Gotovo isti razlozi kao i u našoj zemlji, među kojima se ističu niske kamate na kredite, podstakli su skoro svakog drugog Nemca da kupi kuću ili stan. Kako piše Rojters, Frankfurt je po naduvanom “balonu cena” nekretnina u 2021. pobedio Hong Kong, Toronto i Njujork, a obližnji Minhen je takođe blizu vrha.

Pre 15 godina, manje od 42 odsto Nemaca je posedovalo nekretninu, ali se taj procenat tokom finansijske krize popeo na skoro 47 odsto u 2018. Zaduživanje radi kupovine imovine ubrzalo se tokom pandemije, pokazuju najnoviji podaci nemačke Bundesbanke. Stambeni krediti su lane dostigli 1,45 biliona evra, otprilike šest odsto više nego 2019, a podaci za ovu godinu pokazuju da je ovo zaduživanje nastavilo da raste.

Otplaćujemo 140.000 stambenih kredita

Građani Srbije su od početka godine podigli stambene kredite u vrednosti od 74 milijarde dinara, odnosno oko 630 miliona evra, što u ukupnom nivou pozajmica u svim bankama čini više od 40 odsto.

 

U Udruženju banaka Srbije (UBS) i Narodnoj banci Srbije (NBS) takav trend objašnjavaju sve većim brojem izgrađenih stanova, smanjenjem učešća za kupovinu nepokretnosti, kao i upola manjim kamatama u odnosu na period pre deset godina. Krajem septembra preostali dug po stambenim kreditima bio je oko 532 milijarde dinara, što je za 16,2 odsto više u odnosu na isti period lane. Prema podacima UBS, ukupan broj stambenih kredita premašio je 140.000.

Autor: Zlatica Radović

izvor: https://www.euronews.rs/biznis/nekretnine/31090/bum-na-trzistu-nekretnina-zasto-je-kupcima-prvog-stana-kvadrat-sve-manje-dostupan/vest

SLOBODNA VOJVODINA

Kostreš: Naprednjački režim od Vojvodine napravio servis za kupovinu glasova

Predsednik Ligesocijaldemokrata Vojvodine (LSV) Bojan Kostreš ocenio je da naprednjački režim pravi od Vojvodine servis za kupovinu glasova.

Published

on

By

„Vest da je Pokrajinska vlada obezbedila pomoć u prehrambenim proizvodima za socijalno ugroženo stanovništvo u 37 opština na teritoriji Vojvodine samo je još jedna slika njihove nakaradne vlasti. SNS je od bogate i prosperitetne pokrajine napravio servis za kupovinu glasova“, naveo je Kostreš u saopštenju.

Napomenuo je da Vojvodina danas ima opštine koje spadaju u red devastiranih i najsiromašnijih u Srbiji, a 11 odsto stanovništva živi ispod linije siromaštva i da je među njima ima i gotovo 30.000 dece.

„Treba biti posebno nesposoban da se to učini od nekada bogatih sreda. Liga socijaldemokrata Vojvodine – Vojvođani će svojim programom „Na ravne časti“ ispraviti nepravdu prema Vojvodini, a decentralizacija će pomoći njen razvoj, ali i razvoj cele Srbije“, zaključio je Kostreš.

izvor: https://nova.rs/vesti/politika/kostres-naprednjacki-rezim-od-vojvodine-napravio-servis-za-kupovinu-glasova/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Nakon najave obnove, srušena kuća Mileve Marić u Rumi: Gradiće se nova

U Rumi je srušena kuća u kojoj je nekada stanovala naučnica Mileva Marić Anštajn, a na njenom mestu gradiće se nova spomen-kuća

Published

on

By

Ovo se desilo nakon što je, kako piše Danas, krajem februara najavljena obnova ove kuće koju je Opština Ruma dobila na poklon od privatnog vlasnika.

Međutim, teška mehanizacija je ovih dana objekat poravnala sa zemljom što je odmah pokrenulo raspravu, barem na društvenim mrežama, da li je baš moralo da se ruši do temelja.

Nova sekretarka za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama Vlade Vojvodine i doskorašnja predsedica opštine Ruma, Aleksandra Ćirić Bošković, na društvenim mrežama je objasnila da drugog rešenja nije bilo, prenosi Danas.

Objekat se nije nalazio pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika kulture i sa te strane nije postojala sporna situacija oko odluke o sveobuhvatnoj rekonstrukciji. Kuća je potpuno uklonjena i biće podignut nova, u fazama i u skladu sa vremenom i evociranjem perioda života i boravka porodice Marić. Plan je da naredne godine, kada obeležavamo 150 godina od rođenja Mileve Marić Ajnštajn, njena spomen-kuća otvori vrata i dočeka prve posetioce“, napisala je ona.

Struka je utvrdila, kako ističe, da je objekat u izuzetno trošnom stanju i da se ne može obnoviti.

Spomen-kuća koja se gradi treba da sadrži galerijski prostor, spomen sobu, prostor za promocije, projekcije, predavanja i depo.

izvor: https://www.021.rs/story/Info/Vojvodina/375508/Nakon-najave-obnove-srusena-kuca-Mileve-Maric-u-Rumi-Gradice-se-nova.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Članovi SNS učestvuju u kampanji fantomskih listi na izborima u Novom Sadu: Novi dokaz naprednjačke izborne prevare

Trend formiranja fantomskih lista pred izbore u Novom Sadu je ušao u završnicu, ali se i dalje, u minut do izbora, pojavljuju nove “političke nade”. Znatan deo njih, poput izvesnog “Garija”, vlaške stranke bez Vlaha, Slovačke lige osnovane pre mesec dana… su čak uspeli da dobiju izborni legitimitet zahvaljući tome što su predali svoje liste među prvima. Ipak, dobar deo njih zahvalnost duguju prvenstveno Srpskoj naprednoj stranci, koja je voljna da rentira čak i sopstvene članove

Published

on

By

Tako su u Novom Sadu pojedini naprednjaci za potrebe ovih izbora prešli na tuđe liste, gde se kotiraju kao “građanisti”, ali i vojvođanski republikanci.

Pokret „Sasvim druga priča“ prepoznatljiv je po tome što nema lidera, nema zvanično članstvo, nema političku platformu, niti stranački kontinuitet, već se aktiviraju isključivo pred izbore.

Ovo udruženje, registrovano na adresi poslastičarnice u centru Novog Sada ipak je među prvima predalo listu, na kojoj su se kao kandidati za odbornika našla i tri člana SNS: Slobodan M., Milan M. i Saša M.

Prema saznanjima Nova.rs, tri buduća odbornika Druge priče, čiji je moto “Grad građanima” zaposlena su u javno komunalnom preduzeću “Čistoća”.

U istom preduzeću rade i njihove stranačke i buduće skupštinske kolege Nenad D, Stanislava M, Dragan M, Snežana R. i Dejan K. čija su se imena takođe, sa stranačkog spiska SNS, nekako našla na izbornoj listi “Novi Sad glavni grad Vojvodine – pokret autonomija – Aleksandar Odžić”. Za razliku od “Sasvim druge priče”, Odžić je proklamovani vojvođanski “republikanac” i autonomaš tvrdih stavova, koji nipošto nisu “po sluhu” SNS.

Otud je još veće čudo što su na njegovoj listi našlo čak petoro naprednjaka koji su, uz to, prethodno svi bili članovi Pokreta obnove kraljevine Srbije. Iz ovog pokreta nisu želeli zvanično da komentarišu ovu svojevrsnu političku labilnost i međustranačku mobilnost svojih nekadašnjih članova, ali su potvrdili da su svi sa spiska svojevremeno bili članovi POKS, kao i da su ga napustili istog momenta kada je SNS preuzeo rukovođenje JKP “Čistoća”.

Kako je Nova.rs tada pisala, u Čistoći se pod pretnjom otkaza dogodio masovni “prebeg” iz POKS u SNS.

Na pitanje kako mu je pošlo za rukom da od nekadašnjih Dražinih četnika, a potom naprednjaka, sada napravi vojvođanske republikance, Odžić je pojasnio da “nije ni znao za njih”.

„Od novinara sam saznao da su oni članovi SNS, a da su prethodno bili članovi POKS. Pa bio sam i ja nekad član LSV, ne mora to ništa da znači … Iskreno, ja sam vodio računa o onima koji su mi među prvih 10 na listi, ostali su došli po preporuci dece, prijatelja …”, kaže Odžić za Nova.rs.

Kako je pojasnio, sporni SNS kandidati se nalaze na nižim mestima na njegovoj listi odbornika, tako da “ni ne postoji neka realna opasnost da se oni nešto pitaju i odlučuju”.

Na pitanje da li je, ipak, moguće da su nekadašnji fanovi kraljevine ipak iskreno postali vojvođanski autonomaši, sam Odžić odgovara skeptično, dodajući:

„Ali, ako su se zaista promenili, meni je to super“.

izvor: https://nova.rs/vesti/politika/clanovi-sns-ucestvuju-u-kampanji-fantomskih-listi-na-izborima-u-novom-sadu-novi-dokaz-naprednjacke-izborne-prevare/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

LSV: Ukinuti monopole i otimačinu jeftinih poljoprivrenih proizvoda

Nekada se u zrenjaninskoj prerađivačkoj industriji proizvodilo više hrane nego u Makedoniji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini zajedno

Published

on

By

Zrenjaninski odbor Lige socijaldemokrata Vojvodine – Vojvođani zatražio je danas uvođenje više mera kojima bi se poljoprivrednici i poljoprivreda stimulisali i razvijali, umesto da budu socijalna kategorija“.

Kako se navodi u saopštenju tog odbora, neophodno je nastaviti sa formiranjem relevantne berze poljoprivrednih proizvoda po svetskim standardima; razvijati prehrambreno konditorsku industriju; neophodno je po svaku cenu očuvati zdravu životnu sredinu po najvišim ekološkim standardima, subcencionisati poljoprivrednu proizvodnju, kao i ravnopravno i transparentno raspodeliti poljoprivredno zemljište.

„Naprednjaci su zarad svoje pohlepe otimačinom do ivice ambisa doveli zrenjaninsku poljoprivredu. 100 ha najplodnije zemlje prve klase su bez relevantne studije o uticaju i zagađenju životne sredine i zdravlje ljudi poklonili investitoru i izgradili potencijalno najvećeg zagađivača poljoprivrednog zemljišta, kinesku fabriku guma Linglong“, precizira se.

Podseća se i da su poljoprivrednicima smanjili subvencije „na nivo statističke greške“, kao i da su izgradnju auto-puta isplanirali na 4.000 hektara zemljišta prve i druge klase, umesto četvrte i pete klase.

Nekada se u zrenjaninskoj prerađivačkoj industriji proizvodilo više hrane nego u Makedoniji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini zajedno, navode iz LSV-Vojvođani, i upozoravaju da su danas poljoprivrednici socijalna kategorija.

„Uzrok takvog stanja je monopolsko tržište i otimačina poljoprivrednih proizvoda po jeftinim cenama, dok su u isto vreme repromaterijal i nafta preskupi. Namerno odugovlačenje pravljenja relevantne berze poljoprivrednih proizvoda i sređivanja tržišta odgovara naprednoj bahatoj vlasti koja aktivno učestvuje u osiromašenju poljoprivrednika“, poručuju iz ove stranke.

(Autonomija)

izvor: https://autonomija.info/lsv-ukinuti-monopole-i-otimacinu-jeftinih-poljoprivrenih-proizvoda/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Za pet godina stradalo 240 radnika u Srbiji, polovina na građevini – ko brine o teško povređenima

U proteklih pet godina u Srbiji je na radu, prema podacima Inspektorata za rad Republike Srbije, stradalo 240 radnika. U istom periodu – od 2019. zaključno sa 2023. godinom, na radu je teško povređeno njih 4.304. “U proseku oko 50 odsto poginulih radnika je u građevinarstvu”, kaže za N1 predsednik Sindikata radnika građevinarstva i industrije građevinskog materijala Srbije Saša Torlaković

Published

on

By

Samo u 2023. godini, Inspektorat za rad izvršio je 1.039 inspekcijskih nadzora povodom prijavljenih povreda na radu –  22 povodom smrtnih, a 18 povodom teških povreda sa smrtnim ishodom. Prema izveštaju Inspektorata, u 2023. godini na radu je teško povređeno 886 radnika, a 88 lakše.

Prema Izveštaju o radu Uprave za bezbednost i zdravlje na radu za 2023. godinu, na osnovu 13.406 izveštaja o povredama na radu koje su poslodavci dostavili Upravi, bilo je:

– 14 povreda sa smrtnim ishodom,
– 1.308 teških povreda,
– 612 teških povreda pri dolasku i odlasku sa posla i
– 11.472 lakih povreda.

„Svaka nesreća na gradilištu je predvidiva, ako izuzmemu višu silu, većina njih. I propisane su mere zaštite kojima bi se ti ljudi obezbedili“, rekao je Torlaković.

Radnik ima pravo da kaže – neću, opasno je

Do nesreća, kako kaže sagovornik portala N1, dolazi uglavnom zato što ljudi nisu obučeni da rade na gradilištu i ističe da radnik ima pravo da, ako vidi da je nešto opasno, da kaže ja neću da radim, ali on to ne kaže.

Razlozi za to su, navodi, strah od gubitka dnevnice, a često je reč o ljudima koji rade na „crno“.

Najčešće pogibije su na radu u dubini – kod iskopa temeljnih jama, zatim na radu na visini prilikom pada sa skale, takođe prilikom prolaska ispod tereta na gradilištu, ali i od strujnih udara.

Često na gradilištima postoji šesti nivo podizvođača i tu, kako kaže Torlaković imamo rad na crno.

„Često se dešavalo da su ginuli radnici prvog dana na poslu. Dovoljno je bilo da radnik potpiše jedan papir gde je upoznat sa opasnostima, a da nije prošao nikakvu obuku. Strane kompanije strašno vode računa o zaštiti na radu i tu je broj smrtnih slučajeva sveden na minimum. Kada na gradilištu imate podizvođeče i podizvođače podizvođača, tu dolazi do katarstrofalnih posledica“, kaže Torlaković.

Teško povređen radnik se zaboravlja

Teško povređeni radnik postaje briga i za porodicu i ne može da privređuje.

Poginulog čoveka ne možete da vratite u život, a ovi se ljudi (teško povređeni) zaboravljaju u smislu njihovog daljeg opstanka, ističe Torlaković.

Zašto se izbegava Zakon o osiguranju od povreda

„Zakon koji fali, a godinama se izbegava u Srbiji je Zakon o osiguranju od povreda i poslovnih bolesti“, kazao je Torlaković.

Prema njegovim rečima, on bi u potpunosti definisao ko kome plaća odštetu, kada i na koji način. Najbolji zakon, kako kaže imaju Austrijanci gde se radnici upućuju na lečenje sredstvima iz fonda koji finansiraju poslodavci, kaže Saša Torlaković.

„Kod nas se godinama izbegava taj zakon i to je neprimereno, ako hoćemo u EU i da vodimo računa o svakom čoveku… Od kada je trebalo da ugleda svetlost dana“, naglašava sagovornik portala N1.

Ko sve „može“, a ko radi na građevini

Torlaković podseća da je ranije na medicini rada postojao karton svakog radnika koji se pratio godinama i iz toga je moglo da se vidi nazadovanje u zdravlju.

„Danas poslodavci vode radnike na preglede privatno, ne sporim to pravo, ali medicina rada i praćenje zdravstvenog stanja radnika je najbitnija stvar“, smatra Torlaković.

„Vidim starce na gradilištu, dede, koji se jedva kreću… Zbog nedostatka radne snage“, zaključio je sagovornik N1.

A njih na gradilište teraju male penzije i borba za iole pristojan život.

izvor: https://n1info.rs/vesti/radnici-na-gradjevini/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Katalonci danas glasaju na regionalnim izborima: Jedan od kandidata i proterani separatista

Katalonci danas izlaze na regionalne izbore na kojima će birati između proteranog separatististe Karlosa Pučdemona i vlade koju predvodi Socijalistička partija

Published

on

By

Prema rezultatima predizbornih anketa, socijalistički kandidat Salvador Ila ima prednost nad tvrdokornim separatistima iz stranke Hunts i umerenijim rivalima iz stranke Eskera Republikana de Katalunja (ERC), koja trenutno upravlja bogatim severoistočnim španskim regionom, prenosi Rojters.

Kandidat Hunts je Pučdemon, koji je bio predsednik Katalonije tokom neuspelog pokušaja otcepljenja tog regiona od Španije 2017. godine, pre bekstva u Belgiju, kada se zakleo da će obnoviti pokušaj nezavisnosti.

“Danas smo jači, otporniji i odlučniji. Došlo je vreme za povratak“, rekao je u petak Pučdemon na završnom skupu kampanje u južnoj Francuskoj, blizu granice Katalonije.  Pučdemon se suočava sa sudskim procesom u Španiji zbog neuspelog pokušaja otcepljenja koji je izazvao ozbiljnu političku krizu.

izvor: https://www.021.rs/story/Info/Region-i-svet/375247/Katalonci-danas-glasaju-na-regionalnim-izborima-Jedan-od-kandidata-i-proterani-separatista.html

Continue Reading

Trending