Dok bombe odjekuju širom Ukrajine a ruski vojnici opkoljavaju velike gradove, nevidljivi sukobi odvijaju se na drugim frontovima. Sajber-rat na relaciji Moskva-Kijev traje uporedo sa ratom na ulicama, a na meti su državni sajtovi, nalozi na društvenim mrežama, kao i mediji za koje hakeri smatraju da “šire lažnu ratnu propagandu”.
Ukrajinski ministar za digitalnu transformaciju Mihailo Fedorov je 26. februara, dva dana od početka ruske invazije, obelodanio stvaranje “IT armije Ukrajine”. U pitanju je dobrovoljačka sajber armija čiji Telegram kanal danas, za samo četiri dana, ima više od 260.000 pratilaca.
“Imamo mnogo talentovanih Ukrajinaca u digitalnoj sferi – developera, sajber specijalista, dizajnera, kopirajtera, marketing stručnjaka. Nastavljamo borbu na sajber frontu”, napisao je Fedorov kada je kanal počeo sa radom
U okviru ovog Telegram kanala postavljaju se obaveštenja o onome što hakeri nazivaju “propagandnom mašinerijom Rusije”, a zatim se obaraju sajtovi institucija ili medija koji su mete. Tako je, na primer, bio oboren sajt ruske Federalne službe bezbednosti, a bio je i onemogućen rad sajta prodavnice ruskog medija “Russia Today” jer su prodavali majice sa ilustrovanim “Z” koji ruska armija ima na vozilima.
“Rusija ima veoma razvijene obaveštajne kapacitete – bilo sajber, bilo konvencionalne. Ukrajina ih nema, ali može da ohrabruje motivisane pojedince i zajednice da nadoknade taj zaostatak. Veliki deo sajber ekspertize više ne leži u državnim službama, već ga imaju građani, NVO, hakerske grupe… svi oni mogu da odluče da pomognu u borbi protiv ruske agresije”, rekao je za Euronews Srbija Tim Stivens, šef odseka za sajber istraživanja na Kings koledžu u Londonu.
Podrška “IT armiji” došla je i od Vrhovne rade Ukrajine koja je na Telegramu slala poruke poput “IT armijo, u boj” i pozivala na napad protiv ruskih sajber bezbednosnih firmi.
Na sajber napade protiv ruskih sajtova ukazala je i portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova, koja je rekla da su “ruske ambasade pod nezapamćenim hakerskim napadima na telefone, koje sprovode sajber teroristi iz Ukrajine”, a dodala je i da ti napadi traju “već dugi niz godina”.
Da mete hakera ne moraju uvek biti na zemlji, pokazuje izjava šefa ruske agencije za kosmičke aktivnosti, Roskosmosa. On je rekao da je na ruski Centar za kontrolu letova pokušan sajber napad, a da će “udaljavanje bilo koje kosmičke konstelacije bilo koje države sa dužnosti” biti smatrano “povodom za rat”. Rogozin je dodao i da je bezbednosni sistem ipak uspeo da odbije hakerske napade na njihove satelite
Anonimusi protiv Rusije
Uporedo sa ovom “dobrovoljačkom sajber gardom”, protiv Rusije se bori i verovatno najpoznatija svetska hakerska grupa – Anonimusi, koji su objavili da “zvanično proglašavaju sajber rat protiv ruske vlade”. Od ove objave, sajtovi ruske vlade su često bili nedostupni, a obarani su bili i sajtovi najvećih ruskih medija (Sputnjik, TASS, Ria Novosti, Russia Today i drugi).
Anonimusi su na svom Tviter nalogu objavljivali rezultate svog rada, pa su tako, osim obaranja valdinih sajtova, saopštavali i da su presreli rusku vojnu komunikaciju, na ruske TV kanale su pustili snimke iz rata u Ukrajini, a objavljivali su i poverljive dokumente ruskih ministarstava ekonomije i odbrane. Motivi Anonimusa možda nisu uvek sasvim jasni, ali sagovornik Euronews Srbija ovoga puta nema sumnju.
“Anonimusi nisu pokazali nikakvu drugu nameru osim da pomognu Ukrajini u ratu. Njihove operacije su do sada bile u skladu sa tim, mada ne znamo još koliko će biti efikasni u strateškom smislu. Opasnost je to što Putin može da misli kako grupe poput Anonimusa kontroliše ‘Zapad’, što nije slučaj”, kaže Stivens.
Trebalo je nekoliko dana da se ruski hakeri mobilišu, ali je samo bilo pitanje vremena kada će se oglasiti. Učinili su to juče, kada je Kilnet hakerska grupa objavila video-snimak u kom se obraća “ruskom narodu” i tvrdi da je oborila sajt Anonimusa. Pripadnici Kilnet grupe su poručili Rusima “da se ne boji” i da će se “ovaj sukob brzo okončati, a mir biti pronađen”.
Sajber obračun između Rusije i Ukrajine će, po svemu sudeći, trajati sve dok traju i oružani sukobi, a upravo su ovakvi potezi i očekivani, smatra Stivens.
“Povećan broj antiruskih sajber operacija je ono što bi se moglo očekivati od zemlje koja je napadnuta. Verovatno neće imati nekog većeg uticaja na globalnu eskalaciju konflikta, ali je sigurno da je u pitanju velika promena u načinu na koji Ukrajina pruža otpor Rusiji”, ističe Stivens
Istorija sajber-ratova
Sajber-rat između Rusije i Ukrajine seže mnogo dalje u prošlost. Iako začetke možemo da vidimo još 2005. godine, ograničićemo se na velike sajber napade koji su i te kako povezani sa trenutnim dešavanjima.
Prvi veliki sajber-napad Rusije na privatne kompanije i institucije ukrajinske vlade dogodio se 2013. godine, za vreme Majdanskih protesta, kada se videlo da će ukrajina načiniti politički zaokret u antiruskom smeru. Ova hakerska kampanja zvala se “Operacija Armagedon”, a meta su bili ukrajinski vojni i policijski zvaničnici, kao i Vladina tela. Cilj je bio dobijanje informacija, a napad nije bio previše sofisticiran – u pitanju je u glavnom bilo “pecanje”, odnosno “phishing”.
Već pred kraj Majdanskih protesta, u februaru i martu 2014. godine, počele su da se pojavljuju informacije o “Zmiji” – ruskom trojanskom virusu koji je imao kodno ime “Uroburos” po velikoj mitološkoj zmiji koja neprestano jede svoj rep. U pitanju je bio špijunski softver koji, jednom kada je ubačen u neprijateljski sistem, daje hakerima mogućnost da na daljinu kontrolišu tuđe računare i programe. Iste godine održani su i izbori u Ukrajini, a samo tri dana pre njih je oboren sajt izborne komisije. Čak je i bekap sistem bio uništen, ali je ipak dan pred izbore sve vraćeno u rad.
Prvi sajber napadi čije posledice je osetilo šire ukrajinsko stanovništvo dogodili su se 2015. i 2016. godine, kada su ruski hakeri ostavili Ukrajince “u mraku”. Naime, meta napada bile su elektrane, pa je tako deo u decembru 2015. bez struje ostalo 225.000 ukrajinskih stanovnika, a 2016. jedna petina Kijeva nakratko je ostala bez električne energije.
Baš 2016. godine su Ukrajinci počeli da odgovaraju. Prva je bila je “Operacija mamac”, a meta su bili ruski separatisti. Iako virusom nije bio zahvaćen veliki broj računara, ovo se ipak računa kao prvi veći sajber-napad Ukrajinaca na Rusiju.
Takođe, izvedena je i “Operacija 9. maj”, u kojoj su zabeležna hakovanja sajtova Donjecke narodne republike, kao i nekih ruskih vojnih kompanija. Ukrajinci su hakovali i server ruskog Prvog kanala, a u oktobru 2016. je na internet “procurelo” više od 2.000 mejlova i dokumenata koji su navodno pripadali Leonidu Surkovu, a u kojima se otkrivaju ruski planovi za aneksiju Krima.
Samo godinu dana posle toga, u junu 2017. godine, dogodilo se ono što je američka CIA nazvala “najvećim hakerskim napadom do tog trenutka”. Kompjutere širom Ukrajine zarazio je ransomver virus pod nazivom “Not Petja”, koji je obrisao podatke banaka, energetskih kompanija, aerodroma i visokih vladinih zvaničnika. Upravo je CIA saopštila, nakon temeljne istrage, da su za ovaj virus odgovorni pripadnici ruske vojne obaveštajne agencije GRU
Do kraja 2030. godine će, prema poslednjim zvaničnim informacijama datim Novoj ekonomiji, biti gotovi radovi na prvoj fazi „linije jedan“ beogradskog metroa. Kako iz “Beogradskog metroa” kažu, prva faza obuhvata rutu od početne stanice Železnik do krajnjeg terminusa – stanice Pančevački most.
Prema ranijim najavama, Beograd je do kraja 2030. godine trebalo da ima već dve linije metroa. Prva je trebalo da bude gotova ranije, 2028. godine.
Šta će se raditi naredne godine
Naredna godina će, najavljuju iz ovog javnog preduzeća, biti ključna kada je u pitanju sam početak radova. Kako kažu iz “Metroa”, u drugom kvartalu 2025. počinje se sa pripremnim radovima u okviru izgradnje prve faze linije jedan beogradskog metroa, a koje podrazumevaju izmeštanje podzemnih instalacija raščišćavanje i kompletnu pripremu terena.
Do kraja 2025. trebalo bi da počinju građevinski radovi na izgradnji samih stanica, čemu će prethoditi potpisivanje ugovora sa izvođačima – kineskom kompanijom Power China i francuskom kompanijom Alstom.
Kako kažu iz „Metroa“, kredit od Dojče banke, vrednosti od 178,38 miliona evra, nedavno usvojen, obezbediće sredstva za početak ključnih aktivnosti, prvenstveno na Depou na Makišu i značajno ubrzati radovi u okviru izgradnje prve faze „linije 1“ metroa. Iz Depoa Makiš, inače, upravljaće se celokupnim sistemom metroa.
Šta je dosad urađeno?
Iz “Beogradskog metroa” kažu da su radovi na nasipanju terena na Makiškom polju završeni. Radovi su započeti krajem 2021. godine na lokaciji od 72 hektara. Takođe, nasuta je površina za budući Depo Makiš, Park&Ride i Terminus javnog gradskog prevoza u blizini početne metro stanice Železnik.
Izgradnja infrastrukturnih objekata depoa na Makišu podrazumeva ukupno sedam objekata – administrativnu zgradu/kontrolno operativni centar sa četiri hale: halu za inspekciju, halu za održavanje, halu za gariranje vozova i halu za održavanje vozila infrastrukture. Ostala dva objekta su ulazna portirnica i trafostanica.
Takođe, kako dodaju iz “Metroa”, radiće se protivpožarna stanica koja će služiti Depou, ali i celom Makiškom polju. Pored navedenih objekata izgradiće se koloseci, kolosečne veze i interne saobraćajnice sa priključcima na gradsku železničku i putnu mrežu, a koje će obezbediti rad svih operacija unutar depoa Makiš.
“Kada je u pitanju raseljavanje, prvi postupci rešavanja imovinsko – pravnih odnosa na lokacijama koje su obuhvaćene Akcionim planom raseljavanja započeti su početkom 2023. godine, dok su poslednji pokrenuti tokom novembra tekuće godine. Sam Akcioni plan raseljavanja reguliše, pretežno, postupak određivanja naknade, odnosno u sebi sadrži ‘matricu prava’ koja će se primenjivati u postupcima određivanja naknade po pravnosnažnim rešenjima o eksproprijaciji/administrativnom prenosu. Imajući u vidu navedeno, u postupcima određivanja naknade na svim lokacijama primenjivaće se Akcioni plan raseljavanja i ova faza će trajati dok se ne ispune svi zahtevi koji su u samom planu navedeni, a koji su u skladu sa relevantnim Standardima učinka Međunarodne finansijske korporacije”, navodi se.
Liga socijaldemokrata Vojvodine (LSV) – Vojvođani zatražila je danas da nadležni organi hitno utvrde ko je odgovoran za pad prozora u Gimnaziji „Mihajlo Pupin“ u Kovačici.
Kako je navedeno u saopštenju, prozor je pao na učenicu, a samo pukom srećom ona nije ozbiljnije povređena.
„Nažalost, očito je da država Srbija više nije bezbedna za njene građane, a da vlast, od najvišeg, pa do nivoa lokalnih samouprava, nije u stanju da vodi računa o objektima. Opština Kovačica je pravi primer zapuštenosti. Objekti su stari, mnogi od njih čak i neuslovni“, ističe se u saopštenju koje potpisuje šef odborničke grupe LSV – Vojvođani u Skupštini opštine Kovačica Jan Gages.
„Očekujemo da nadležni organi, u konkretnom slučaju zbog pada prozora u gimnaziji, pod hitno izađu sa detaljnim izveštajem, a da odgovorni budu zakonski procesuirani i kažnjeni“, zaključeno je u saopštenju.
Da li je zloupotreba učenika samo onda kada se oni na ulici suprotstave bahatosti i korupciji koje direktno ugrožavaju živote, poput tragedije na železničkoj stanici u Novom Sadu, ili je zloupotreba i kada Vaši koalicioni partneri iz Saveza vojvođanskih Mađara ulaze u osnovne i srednje škole, prikrivajući svoju političku kampanju iza aktivnosti Mađarskog nacionalnog saveta ili navodnih „investicija“ u školske objekte?
Moralno pravo da govorite o zloupotrebi učenika gubite onog trenutka kada ćutite o političkim zloupotrebama koje sprovode Vaši najbliži saveznici. Da li će isti aršini važiti za sve, ili je Vaša osuda rezervisana samo za one koji odbijaju da ćute pred sistemskim propustima i tragedijama?
Građani Vojvodine, Srbije, a i učenici, zaslužuju odgovor.
Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara 03.12.2024. Bečej
Ana Lalić: Novi Sad je grad slobodnih ljudi i biće to ponovo!
Predsednica Nezavisnog društva novinara Vojvodine Ana Lalić izjavila je večeras da je ponosna na Novi Sad koji se pobunio i poručila da će Novi Sad ponovo biti slobodan grad.
„Ponosna sam na Novi Sad i na Novosađane, zato nosim ovu majicu. Novi Sad je ipak grad slobodnih ljudi i biće to ponovo!“, kazala je Ana Lalić u gostovanju na Televiziji Nova.
Na pitanje da li će Novi Sad stati na 15 minuta i ovoga petka, ona je rekla: „Staće ponovo u petak i dokle god bude trebalo“.
Govoreći o hapšenju Mladena Papovića, vršioca dužnosti direktora Javnog gradskog saobraćajnog preduzeća Novi Sad koji je uhapšen pod sumnjom da je deo narkokartela koji je švercovao kokain iz Južne Amerike u Evropu, Ana Lalić je rekla da je dan pre hapšenja ta osoba otvorila za putnike prigradsko stajalište autobusa koji se nalazi u najneposrednijoj blizini mesta tragedije, u kojoj je poginulo 15 ljudi a dvoje veoma teško povređeno.
„Da li možete da zamislite te ljude koji sada treba da stoje na tom stajalištu, na samo koji metar od stratišta“, upitala je ona.
Govoreći o prebijanju Ilije Kostića (74) u policijskoj stanici, nakn čega je operisan i amputiran mu je jedan testis, Ana Lalić je rekla da su dvojica policajaca čija su imena naveli Pokret slobodnih građana i Građanski pokret Bravo kao krivce za to prebijanje, od ranije poznati po „iživljavanju“ nad građanima.
Ta dva opoziciona pokreta naveli su imena načelnika novosadske policije Gorana Radonjića i policijskog službenika Slobodana Drmanca.
„Iako su i ranije bili poznati po iživljavanjima nad građanima, oni ne samo da nisu kažnjeni nego su napredovali na vrlo visoke pozicije. Tadašnji gradonačelnik a sadašnji premijer Miloš Vučević čak je i odlikovao Drmanca za nekakvu izuzetnost“; kazala je Ana Lalić.
Goran Ješić najavljuje novu stranku – sedište u Novom Sadu
Posle izlaska iz pritvora, Goran Ješić za „Vreme“ kaže da se aktivno vraća u politiku, ali da vidi potrebu za novom organizacijom koja bi bila ideološki profilisana i jasno proevropska
Goran Ješić, bivši potpredsednik vojvođanske Vlade i poslanik Demokratske stranke, najavljuje osnivanje nove političke partije koja bi imala sedište u Novom Sadu.
Kako kaže u intervjuu za „Vreme“, vlasti su ga „naterale“ da se ponovo aktivno bavi politikom. Ne samo zbog privođenja i držanja u pritvoru nakon protesta zbog pogibije pod nadstrešnicom u Novom Sadu, nego i jer mu onemogućavaju da se bavi svojim biznisom.
„Osim toga, sve ovo što se dogodilo dovelo je do toga da građani od mene to i očekuju. Dobio sam neverovatno mnogo poruka podrške, sa molbom da se vratim političkom angažmanu“, priča Ješić.
Ali, na koji način? „Pa, to svakako nije Demokratska stranka ili neka već postojeća politička organizacija“, odgovara on.
„Ne mogu sa ljudima koji su protiv EU“
Kaže da će zajedno sa ljudima koji hoće da se sa njim politički angažuju došao do zaključka da je potrebna nova partija „koja će biti jasno ideološki profilisana, koja je će biti nacionalna, a čije će sedište biti u Novom Sadu“.
„Prva takva u istoriji višestranačkog sistema u Srbiji. No, još mnogo o tome treba da razgovaramo“, dodaje Ješić.
Kako kaže, nema sumnje da je potreban širok narodni front i sabiranje glasova opozicije kako bi se došlo do fer izbora.
„Ali, s druge strane, ja ne mogu da sedim i blisko sarađujem sa nekim ko ima potpuno drugačije, takoreći suprotne svetonazore od mojih. Ne mogu da sedim sa ljudima koji su protiv EU“, navodi Ješić.
Pobeđivao pod svojim imenom
Kako kaže, oduvek je levičar, zagovornik EU, ima jasne stavove o ratnoj prošlosti o odnosu sa državama u regionu.
„Iste stvari sam pričao od početka devedesetih do danas. I ljudi su to poštovali. Iako sam iznosio neke stavove koji nisu bili opšteprihvaćeni, pobeđivao sam na svakim izborima u Inđiji, pod svojim imenom i prezimenom. Građani su procenili da dobro radim svoj posao“, kaže Ješić.
Predložen pritvor za Vesića, Tanasković i 11 osumnjičenih, za ženom koja je u inostranstvu poternica
Više javno tužilaštvo u Novom Sadu, nakon saslušanja 12 osumnjičenih za nesreću na Železničkoj stanici donelo je naredbu o sprovođenju istrage i podnelo je predlog za određivanje pritvora za njih 13
Među njima su ministar u ostavci Goran Vesić, v.d. direktorka Infrastrukture železnice Srbije Jelena Tanasković, kao i bivši direktor Infrastrukture železnice Srbije Nebojša Šurlan.
Pritvor je za sve predložen da ne bi ometali postupak uticanjem na svedoke i saučesnike, da ne bi ponovili krivično delo, kao i zbog uznemirenja javnosti.
Prema osumnjičenoj J. S. M, pored navedenih osnova, i zbog toga što je nedostupna organima gonjenja, te je u odnosu na nju predloženo i izdavanje poternice.
“Više javno tužilašto u Novom Sadu donelo je Naredbu o sprovođenju istrage zbog postojanja osnova sumnje su osumnjičeni: J.T, G.V, A.D. i N.Š. učinili krivično delo Teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288 stav 2 Krivičnog zakonika u vezi sa krivičnim delom Izazivanje opšte opasnosti iz člana 278 stav 3 u vezi sa stavom 2 Krivičnog zakonika, a osumnjičeni S.N, M.J, Lj.M.M, M.S, D.J, M.G, Z.S.M, J.S.M. i D.T. izvršili krivično delo Teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288 stav 2 Krivičnog zakonika u vezi sa krivičnim delom Nepropisno i nepravilno izvođenje građevinskih radova iz člana 281 stav 1 Krivičnog zakonika“, navodi se u saopštenju VJT.
Viši sud u Novom Sadu odredio je prethodno pritvor do 30 dana Lj. M. M. Nova ekonomija je u četvrtak objavila da je među uhapšenima Ljiljana Milić Marković, koja je u Glavnoj svesci Projekta za građevinsku dozvolu potpisana kao glavni projektant.
Nakon što je 12 osumnjičenih privedeno i saslušano, Više javno tužilaštvo u Novom Sadu je, kako kažu, prema svih 13 osumnjičenih podnelo predlog za određivanje pritvora zbog postojanja okolnosti da bi boravkom na slobodi mogli da ometaju postupak uticanjem na svedoke i saučesnike, da bi mogli ponoviti krivično delo, kao i zbog uznemirenja javnosti.
Tužilaštvo je u četvrtak saopštilo da je uhapšeno 12 osoba u vezi sa tragedijom, a ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić potvrdio je da je uhapšeno 12 osoba, a da je još jedno lice u inostranstvu.
Među uhapšenima su ministar građevinarstva Goran Vesić, v.d. direktorka Infrastrukture železnice Srbije Jelena Tanasković, bivši direktor Infrastrukture železnice Srbije Nebojša Šurlan i pomoćnica ministra za železnički saobraćaj Anita Dimoski.
U tragediji koja se dogodila 1. novembra, kada se srušila nadstrešnica Železničke stanice u Novom Sadu, poginulo je 15 osoba, a dve su još u kritičnom stanju.