Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Bojan Kostreš: banatski militar

Liga je na 13. Kongresu, održanom 19. novembra u Novom Sadu, nakon 32 godine, četiri meseca i pet dana koliko je na čelu stranke proveo Nenad Čanak, dobila novog predsednika – Bojana Kostreša

Published

on

Do minule subote u Srbiji su postojale samo tri stranke koje od svog osnivanja 1990. nisu menjale lidere: Stranka demokratske akcije Sandžaka (Sulejman Ugljanin), Srpski pokret obnove (Vuk Drašković) i Liga socijaldemokrata Vojvodine (Nenad Čanak).

Sad ih je samo dve: Liga je na 13. Kongresu, održanom 19. novembra u Novom Sadu, nakon 32 godine, četiri meseca i pet dana koliko je na čelu stranke proveo Nenad Čanak, dobila novog predsednika – Bojana Kostreša.

Čanak se zapravo ovaj put nije ni kandidovao – još ranije je, naime, saopštio tu odluku, navodeći da odstupanje s višedecenijske funkcije ne znači i da napušta politiku, a pogotovo ne stranku među čijim je osnivačima bio 14. jula 1990. godine.

„Lično mislim da posle 32 godine bivanja na čelu stranke, tokom kojih sam bio napadan od skoro svake vlasti i opozicije, došao u situaciju da sam LSV-u i samoj ideji za koju se zalažemo od osnivanja postao opterećenje“, naveo je Čanak i dodao da bi njegovo ostajanje na čelu stranke bilo neodgovorno i kontraproduktivno, jer na trenutnoj funkciji nije koristan.

„obNOVA LSV“, kako je glasio moto poslednjeg kongresa, zapravo je drugo ime za resetovanje, a neki bi rekli i za – pročišćenje. Prvi konkretan potez u tom smeru trebalo bi da bude raskid koalicije sa SNS-om u Novom Sada, koja opstaje od 2016. godine.

Iako funkcioneri LSV-a odreda uporno naglašavaju kako su lokalne koalicije u ingerenciji lokalnih odbora (novosadski odbor je trenutno raspušten, čeka se njegovo ponovno formiranje a onda i odluka o daljoj saradnji sa „naprednjacima“), o (izglednom) raskidu koalicije u Novom Sadu počelo se javno govoriti tek kada je Čanak najavio da se više neće kandidovati za predsednika stranke.

Da između Čankovog nekandidovanja i najavljenog izlaska iz koalicije postoji veza, potvrdio je uoči Kongresa najozbiljniji kandidat za predsednika Lige.

“Da li smo mi doneli tu odluku zato što se on ne kandiduje (za predsednika LSV) ili se on ne kandiduje zato što smo mi doneli takvu odluku, ostavimo to ligašima i ligašicama, ali sigurno je povezano jedno sa drugim”, rekao je Kostreš u emisiji Iza vesti na N1.

Čankov poslednji govor članovima stranke na funkciji predsednika sadržao je i dozu samokritike („naš najveći greh je što smo govorili istinu i principe stavljali ispred interesa“), ali i kritike na račun onih koji su Liginu saradnju sa naprednjacima izjednačili sa izdajom („to nam govore oni koji su napravili SNS, oni koji su se mirili sa SPS-om, čiju je zabranu posle 2000. jedino tražila Liga, i sa njima pravili koalicije… Mi smo krivi za to što su oni prevaranti, što vode dogovornu politiku, što su podelili medije na naše i vaše i što će se sve dogovarati u dva salona u Beogradu“).  Završivši govor istim stihovima Mike Antića kojim je završio izlaganje prilikom osnivanja LSV-a, Čanak je ispraćen burnim aplauzom: nije bilo previše emocija; delegati Kongresa delili su utisak da zapravo „Nenad nikud ne ide“. Mada, ko zna… „Ostajem član. Kao vojnik partije ću prihvatiti svaki zadatak koji stranka pred mene stavi”, rekao je Čanak. Tek, ranije spekulacije o tome ko će naslediti Čanka, pokazale su se i te kako opravdanim; drugačiji epilog niko nije mogao ni da zamisli.

Dalo se to naslutiti još 2004, kada je Bojan Kostreš, sa tek napunjenih 30 godina života, izabran za najmlađeg predsednika Skupštine AP Vojvodine, nakon što je u prethodne četiri godine tu funkciju obavljao upravo Čanak. Od tada se nekako znalo ko će od Čanka jednog dana preuzeti i rukovođenje strankom. Sad, da l’ se baš očekivalo da će ovoliko proći do tog trenutka…

Kostreš nije samo višedecenijski visoki funkcioner LSV, njen prvi operativac i dugogodišnji generalni sekretar i zamenik predsednika stranke, on je, uz to što mu je već dugo najbliži saradnik, nakon Čanka prva asocijacija na tu stranku, i zato su opravdana pitanja koliko će obNOVA doneti novog u toj stranci a koliko je zapravo reč o popravljanju postojećeg. U šta spada i preispitivanje koristi koje im je donela saradnja sa „naprednjacima“ – toga svakako nema kad je reč o rejtingu stranke.

Blagih očiju i, za razliku od Čanka, mirnih nastupa i govora u kojima retko kad bukti plamen strasti i još manje retoričke gimnastike praćene teškim rečima, Kostreš samo na oko oličava stereotipnu predstavu o Lalama – onim banaćanskim, dakako, jer drugi Vojvođani to i nisu.

Njegova nutrina kao da je ispunjena nasleđem banatskih militara. I to ne samo zbog pasije sakupljanja olovnih vojnika („imam ih baš mnogo, između 450 i 500“), divljenja vojvodi Šupljikcu, kao prvom političkom lideru Vojvodine, čiji je portret krasio zid njegovog kabineta u Skupštini Vojvodine („to je moje privatno vlasništvo i izneo sam ga kad je došao Šandor Egereši i preneo u svoju kancelariju u Ligi“), poznavanja lika&dela Napoleona Bonaparte i Vinstona Čerčila („imao je odvažnosti da uđe u rat kad je bilo neizvesno i zaslužan što je nacizam zaustavljen i pobeđen“).

Kad je situacija zahtevala, i bukvalno je znao biti borben. Kao Ligaš, mit o „mirnom Lali“ srušio je još sredinom 90-ih kada je tokom jednog koncerta u Zrenjaninu pokušao da proaktivno umiri agresivne Miloševićeve policajce „deknuvši“ dobrano jednog od njih. Nerado i danas priča o tome, iako ističe koliko je to bila nadrealna situacija. „Ja ga udarim a bend u tom trenutku kreće da svira ’Hej, Sloveni’ i on, tako ošamućen od udarca, zauzima stav mirno jer svira himna.“ Bio je to jedan od retkih slučajeva kada su pregovori s policijom urodili plodom, odnosno odustajanjem od krivičnog gonjenja. Od ostalih susreta s policijom tokom 90-ih, kao aktivista i borac protiv režima Slobodana Miloševića, broji samo hapšenja.

Od ozbiljnijeg ulaska u politiku pak deluje poput sledbenika istočnjačkih mudraca i filozofa smatrajući da se pesnice ne pokazuju dok se nosi odelo, već se taj nagon nadomešćuje smirenošću, upornošću i jakim argumentima. Pa i tada je umeo, kao da je u nekoj „šutki“ a ne na odgov0rnoj funkciji, da gura glavu tamo gde niko nije bio spreman da podmetne nogu, poput posete turbulentnom Iraku 2005, dve godine nakon američke invazije na tu zemlju. Strpljenje umesto borbenosti i „igara prestola“ unutar Lige testirao je čitavih 30 godina ispravno procenjujući da će njegovo vreme kad-tad doći.

Kao predsednik Skupštine Vojvodine nije samo rekorder po godinama kada je stupio na tu dužnosti, već i po činjenici da nekih sedam meseci nije zakazivao sednicu vojvođanskog parlamenta. Legendarne su već priče o tome koliko je umeo da izbaci iz takta tadašnjeg „boga“ među vojvođanskim demokratama, profesora Dragoslava Petrovića: dogovore se njih dvojica o održavanju sednice, Kostreš pred njim obavi odgovarajući poziv, a čim Petrović ode, Kostreš opozove raniju odluku.

„Demokrate su pokušavale da nasilno promene izbornu odluku, i da ona kroz džerimendering na vojvođanski način, donese korist samo njima na narednim izborima. Mi smo tada bili u koaliciji i samo sam tražio da o tome razgovaramo, ali kad su to odbili, rekao sam da neću sazivati sednicu na kojoj će se izglasati brutalna krađa, pa nek me smene, ako mogu. Na kraju su odustali od toga.“

Ne izjašnjava se otvoreno, pogotovo ne sad kao lider Lige socijaldemokrata Vojvodine, kao „banatski nacionalista“, ali je činjenica da se ne samo posle godina života u Novom Sadu vratio u rodni Tomaševac, već i to da je poslednje dve decenije najgorljiviji zagovornik obnove, navodno, prastare banatske, čobanske igre šore. Njegovom zaslugom, ova igra, koja je navodno bila inspiracija Amerikancima pri ustanovljenju bejzbola a – opet navodno – u Ameriku im je doneo čuveni Banaćanin Mihajlo Pupin, ima od 2001. svoje svetsko prvenstvo, a sam Bojan Kostreš ima status međunarodnog sudije. Uprkos silnim osporavanjima, praćenim odgovarajućim medijskim hajkama, čovek koji je tu igru vratio u žižu interesovanja, čak i polemike da li je bejzbol naša umotvorina, najavljuje novu smotru  timova koji plediraju na titulu svetskog prvaka u banatskim šorama.

Kostreš je u svom mandatu kao predsednik vojvođanske skupštine umeo da sabere sva svoja lična i politička ubeđenja, i s tim je bio ok: da, kao njihov fen, u svom kabinetu primi članove legendarnih KUD Idijota; da dosledno brani interese Vojvodine u sporu sa tadašnjim ministrom Velimirom Veljom Ilićem oko štetne koncesije na autoput Horgoš-Požega i na kraju pobedi; i da pozove građane Vojvodine na bojkot referenduma o novom ustavu, smatrajući ga lošim po položaj Vojvodine; da odvažno promoviše rešenje ustavnog položaja Kosova i Vojvodine pozivajući se na statuse koje u Španiji imaju Baskija i Katalonija.

„Spor kakav sam onomad ja imao sa Veljom Ilićem danas je nemoguć. Nije samo problem u tome što je SNS od dolaska na vlast obesmislio postojanje institucija, tu je i jedan od njihovih prvih poteza a to je smanjenje budžetskih davanja za stranke. To je bio jak udar na demokratiju, jer uništenjem političkih stranaka građani su izgubili mogućnost da njihovi interesi budu artikulisani. Meni su super svi ovi koji protestuju na ulicama, ali demokratija ne može bez stranaka, oni moraju da te interese guraju kroz politički sistem. Uništenjem stranaka i obesmišljavanjem institucija, Vučić nas je doveo u položaj talaca. Naša pobuna protiv koncesije, kojom bi Vojvodina bila besramno opljačkana, bila je u vreme postojanja institucija i na kraju je pritisak na njih i dao rezultat pa se od čitavog posla odustalo.“

Kao novi predsednik LSV-a, veruje da postoji prostor za saradnju sa drugim opozicionom strankama, uprkos drugačije intoniranim izjavama koje su se mogle čuti proteklih nedelja. „Hajde da vidimo da li je to trajan stav ili su to pak trenutni stavovi pojedinaca iz Novog Sada. Razumem njihovu sumnju i podozrenje, postojala su ta neka ograničenja i ja ću istrajati u tome da Liga ne može da sedi na dve stolice – da ne možemo biti u koaliciji sa SNS-om – ili neću biti predsednik. Moramo da pokažemo da smo sposobni da se menjamo, i prema potencijalnim partnerima a pogotovo prema građanima i građankama, i da povratimo poverenje – ne rečima, već delima. Našu budućnost vidim kao deo liberalno-građansko-levo-zelenu alternativu ovom režimu i verujem da ona možda isprva neće biti jaka ali sam siguran da će biti pobednička. Pre toga, neophodno je da Liga uveri potencijalne partnere da se promenila, da počnemo da verujemo jedni drugima i pronađemo ključne tačke saradnje. Liga u te odnose unosi svoje višedecenijsko iskustvo i čvrstinu članstva koje je znalo i za dobro i za loše, i kad su bili ponosni i kad su bili razočarani. Naši potencijalni partneri, s druge strane, moraju da polože samo jedan test – da opstanu nakon dva izborna ciklusa. Lako je biti ’letnji hit’, teško je biti hitmejker.“

Član je Lige socijaldemokrata Vojvodine, formalno, od svog punoletstva, 1992. godine. „Primljen sam 1992. godine, ali sam zahtev za članstvom podneo godinu dana ranije. Međutim, tada sam bio još maloletan, te mi nisu dozvolili da budem član, pa na mojoj pristupnici i dalje stoje dva datuma – kada sam izrazio želju da postanem član LSV, i onaj kada mi je to zakonski omogućeno.“ Izabrao je LSV, jer je “jedina stranka koja je otvoreno vodila antiratnu akciju i suprotstavila se ludilu koje se događalo na prostorima bivše Jugoslavije.“

Jedan je od inicijatora osnivanja lokalnog LSV Zrenjanin i njegov predsednik od 1995. do 1996. godine. Jedan je od osnivača Lige vojvođanske omladine (LVO). Bio je osnivač, glavni i odgovorni urednik ligaških novina „Slobodna Vojvodina“. Veliki je pobornik rodne ravnopravnosti i jedan od inicijatora formiranja Foruma žena Lige socijaldemokrata Vojvodine. U sklopu gotovo svih predizbornih kampanja šef je Izbornog štaba LSV.

Od 1996. do 2000. godine bio je najmlađi odbornik Skupštine opštine Zrenjanin i šef odborničke grupe. Tokom protesta protiv režima Slobodana Miloševića sa drugim odbornicima spavao je u sali Skupštine opštine Zrenjanin, od 27. decembra 1996. do 7. januara 1997. godine. Organizator je antirežimskih demonstracija i protesta 1999. i 2000. godine, a u to vreme privođen je 15 puta.

Od 2000. do 2003. godine bio je poslanik Narodne skupštine Republike Srbije i šef poslaničke grupe LSV. Za poslanika republičkog parlamenta biran je i 2008, 2012. i 2014. godine. Trenutno je odbornik u Skupštini grada Zrenjanina.

Ljubitelj je „tvrđeg“ zvuka – sluša WASP, Metallicu, AC/DC, Offspring, Pekinšku patku, Ritam nereda, Atheist Rap i Gobline.  U rodnoj kući u Tomaševcu zidove krasi u drvetu izrađeni zaštitni znak benda Motörhead.

Rođen je 25. avgusta 1974. godine, u Zrenjaninu. Osnovnu školu je završio u Ečkoj, a Srednju ekonomsku školu u Zrenjaninu. Po zvanju je diplomirani ekonomista. Živi u Tomaševcu i ne planira da se seli u glavni grad Vojvodine ni nakon što je izabran za lidera Lige.

Denis Kolundžija (VOICE)

izvor: https://voice.org.rs/bojan-kostres-banatski-militar/

SLOBODNA VOJVODINA

Vučić iz Tirane: O sankcijama Rusiji pitaću narod, vladu, parlament, a pomalo ću i ja da se pitam

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kazao je da je na Samitu EU-Zapadni Balkan bilo reči o uvođenju sankcija Rusiji, po pitanju čega je Srbija jedina zemlja regiona koja ih nije uvela

Published

on

By

Ta tačka našla se i u zvaničnoj deklaraciji, a Vučić je rekao da nije prirodno da Srbija učestvuje u toj politici zbog štete koju bi pretrpela uvođenjem istih.

“Rekao sam da mi imamo svoj stav, ali da smo dobro razumeli poruku EU, odlično sam ja to razumeo i kroz diskusiju osmoro ili devetoro predstavnika EU danas”, rekao je on. Kazao je da je direktno odgovorio na pitanja predstavnika EU i da o tome ne odlučuju oni.

“Pitaću narod u Srbiji, parlament u Srbiji i vladu Srbije, a pomalo ću i ja da se pitam”, rekao je on.

Vučić je kazao da ne može ni “da sedi ni stoji iza deklaracije jer je nije pisao”. “Ali nemam protiv da oni napišu činjenice da mi nismo uveli sankcije. Mogu da se ljutim kad kažu nešto oko KiM što nije činjenica, ali da li mi se ovo sviđa ili ne, ali to je činjenica. Šta sam ja odogovorio, ne mogu o detaljima, ali rekao sam da je taj odnos prema sankcijama odnos prem nama Srbima”, rekao je on.

O nemirima na Kosovu i Metohiji

Vučić je rekao da se samo pita kog dana će neka nova provokacija da se dogodi na severu Kosova i Metohije, te da je dobro da prema dosadašnjim informacijama nema stradalih u nemirima koji su izbili zbog ulaska albanskih izbornih komisija uz kosovsku policiju u opštinske prostorije u Zubinom Potoku, Severnoj Mitrovici i Leposaviću.

“Nažalost zbog njihovih odluka i nepoštovanja Briselskog danas su ponovo suprotno svemu dogovorenom slali policiju na sever. Kao što sam rekao i juče i pre nekoliko dana samo se pitate kada će neka nova provokacija da se dogodi”, kazao je Vučić novinarima u Tirani.

On je rekao da pred nama nije lak i jednostavan period. “Ne znam čime se ti ljudi rukovode. Nije mi jasno zašto žele da izazovu tenzije svake nedelje”, rekao je on i dodao da je važno da sa Albancima pokušamo da dogovorimo sve što može da doprinese da mir bude postignut i održan.

Kako je naveo, kosovska policija je pokušala da upadne u opštinske izborne komisije, da zauzme, zgrade, došlo je do manjih sukoba, snage kosovske policije su se povukle.

Dodaje da veruje da će i specijalni izaslanik za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak imati važnu ulogu u smirivanju tenzija na Kosovu i Metohiji.

Podsetimo, specijalni predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak rekao je ranije danas posle sastanka sa premijerom privremenih prištinskih institucija Aljbinom Kurtijem da treba nastaviti razgovore o normalizaciji odnosa i naredne korake u tom procesu, a da sastanak na visokom nivou sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i Kurtijem očekuje za nekoliko nedelja u Briselu.

Vučić je novinarki iz Hrvatske ukazao da kosovski policajci po Briselskom sporazumu samo u saglasnosti sa četiri gradonačelnika mogu da dođu na sever. „Nikoga nisu pitali. Ali reći će da su podneli ostavke (srpski policajci), iako dok se ne izaberu drugi oni vrše dužnost. Nisu očigledno informisali ni Kfor. Pokušali su da upadnu u zgrade opštinskih izbornih komisija i građani su se pobunili“, pojasnio je Vučić.

“Francusko-nemački predlog nije poboljšan u delu najvažnijem za nas”

Vučić je rekao da novi tekst francusko-nemačkog predloga koji su Beograd i Prišitna dobili u odnosu na prethodni nije poboljšan u onome što je navažnije za Srbiju. “Nisu izašli u susret onome što je traženo”, rekao je onodgovarajući na pitanja novinara u Tirani na pitanje da kaže nešto više o novoj verziji francusko-nemačkom predogu, dostavljenom Beogradu

“Mi smo spremni da razgovaramo, ništa ne odbijamo unapred, osim što smo nedvosmisleno jasno stavili do znanja šta su naše crvene linije i šta nismo spremni da privatimo”, kazao je on i dodao da nije problem da se sretne sa Kurtijem, samo je problem može li doći do nekog rešenja.

Vučić pred novinarima u Tirani nakon Samita

On je kazao da ne može da kaže da je 100 odsto za ili 100 odsto protiv predloga Francuske, Nemačke i EU o normalizaciji odnosa s Kosovom.

“Nema sumnje da ćemo morati da radimo veoma teško u budućnosti kako bismo postigli kompsomis. Pravi problem nije kada ćemo se sastati sa Kurtijem, jer ćemo se sresti kad god EU to predloži, pravi problem je šta može da bude da bude sadržaj tog kompromisnog rešenja”, rekao je Vučić.

Vučić je kazao da je izjava predsednice privremenih prištinskih institucija Vjose Osmani da se on rukovodi političkim razmišljanjem iz prošlosti uobičajena priča. Podsetimo, Osmani je rekla da je tzv. Kosovo spremno da pruži ruku saradnje, iako se on (Vučić) rukovodi političkim razmišljanjem iz prošlosti a da je takvo razmišljanje vodilo Jugoslaviju u ratove.

“Slušao sam to i danas na Samitu, to je uobičajeno. Svako ko nije za to da juče prizna nezavisnost Kosova, ovo govorim metaforično, taj je čovek prošlosti, to su ljudi koji se oslanjaju na prošlost, a valjda su ljudi budućnosti oni koji bi da učine sve što oni žele”, kazao je Vučić. Predsednik ponavlja da je to uobičajen narativ, koji nije nimalo promenjen. Kako kaže, dobro je da Osmani nije dodala da mu je ruski predsednik Vladimir Putin naredio da ode u Tiranu pošto su devet meseci pričali kako će Srbija da napada sve po Balkanu po Putinovom nalogu. “Tako da ovo mu dođe kao lepši deo priče”, rekao je.

“Nije bila greška što smo učestvovali na Samitu”

On je nakon sastanaka na Samitu EU-Zapadni Balkan kazao da je najveća vrednost susreta upravo to što su otvorenije, iskrenije i poštenije razgovarali.

“Zadovoljan sam što sam imao priliku da čujem i saslušam sve druge i imao sam sreću da sam govorio poslednji, tako da sam mogao da sagledam i šta su svi drugi sa Zapadnog Balkana govorili i da iznesem naše strahove, probleme i naša očekivanja”, rekao je on i dodao da nije greška što je prisustvovao u Tirani, već je bilo veoma dobro.

On je novinarima u Tirani rekao da su na Samitu lideri govorili i o strateškim pitanjima, o svemu onome što je pred nama, usklađivanju vizne politike.

“O mnogo tema smo razgovorali, mnogo toga je pred nama, naravno energetika je u neku ruku bila dominantna, razume se da smo bili tema po pitanju neuvođenja sankcija. Govorio sam ono što govorim i našem narodu, govorio sam jezikom bez uvijanja, ukazivao na dokumenta i činjenice. Mene nije sramota da kažem da sam u svojoj prvoj proceni napravio grešku i drago mi je da je ona ispravljena”, rekao je Vučić.

izvor: https://www.euronews.rs/srbija/politika/71145/vucic-iz-tirane-o-sankcijama-rusiji-pitacu-narod-vladu-parlament-a-pomalo-cu-i-ja-da-se-pitam/vest

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Mađarska blokirala pomoć EU Ukrajini, stižu reakcije iz EU: “To je poklon Putinu”

Zvaničnici EU obećali su da će Ukrajini osigurati 18 milijardi evra finansijske pomoći nakon što je Mađarska stavila veto na dodeljivanje tih sredstava. Potpredsednik Evropske komisije Valdis Dombrovskis rekao je novinarima da EU mora održati svoja obećanja Ukrajini

Published

on

By

“Ukrajina je u ratu. Očajnički treba našu pomoć i jednostavno ne možemo dopustiti da jedna država članica ukine ili odgodi ovu finansijsku pomoć”, kazao je Dombrovskis

Podsjetimo, EU je obećala osigurati 18 milijardi eura zajmova Kijevu, no Mađarska je danas na sastanku ministara financija država članica EU to blokirala pokušavajući isposlovati da joj se odobre sredstva iz kohezijskih fondova i mehanizma za oporavak od pandemije.

“Novac će ići u Ukrajinu; ili će sudjelovati 27 ili 26 država članica”

Nakon što je Mađarska odbila dati suglasnost za makroekonomsku pomoć Ukrajini, češko predsjedništvo je odlučilo skinuti s dnevnog reda cijeli paket. “Nismo mogli usvojiti paket u cjelini, ali nismo obeshrabreni. Naša je ambicija i dalje da u siječnju počnemo isplaćivati pomoć Ukrajini”, izjavio je češki ministar financija Zbynek Stanjura.

“Novac će ići u Ukrajinu; ili će sudjelovati 27 ili 26 država članica. Moramo moći poslati novac Ukrajini”, dodao je

Europarlamentarac Daniel Freund, česti kritičar mađarske vlade, optužio je Orbana da je kao nitko do sada zlorabio pravo veta.

“EU će naći načina da podupre Ukrajinu čak i bez Mađarske. Ali to znači više vremena, više truda, više troškova. Viktor Orban danas nije mogao Putinu dati ljepši poklon”, kazao je Freund.

Johannes Hahn: Komisija će pokušati već do sljedećeg mjeseca naći rješenje za Ukrajinu

Sada se razmatra mogućnost sazivanja izvanrednog sastanka ministara financija, neki spominju sljedeći ponedjeljak, 12. prosinca. Ako situacija eskalira, ne isključuje se mogućnost ni da se to pitanje nađe na dnevnom redu summita čelnika EU 15. i 16. prosinca.

Povjerenik za proračun Johannes Hahn rekao je da će Komisija pokušati već do sljedećeg mjeseca naći rješenje za Ukrajinu, možda kroz mehanizam pojačane suradnje, što je jedan od načina da se izbjegne veto. Ali u tom slučaju države članice trebale bi dati jamstva u svojim nacionalnim proračunima, a za to je u pojedinim državama potrebna odluka njihovih parlamenata, što može potrajati.

Odluku o prijedlogu da se Mađarskoj zamrznu sredstva treba donijeti najkasnije do 19. prosinca. Komisija je predložila da se Mađarskoj obustavi 65 posto sredstava iz tri operativna programa u okviru kohezijske politike, u iznosu od 7.5 milijardi eura.

Mađarski nacionalni plan oporavka

Istodobno, Komisija je predložila da se odobri mađarski nacionalni plan za oporavak i otpornost, koji se financira iz posebnog programa osmišljenog za suočavanje s posljedicama pandemije, ali da se isplata sredstava uvjetuje provedbom 27 ključnih etapa iz toga plana.

Za odluku o zamrzavanju 7.5 milijardi eura u okviru novog mehanizma, prema kojem se korištenje sredstava iz europskih fondova uvjetuje poštovanjem vladavine prava, potrebna je kvalificirana većina, što znači da za to mora glasati najmanje 15 država članica koje čine 65 posto ukupnog stanovništva EU.

Prema diplomatskim izvorima, Francuska i Njemačka nastoje sniziti iznos koji bi se zamrznuo, uz obrazloženje da je Mađarska u međuvremenu provela neke reforme. Sa zamrzavanjem sredstava ne slaže se ni dio zemalja srednje i istočne Europe, a to bi moglo značiti da ne postoji potrebna kvalificirana većina za odluku.

Mnogi ističu da bi bila potpuna katastrofa ako prvi pokušaj korištenja mehanizma uvjetovanosti ne dobije potrebnu kvalificiranu većinu jer bi to značilo propast golemih napora uloženih da se taj mehanizam, čija je svrha spriječiti odstupanje od demokratskih standarda i vrijednosti, uopće usvoji.

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

SSP: Novi Sad da finansijski pomogne studente

Gradski odbor Stranke slobode i pravde (SSP) u Novom Sadu zatražio je danas od nadležnih da podrže svakog studenta koji je na budžetu i prvi put upisuje narednu godinu fakulteta, sa 100 evra mesečno

Published

on

By

Kako je naveo Vladimir Vrsajkov iz tog odbora, “ukoliko se nastavi divljanje cena nekretnina i iznajmljivanja stanova”, postoji ozbiljna pretnja da će univerzitetski grad Novi Sad ostati bez značajnog broja studenata, a mnogi mladi izgubiti šansu da se školuju.

“Posebno će biti pogođeni studenti koji su i pored svojih dobih rezultata izgubili pravo na dom”, naveo je Vrsajkov.

On je podsetio da je u Novom Sadu poslednjih godinu dana došlo do “abnormalnog rasta cena na tržištu” te da stan koji se nekada mogao iznajmiti za oko 120 evra sada staje 250 i više, zbog čega postoji opasnost da će, ako se divljanje cena stanova nastavi, studirati samo bogati.

(Autonomija)

izvor: https://autonomija.info/ssp-novi-sad-da-finansijski-pomogne-studente/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Kostreš: Poručujemo Ivici Dačiću da nas neće vratiti u crne devedesete godine

Novi Sad, 06. decembar 2022 – Liga socijaldemokrata Vojvodine sigurna je da lider SPS Ivica Dačić priziva novu krizu, jer Vlada u kojoj i sam sedi nije sposobna da rešava probleme koji se nagomilavaju, pa im je potreban izgovor za izraženu nesposobnost

Published

on

By

Dačićeva izjava da je prednost Srbije što ne zna da živi bez krize i da joj to daje snagu je obično smejanje u lice građanima naše zemlje.

Miloševićeva vlast, kojoj je Dačić služio kao portparol, unizila je i ponizila Srbiju. Građani Srbije su zbog politike te vlasti 1993. godine i zvanično bili najsiromašniji u Evropi. Milošević je tada po bivšoj Jugoslaviji vodio ratove, uništavao sela, gradove, fabrike i ljudske živote. Deca su u Srbiji, tada, i bukvalno gladovala.

Nismo vam zaboravili staru deviznu štednju, Jezdu, Dafinu, inflaciju od milijardu posto, restrikcije, mračne kuće i stanove, nestašice svega i svačega, plate od pet nemačkih maraka, mafijaše koji su slobodno ubijali po ulicama…

Vi ste zaboravili, jer za vas krize i nije bilo. Znam da je rat nekima i brat. Miloševiću i njegovoj bratiji je bio.

Danas možete da se smejete krizama u koje ste nas uveli jer je izostala lustracija posle Petog oktobra 2000. godine.

Da je tada poslušana LSV, i da su odgovarali svi oni koji su devedesetih godina uništavali zemlju, danas niko ne bi izjavljivao da bilo kakva kriza daje snagu.

Ne, svaka kriza je katastrofa i protiv toga se treba boriti odgovornom politikom, koja će sprečiti loše posledice po građane.

Predsednik

Lige socijaldemokrata Vojvodine

Bojan Kostreš

izvor: https://lsv.rs/m/vest.php?v=17646

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Zbog embarga EU, moguć skok cena goriva u Srbiji

Naftni embargo Evropske unije na rusku naftu koja stiže morskim putem, aktuelan od danas, u Srbiji neće stvoriti problem jer se ne odnosi na isporuke koje su već ugovorene do kraja godine, a ni alternativu nije problem naći. Pa ipak, nove sankcije EU mogu izazvati povećanje maloprodajnih cena goriva jer je nafta iz Rusije jeftinija od onog koje prodaje konkurencija

Published

on

By

Takođe, kako za Danas navode stručnjaci, problem može biti i to što postoji rizik da od 5. februara naredne godine ne bude dovoljno dizela na tržištu jer tada stupa na snagu zabrana uvoza ruskih derivata u EU.

S druge strane, eksperti ističu da odluka Brisela o uvođenju maksimalne cene ruske nafte s kojom se trguje, za Srbiju nema značaja jer se sva nafta u Srbiju uvozi Jadranskim naftovodom, a ta ruta je već zatvorena za rusku naftu.

Dodatno, odluka Evropske unije da od danas maksimalna prodajna cena ruske nafte bude ograničena na nivo od 60 dolara po barelu neće ni smanjiti njenu prodaju jer je Moskva inače prodaje po tek neznatno većoj ceni od oko 63,5 dolara po barelu. Tome treba pridodati i to da zemlje Evropske unije koje se naftom iz Rusije snabdevaju naftovodom (za razliku od snabdevanja tankerima, odnosno cisternama) nemaju obavezu da je ne kupuju niti za njih važi ograničenje maksimalne cene.

Da pokušaj zapadnih zemalja da spreče Rusiju da slobodno formira cene svoje nafte kroz sankcije kojima preti brodskim kompanijama i osiguravajućim kućama neće imati efekta ukazuje i podatak da je Moskva kupila više od 100 tankera kao i da je spremna da sa Pekingom otvori dovoljan broj osiguravajućih kuća kako bi se proces trgovine nesmetano odvijao. Time Moskva nastoji da oslabi oštricu Brisela koja se zasniva na tome što je do sada najveći broj osiguravajućih kuća, kao i najveći broj tankera dolazio upravo iz EU.

Problem u snabdevanju pak može da nastane, pa tako i za zemlje članice EU, samo u slučaju da Moskva prestane da prodaje svoju naftu svima onima koji ograničavaju njenu cenu.

Ekspert za energetiku Velimir Gavrilović kaže za Danas da će Srbija moći da nađe alternativu za rusku naftu, najviše iz Iraka, ali uz višu cenu što će povećati prerađivačke cene u NIS-ovoj rafineriji u Pančevu. Naime, nakon vojne intervencije u Ukrajini Moskva je smanjila cene svoje nafte, pa ju je Srbija kupovala za 25 odsto niže u odnosu na cene koje je formirala ruska konkurencija. Nakon što je ruska sirova nafta pojeftinila Srbija je nabavljala čak 45 odsto “crnog zlata” iz te zemlje.

– To naravno može da izazove i skok maloprodajnih cena goriva na benzinskim pumpama u Srbiji. Da bi se suzbio takav negativan uticaj koji će izazvati nedostatak ruske nafte potrebna je reakcija države. U slučaju da se tako nešto desi bilo bi potrebno da država smanji iznos akcize kako bi se izbegle visoke cene naftnih derivata na pumpama – objašnjava naš sagovornik.

Generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović takođe ističe da će Srbija naftu koju je dosad nabavljala iz Rusije uspeti da obezbedi od drugih dobavljača.

– Kupovaće se sigurno iračka nafta ali će se nabavljati i ona sa Bliskog istoka, severne Afrike pa i Venecuele. Problema sa snabdevanjem svakako neće biti. Ono što može da bude problem je to što će od 5. februara, kada na snagu stupi zabrana uvoza ruskih naftnih derivata, koji se u ovom trenutku uvoze nesmetano od strane svakog ko to želi, nabavka dizela postati neizvesnija – navodi Mićović.

Prema njegovim rečima, rafinerije nafte u Evropi neće moći tako brzo da nadoknade nestanak ruskog dizela sa tržišta a jedan od razloga je taj što tih rafinerija nema dovoljno.

– Stoga će biti potrebno nabavljati dizel sa Bliskog istoka i Sjedinjenih Američkih Država. Tu mogu nastati određeni problemi. Ne zbog cene, jer ruski dizel nije jeftiniji od konkurentske robe već zato što će biti teško motivisati proizvođače van Evrope da ubrzano povećaju svoju proizvodnju i da rizikuju da im se pojave viškovi, iz razloga što je nemoguće preraditi naftu a da se iz nje dobije samo dizel. U tom procesu se onda mora proizvesti i benzin za koji možda ne postoji interesovanje na tržištu u tom trenutku – objašnjava Mićović.

On objašnjava i da u regionu Mediterana, gde se snabdeva i Srbija sirovom naftom i derivatima nafte, a i šire do Slovačke, Mađarske i Austrije, za sada ima dovoljno derivata nafte.

Zbog poremećaja koji se očekuju, nakon 5. februara važno je, kako je naglasio, da su skladišta puna i da ima rezervi za dva meseca. Kada je reč o zalihama naftnih kompanija, Mićović je naveo da su operativne zalihe formirane na nivou četiri dana prosečne potrošnje.

– Ne uspevaju naftne kompanije u potpunosti da upravljaju svojim zalihama kao da nema krize. Svi se trude da optimizuju te zalihe kako ne bi pretrpeli gubitke u padajućem tržištu kakvo je bilo sad za nama – istakao je on.

Objasnio je i da državne zalihe ne služe da prebrode krizu, već da premoste do rešenja i nekog novog izvora snabdevanja ukoliko dođe do poremećaja.

– Poremećaji nastaju našom ili ne našom voljom ili greškom, svejedno, oni su mogući. Zbog toga je važno da te zalihe budu što veće i da nam daju više prostora i vremena da prebrodimo potencijalni poremećaj – objašnjava Mićović.

G.Vlaović

izvor: https://www.danas.rs/vesti/ekonomija/zbog-embarga-eu-moguc-skok-cena-goriva-u-srbiji/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Transparentnost Srbija: U budžetu za 2023. se naziru posledice katastrofalnog upravljanja EPS-om

Predloženi budžet Srbije za 2023. godinu nedovoljno je transparentan u delu koji se odnosi na troškove nastale zbog lošeg poslovanja javnih preduzeća, prvenstveno Elektroprivrede Srbije (EPS), a građani su i dalje bez mogućnosti da utiču na prioritetna ulaganja, ocenila je danas organizacija Transparentnost Srbija

Published

on

By

Fiskalni savet je, kako je podsetila TS, u oceni predloga budžeta ukazao da Vlada nije razjasnila kako su nastali gubici EPS-a i Srbijagasa i kako će se utrošiti oko milijardu evra namenjenih ovim preduzećima.

Budžetski troškovi za EPS posledica su prvenstveno “katastrofalnog upravljanja ovim preduzećem u prethodnim godinama, a ne svetske energetske krize”, naglašava se u analizi Fiskalnog saveta.

TS godinama ukazuje na problem sa partijskim postavljenjima, uglavnom vršilaca dužnosti na čelna mesta u javnim preduzećima, što je preraslo u otvoreno nezakonito upravljanje.

U predlogu budžeta za 2023. godinu nazire se cena takvog nedomaćinskog poslovanja, navodi se u saopštenju TS.

Fiskalni savet ukazao je i da sistem selekcije, sprovođenja i praćenja infrastrukturnih projekata u Srbiji treba znatno unaprediti i učiniti transparentnijim. U vezi sa tim, TS je ukazala da građani nemaju prilike da se izjasne o tome koji su projekti prioritetni i da li su saglasni da se za njihovu realizaciju država dodatno zaduži. Pri tom, određivanje prioriteta nije uređeno zakonom, a analize opravdanosti često nisu javno dostupne.

“Srbija tu može da gleda druge države šta rade, ali može da se ugleda i na sopstvene lokalne samouprave, gde u desetinama gradova i opština postoje izvrsni mehanizmi za konsultovanje građana o tome šta su prioriteti, pre svega kada je reč o kapitalnim projektima”, preporučila je TS.

(Beta)

izvor: https://autonomija.info/transparentnost-srbija-u-budzetu-za-2023-se-naziru-posledice-katastrofalnog-upravljanja-eps-om/

Continue Reading

Trending