Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Bešlin: Nacionalisti su jedini krivci za raspad Jugoslavije

Nijedna od nacionalističkih ideologija, a ponajprije one najbrojnije, nisu perspektive ‘svojih’ naroda vidjele u jednoj složenoj, nacionalno i kulturno pluralnoj i nadnacionalnoj zajednici kakva je bila Jugoslavija, kaže historičar Milivoj Bešlin

Published

on

Milivoj Bešlin je istoričar i viši naučni saradnik Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu. Autor je dvotomne monografije Ideja moderne Srbije u socijalističkoj Jugoslaviji, kao i više desetina stručnih studija, članaka, rasprava i prikaza u domaćim i međunarodnim naučnim časopisima i zbornicima. Osnivač je i koordinator Laboratorije za istraživanje socijalizma i (post)jugoslovenske studije (YugoLab) na IFDT-u.

U radovima, između ostalog, istražuje političku i društvenu istoriju socijalističke Jugoslavije; studije nacionalizma; teoriju modernizacije; pokušaje reformi u socijalističkoj Jugoslaviji; osnovne elemente jugoslovenskog federalizma; pitanje položaja Vojvodine; srpsko-hrvatske odnose u 20. veku; problem antifašizma i istorijskog revizionizma; pitanja intelektualnog angažmana i nacionalizma.

Milivoj Bešlin je historičar i viši naučni saradnik Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu (Ustupljeno Al Jazeeri)

U svakom slučaju, jedan je od najpozvanijih istoričara u regionu za razgovor na temu 80. godišnjice od održavanja Drugog zasedanja Antifašističkog veća narodnog oslobođenja Jugoslavije (AVNOJ).

  • Za početak, šta, prema Vašem mišljenju, predstavlja AVNOJ u istoriji ovih prostora?

– AVNOJ je po svemu bio istorijska prekretnica i ne samo po onim pravnim, političkim i istorijskim karakteristikama, već je bio prekretna tačka u jednom novom poimanju države i jugoslovenskog zajedništva. Posle dve decenije centralizma, unitarizma, nasilja, nacionalne diskriminacije, represije i denacionalizacije, odlučeno je pod okriljem jedinog antifašističkog pokreta da se stvara i da će se stvarati složena država, federativna Jugoslavija. Jugoslovenski antifašizam partizanskog pokreta je bio utemeljen na dvostrukoj emancipaciji: nacionalnoj i socijalnoj. Nacionalno-oslobodilački karakter je emanirao AVNOJ i njegove odluke o konstituisanju federativne države uz uvažavanje svih njenih naroda i identiteta; dok je socijalnu emancipaciju emanirala socijalistička revolucija koja je trebalo da – pod parolom „nema povratka na staro“ – radikalno promeni stagnantno, korumpirano, nepravedno, petrifikovano i nepismeno društvo kapitalističke periferije, kakva je bila Kraljevina Jugoslavija.

  • Jugoslavija je na AVNOJ-u konstituisana kao složena zajednica ravnopravnih naroda, federativno uređena. Napisali ste da je tako ‘evolutivno i odozdo razgrađivan centralistički model i uvođen federativni princip na oslobođenim teritorijama’. Kako je to bilo moguće, s obzirom na i tada veoma prisutne nacionalizme među jugoslovenskim narodima?

– Svi jugoslovenski nacionalizmi, u prvom redu srpski kao nacionalizam sa najširom mobilizacijskom snagom, potom hrvatski izražen kao separatistički, i dalje, svi do poslednjeg, završili su Drugi svetski rat u kolaboraciji sa fašizmom. Nezavisno od toga da li su u kolaboraciju ušli strateški ili taktički, na samom početku rata ili tokom njegovog trajanja, ishod je bio istovetan: savez sa sebi bliskom ideologijom fašizma. Time su postali i deo ratno-zločinačke mašinerije okupatora i izvršili najteži crimen uz ratne zločine, a to je izdaja zemlje. Tako su jugoslovenski nacionalizmi sebe za duže vreme delegitimisali i trajnije kompromitovali za politički rad. Time je poraženo i nacionalističko poimanje Jugoslavije i mogao se pod okriljem antifašističkih pobednika, pod vođstvom KPJ, sprovesti koncept, kao što sam rekao, i nacionalne i socijalne emancipacije.

Razgraditi državni centralizam, definitivno odbaciti svaki nacionalni unitarizam, bio je nesumnjivi cilj oslobodilačkog pokreta. Ponuditi novi koncept složene države koji bi svi njeni narodi prihvatili značilo je ostati sa one strane svakog nacionalizma, a revolucijom i kapitalizma. Dakle, na AVNOJ-u je konstatovano da se „Jugoslavija izgrađuje i da će se izgrađivati na federativnom principu, koji će obezbediti punu ravnopravnost Srba, Hrvata, Slovenaca, Makedonaca i Crnogoraca, odnosno naroda Srbije, Hrvatske, Slovenačke, Makedonije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine“. Analiza dokumenata sa Drugog zasedanja AVNOJ-a jasno svedoči o ključnom obeležju nove Jugoslavije: federativno ustrojstvo u cilju obezbeđivanja nacionalne ravnopravnosti. U preambuli odluke o izgradnji Jugoslavije na federativnim principima stoji i da se zasniva na osnovu „prava svakog naroda na samoopredeljenje uključujući pravo na otcepljenje ili na ujedinjenje sa drugim narodima“. Time je označen faktički prestanak postojanja Jugoslavije kao centralističke monarhije.

  • Koncept koji je usvojen na Drugom zasedanju AVNOJ-a bio je, dakle, nacionalno-emancipatorski koncept države u izgradnji pet, odnosno, šest nacija i njihovih šest federalnih država kao konstituenata nove federativne Jugoslavije. I na samom zasedanju koplja su se lomila oko statusa Bosne i Hercegovine – da li će biti republika ili pokrajina, u čijem će sastavu biti, i tome slično. Ko je i kako „prelomio“ da Bosna i Hercegovina bude ravnopravna republika u jugoslovenskoj federaciji, konstituisana na istorijskom, a ne na nacionalnom principu?

– U partijskim dokumentima Bosna i Hercegovina se pominjala kao autonomija, što je bilo u skladu sa principom da će federalne jedinice biti nacionalne države pet naroda – konstituenasa Jugoslavije. Bosna ovaj kriterijum nije zadovoljavala. Ipak, srednjovekovni temelji bosanske državnosti, strah od velikosrpskih i velikohrvatskih pretenzija i ponajviše – uspeh ustanka u Bosni i Hercegovini – uticali su da se prvobitni planovi o autonomiji ove istorijske pokrajine promene. Iako je u početku rata prevladavalo stanovište u rukovodstvu KPJ da bi Bosna i Hercegovina trebalo da ima autonomiju, ta ideja se nije razrađivala i nije bilo jasno u kom obliku bi to rešenje bilo realizovano. Postojala su dva predloga: da se Bosna i Hercegovina konstituiše kao autonomna pokrajina vezana za jednu od federalnih jedinica (Srbiju ili Hrvatsku), dok je drugo rešenje predviđalo da se bosanskohercegovačka autonomija veže direktno za jugoslovensku zajednicu, da bude autonomija u okviru buduće federacije. Treće rešenje, sasvim različito od prethodnih je predviđalo da se Bosna i Hercegovina konstituiše kao federalna jedinica (država), odnosno ravnopravna članica federativne Jugoslavije u nastanku.

Na insistiranje Pokrajinskog komiteta KP BiH preovladalo je mišljenje da se Bosna i Hercegovina kao istorijski utemeljena geografska i ekonomska celina, sa specifičnom nacionalnom i konfesionalnom strukturom izgradi kao ravnopravna članica federativne Jugoslavije. Trebalo bi naglasiti i da je na ovu odluku uticao i Tito, koji se juna 1943. u razgovoru sa predstavnicima PK KPJ za BiH interesovao kada će biti osnovano AVNO Bosne i Hercegovine (kasnije ZAVNOBiH), što je već bilo trasiranje puta ka konstituisanju posebnosti i državnosti ove jedinice.

  • S druge strane, i Vojvodina je bila do kraja izgrađena ratna pokrajina, kao i ostale ratne pokrajine koje će na AVNOJ-u postati republike. Međutim, ona nije postala republika, već je ostala pokrajina unutar Srbije. Zašto?

– Vojvodina je bila konstituisana kao jedna od sedam ratnih pokrajina, koja je imala svoj Pokrajinski komitet KPJ, svoj Glavni štab kao najviše vojno telo i svoj Glavni narodnooslobodilački odbor kao najvišu instituciju nove vlasti. Sve ove tri ključne institucije su bile u neposrednoj vezi sa jugoslovennskim institucijama. Dakle, nije bila podređena nijednoj od ratnih pokrajina, budućih federalnih država (republika). Ipak, činjenica da Vojvodina nije dobila svoje antifašističko veće, bio je jasan znak da nema potencijala ili političke volje za njen status ravnopravne federalne države sa ostalima. Organizaciona struktura KPJ od pre rata, koja je imala sedam pokrajnskih komiteta i koja je predviđala sedam federalnih jedinica, bila je tokom rata izmenjena. Naime, koncept jugoslovenskog federalizma je bio, kao što sam rekao, nacionalno-emancipatorski. Pet, odnosno, šest nacija su tvorile Jugoslaviju i dobile pravo na svoje nacionalne države unutar Jugoslavije. Vojvodina nije imala „svoju“ naciju i samim tim nije ispunjavala taj ključni uslov.

Za razliku od Bosne i Hercegovine, koja je imala kapacitet i tradiciju državnosti zbog istorijskih okolnosti, Vojvodina to nije posedovala. Tako da je odluka o njoj kao autonomiji unutar Srbije, s obzirom na etničku strukturu, bila očekivana. S druge strane, ne bi trebalo izgubiti iz vida ni pragmatizam novih vlasti. Srbija i njena dominantna politička kultura, odbacivale su ideje složene države, federalizam im je bio potpuno stran. Federalističko ustrojstvo nove države, priznavanje realnosti o postojanju makedonske i crnogorske nacije, uz priznavanje državnosti njihovih jedinica, kao i bosansko-hercegovačke, bili su veliki šok za Srbiju. Vojvodina je delom trebalo da bude kompenzacija.

  • U Srbiju su tada inkorporirani i Sandžak kao nedovršena ratna pokrajina, te Kosovo sa složenom nacionalnom strukturom… Za razliku od Vojvodine koja je bila dovršena ratna pokrajina, kao i druge, buduće federalne jedinice, Kosovo i Sandžak su bili tokom rata oblikovani kao oblasti.

– Istorijske, regionalne, religijske i naravno etničke specifičnosti Sandžaka kao teritorijalno-političke jedinice sa složenom demografskom strukturom, uslovile su njegovo izrastanje u poseban status tokom rata, ali i u procesu konstituisanja federativne Jugoslavije. Politička odluka vođstva oslobodilačkog pokreta je bila da se sve specifičnosti Sandžaka kao jugoslovenske regije moraju izraziti formiranjem antifašističkog veća. Tako je u Pljevljima 20. novembra 1943. formirano ZAVNO Sandžaka. U Rezoluciji se govori o „narodu Sandžaka“, „Sandžaklijama“, ali i o „Srbima, Muslimanima i Crnogorcima“. Ipak, politička klima, kada je reč o statusu Sandžaka, menjala se krajem rata. Ni slabost ustanka u tom regionu nije pomogla njegovoj političkoj subjektivizaciji. Naposletku, protivno volji sandžačkih predstavnika, jugoslovenski vrh je početkom 1945. zauzeo stav o podeli Sandžaka između dve federalne jedinice, Srbije i Crne Gore. AVNO Sandžaka se sastao krajem marta 1945. u Novom Pazaru da bi doneo odluku o podeli ove oblasti i svom raspuštanju. Bio je to kraj postojanja Sandžaka kao političke jedinice.

S druge strane, oslobodilački pokret je na Kosovu bio veoma slabo razvijen… Ali se Kosovo tokom rata formiralo kao zasebna oblast, bez kapaciteta za status jedinice. Ipak, zbog demografske i etničke strukture, ono je bilo viđeno kao oblasna autonomija u okvirima Srbije, što je u leto 1945. godine potvrdila i oblasna skupština naroda Kosova i Metohije.

  • Kako odgovarate na nacionalističke argumente da su AVNOJ i kasnije Ustav SFRJ iz 1974. godine navodno ‘glavni krivci’ za raspad Jugoslavije, da su granice koje su povučene na zasedanju AVNOJ-a bile ‘veštačke’…?

– Takve primedbe su neznalačke, neistorične i karakteristične za nepoznavanje istorijskog konteksta, prava, kao i za naknadno „čitanje“ istorije, tačnije suđenje istoriji iz pozicija poraženog nacionalističkog i/ili fašističkog kvislinštva. Najpre, na AVNOJ-u nisu povlačene nikakve granice. Antifašistički i oslobodilački pokret svih jugoslvoenskih naroda tada je uvažio političku i svaku drugu realnost o postojanju dovršenih nacionalnih identiteta i potrebi izgradnje složene države koja bi uvažila nacionalnu pluralnu fizionomiju Jugoslavije. Dakle, Jugoslavija nije bila neka unitarna celina koju su komunisti veštački podelili na republike, odnosno, federalne države u federativnoj zajednici. Ona je na AVNOJ-u nastala i kasnije se izgrađivala sa punom svešću tih naroda da žele da žive zajedno. Legitimitet novim antifašističkim pobednicima donela je i ratna pobeda i podrška revolucionarnim merama koje su sprovođene. Kada je taj koncept, skupa sa ideološkim i personalnim nosiocima vlasti nestao, ta se država raspala. A raspala se jer je delegitimisana, dakle, izgubila je široku podršku ona ideologija koja ju je stvorila i održavala.

Umesto poraženog socijalizma, krajem 1980-ih, nova legitimacija i nova mobilizacijska snaga postaje nacionalizam. Nijedna od nacionalističkih ideologija, a ponajpre one najbrojnije, nisu perspektive „svojih“ naroda videle u jednoj složenoj, nacionalno i kulturno pluralnoj i nadnacionalnoj zajednici kakva je bila Jugoslavija. I to su jedini krivci za njen raspad.

IZVOR: AL JAZEERA

izvor: https://balkans.aljazeera.net/teme/2023/11/29/beslin-nacionalisti-su-jedini-krivci-za-raspad-jugoslavije

SLOBODNA VOJVODINA

Pretnje vaspitačicama vrtića u Temerinu zbog budalaština teoretičara zavere

Nakon što je teoretičar zavera Saša Borojević objavio video u kom je targetirao vrtić u Temerinu zbog projekta o rodnoj ravnopravnosti, ovoj ustanovi i zaposlenima stižu brojne uvrede i pretnje

Published

on

By

Kako se može videti na društvenim mrežama, u lokalnim Fejsbuk grupama, na nalogu Borojevića, pa i na zvaničnoj stranici vrtića Predškolske ustanove “Veljko Vlahović”, direktorki vrtića i vaspitačicama koje su učestvovale u programu upućivane su razne uvrede. Sve to nakon što su Borojević i takozvani Sindikat zaposlenih policije krenuli da se “bave” ovom temom.

Građani su direktorku nazivali “pe*eruša”, optuživali vrtić za širenje “bolesnih zapadnih ideja”, pisali im da će ići “doživotno u zatvor za skrnavljenje prirodne svesti nad malom decom”, a prećeno im je i “go*nenom motkom preko leđa”, prenosi portal 021.rs.

Jedan komentator je čak napisao i “sve pare koje ste dobili da potrošite na lečenje raka”. U više komentara aludiralo se i na to da se zna ko su direktorka “i ostali pa znate gde da ih tražite”.

Kako je sve počelo?

Saša Borojević je na svom Fejsbuk nalogu na kom ima 33.000 pratilaca objavio video u kom navodi da je iz Temerina dobio mejl u kom roditelj kaže da se u PU “Veljko Vlahović” u Temerinu sprovodi “Genderbest izgradnja rodne ravnopravnosti od samog početka”.

On je u istom snimku, bez dokaza o sadržaju projekta, rekao da se u okviru njega uče da “dečak može da ostane u drugom stanju, da devojčica može da se zaljubi u devojčicu, da svako može da ima dve mame i dvojicu tata”.

Nije stao na tome, pa je nastavio da objavljuje postove u kojima optužuje ovu predškolsku ustanovu. Takođe je podelio i video koji je PU objavila nakon višednevnog targetiranja u kom direktorka i vaspitačice poriču ove optužbe i pričaju o sadržaju projekta uz pitanja “sa kojim ciljem se sprovodi ovaj projekat i zašto roditelji nisu pitani za saglasnost”.

Saša Borojević
Saša Borojević

Kako je sam Borojević u prvom videu na ovu temu naveo, mejl sa obaveštenjem o ovom projektu dobio je od roditelja čije dete ne ide u taj vrtić i koji je samo gledao sajtove vrtića kako bi odlučio gde da upiše dete i onda je naišao na obaveštenje o ovom projektu, koje se nalazi na sajtu.

U jednoj temerinskoj grupi nekoliko roditelja je napisalo da je ova tema pomenuta na roditeljskom još prošle godine, kao i da sve stoji na sajtu.

“U svakom slučaju, niko decu ne uči da muškarac može da rađa. Moje dete to niko nije učio”, napisao je jedan tata.

Predškolska ustanova: Zlonamerne izjave dovele do širenja panike

U videu koji je vrtić objavio, direktorka ustanove Nataša Tomišić navodi da je Borojević izneo netačne i krivotvorene informacije.

“Zlonamerne, nesavesne i nepromišljene izjave na račun vaspitanja i obrazovanja dece u PU dovele su do širenja panike među roditeljima, građanstvom i širom javnošću. Javnost je dovedena u zabludu onog trenutka kada je pod pojmom rodne ravnopravnosti podrazumevano ono što ona nije. Moram da naglasim da će za svako širenje neistina u vezi sa realizacijom projekta PU biti prinuđena da preduzme sva raspoloživa pravna sredstva”, ističe Tomišić, prenosi 021.rs.

U videu je naglašeno da je projekat započet u martu 2022. godine i da je trajao do februara 2024. Ovo su neki komentatori odmah uzeli kao indikator da je projekat naglo prekinut kada je počela “hajka”, uprkos tome što je završna konferencija projekta održana još 7. novembra prošle godine, kako je i javno objavljeno na Fejsbuk stranici Predškolske ustanove.

Ono što su vaspitačice, koje su uz direktorku ustanove govorile u videu, istakle je da kroz projekat nisu sprovođene nikakve neobične aktivnosti, već da je deci samo data mogućnost da “samostalno biraju pribor, materijale, igračke i aktivnosti u skladu sa svojim sposobnostima i interesovanjima, isključivši predrasude i stereotipe”.

Vaspitačica Vesna Pejaković rekla je da su kroz ovaj projekat decu upoznavali sa “pravilnim načinom upotrebe digitalnih uređaja u obrazovne svrhe i samim tim ponovo pružali jednake mogućnosti svoj deci”.

Njena koleginica Edita Sakač navela je da je tokom sprovođenja projekta ova ustanova izradila priručnik za praćenje i procenu rodne ravnopravnosti predškolskim ustanovama.

“Tokom izrade priručnika uvažena su i mišljenja roditelja koji su učestvovali u istraživanju”, istakla je Sakač.

Zahvaljujući projektu, vrtić je opremljen i novim igračkama i didaktičkim sredstvima, kao i rekvizitima za sportske aktivnosti.

Opasna praksa prekopirana od američkih desničara

Konzervativne struje u Americi godinama na sličan način targetiraju škole, koledže i fakultete, što je dovodilo do ozbiljnog ugrožavanja bezbednosti i dece i zaposlenih. Primera radi, opskurni nalozi na društvenim mrežama koji se bave teorijama zavere objavili bi fotografiju učitelja ili nastavnika kog bi okarakterisali kao pripadnika LGBT+ zajednice, kao i obrazovnu ustanovu u kojoj radi. To bude sasvim dovoljno da ogroman broj pratilaca zatrpa i školu i privatne profile prosvetnih radnika pretnjama i uvredama, a dolazilo je i do fizičkih napada koji su imali teške posledice.

Borojević godinama širi teorije zavere i targetira manjinske grupe

U konspirativnom opusu Saše Borojevića veoma često se nalaze tvrdnje o nepostojanju klimatskih promena, dezinformacije o legalizaciji pedofilije u evropskim zemljama, anti-LGBT stavovi, antiglobalistički narativi, otpor „korona merama” i vakcinama, ali i zalaganje za veterinarski ivermektin kao vid lečenje obolelih od kovida, pisao je Istinomer u svojoj analizi.

U proleće 2019. Borojević je na televiziji pokazao sliku mladog Albanca koji rukama pokazuje simbol „dvoglavog orla”, tvrdeći da je to vlasnik pekare „Roma” u Borči. Iako će se ispostaviti da ova informacija nije bila tačna, u narednim danima je pravi vlasnik, Mona Đuraj, primao pretnje smrću, a pripadnici Levijatana su pekaru gađali svinjskim glavama, podseća Istinomer.

Jedna od zapaženijih teorija zavere koju je na našim prostorima, kao „čuvar porodičnih vrednosti”, popularizovao upravo Borojević — a nakon inicijative Fondacije „Tijana Jurić” o uvođenju Amber Alerta i u Srbiji — bila je neutemeljena tvrdnja da iza ovog mehanizma širokog obaveštavanja javnosti o nestaloj deci, stoje pedofili.

Borojević je tako početkom prošle godine dovodio u pitanje postojanje Amber alerta u našoj zemlji jer, kako navodi, iza „američkog softvera stoje Džon Podesta i porodica Klinton“.

Zgrozio javnost u jutarnjem programu

Borojević je pre nešto manje od mesec dana bio gost jutarnjeg programa na Prvoj televiziji i tom prilikom je zgrozio javnost svojim izjavama. Bivši direktor Beograd Prajda Marko Mihailović tada je napustio studio, a kasnije je izjavio da je ovo bio prvi put da je izašao iz emisije iako je tokom bavljenja aktivizmom imao prilike da se sretne sa raznim ljudima, ali nikada sa čovekom koji se na ovaj način služi neistinama.

(021.rs, Blic)

izvor: https://www.021.rs/story/Novi-Sad/Vesti/367993/Pretnje-vaspitacicama-vrtica-u-Temerinu-zbog-budalastina-teoreticara-zavere.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Obradović: Zakone tumače tako da njima idu u korist i nastave svoju kriminalnu vladavinu

Kandidat za gradonačelnika Beograda koalicije “Srbija protiv nasilja” Vladimir Obradović izjavio je da je vlast Srpske napredne stranke (SNS) politički u Beogradu izgubila i da “evidentno nema većinu”, kao i da to sada predstavlja “izigravanje volje građana”

Published

on

By

Obradović je za list „Danas“ rekao da oni nemaju većinu, ali da žele da nastave da vladaju.

„Oni uvek sve propise i zakone tumače tako da njima ide u korist i da izigraju volju građana i nastave svoju kriminalnu vladavinu“, naveo je Obradović

Obradović je komentarišući naprednjačko tumačenje zakona rekao da bi Vlada trebalo da imenuje Privremeni organ na osnovu političke strukture raspuštenog parlamenta.

„Oni mogu to da tumače da ovaj novi parlament nije konstituisan, pa samim tim nije ni raspušten i onda da strukturu Privremenog organa usaglase sa strukturom koja je bila dosad, odnosno na osnovu izbora iz 2022. kada je bila i poslednja konstituisana skupština koja je raspuštena“, ocenio je Obradović.

izvor: https://n1info.rs/vesti/obradovic-zakone-tumace-tako-da-njima-idu-u-korist-i-nastave-svoju-kriminalnu-vladavinu/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Nedopustiv pritisak na prosvetne radnike

Liga socijaldemokrata Vojvodine-VOJVOĐANI poziva Ministarstvo prosvete da obezbede nesmetani rad prosvetnih radnika, kako onih u nastavi, tako onih koji učestvuju u kreiranju nastavnog sadržaja

Published

on

By

Poslednjih dana je na adresu više gimnazija u Srbiji stigao dopis izvesnog sindikata policije koji je postavio niz pitanja u vezi jedne od lektira namenjenih učenicima.
Sindikatu je zasmetao tobožnji lascivni jezik u knjizi.

Ovo nije prvi pritisak na prosvetu u pravcu mešanja u sadržaj nastavnog programa.

Setićemo se napada na Darvinovu teoriju, naučne zakone iz oblasti fizike i geografije, ali i druge teme iz oblasti istorije ili srpskog jezika.

I pored toga što prosvetni radnici često trpe neosnovane kritike od strane brojnih pojedinaca i ustanova, i pored toga što im država svakodnevno degradira struku, prosvetni radnici i dalje svoj posao rade odgovorno i na prvom mestu u najboljem interesu učenika.

Našu prosvetu treba modernizovati i osloboditi svih stega politike i konzervativnih ideologija. Obrazovni sistem se mora uskladiti sa vremenom u kom živimo, a to je XXI vek.

A policajcima u ovom navodnom sindikatu poručujemo da su verovatno očistili društvo od kriminala, pa imaju viška vremena da i oni zadaju udarac prosveti.

Miroslav Grujić
član Glavnog odbora
Lige socijaldemokrata Vojvodine-Vojvođani

izvor: https://vojvodjani.rs/nedopustiv-pritisak-na-prosvetne-radnike/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

„Moj život je u vašim rukama”: Ko je Andrej Gnjot, Belorus kom preti izručenje iz Srbije

Kada je beloruski reditelj i aktivista Andrej Gnjot 30. oktobra 2023. godine sleteo na beogradski aerodrom, nije ni slutio da će biti pritvoren i u riziku da bude izručen u Belorusiju, jedinu zemlju u Evropi gde se i dalje sprovodi smrtna kazna

Published

on

By

U rodnoj zemlji, ovaj 42-godišnjak je optužen da je utajio porez u iznosu od oko 300.000 evra, dok on tvrdi da je slučaj politički motivisan.

Gnjot je jedan od osnivača Slobodne asocijacije sportista Belorusije (SOS By – SOS baj), inicijative za smenu vlasti u Belorusiji, koja broji oko 2.000 članova.

„Pre dva dana, u ruskom zatvoru je stradao Aleksej Navaljni – ako budem izručen, biću eliminisan baš kao i on.

„Diktatorski režim u Belorusiji je do laktova u krvi – moj život je sada u vašim rukama”, rekao je Gnjot u prvom pojavljivanju u javnosti pred Apelacionim sudom u Beogradu, gde ga je policija sprovela u lisicama.

U prethodna četiri meseca, slučaj Andreja Gnjota odvijao se daleko od očiju javnosti.

Početkom januara 2024, Viši sud u Beogradu presudio je da treba da bude izručen zvaničnom Minsku, posle čega je Gnjotov advokatski tim uložio žalbu Apelacionom sudu i odlučio da javno progovori o slučaju.

„Beloruske vlasti rutinski pribegavaju taktici progona opozicionih političara i aktivista po optužbama u vezi sa finansijskim malverzacijama”, kaže Vadim Drozdov, advokat beloruskog porekla, koji predvodi međunarodni tim Gnjotovih branilaca, za BBC na srpskom.

„Nadamo se da će Apelacioni sud u Beogradu detaljno razmotriti slučaj i uvideti da je motivacija beloruskih organa politička, a ne ekonomska”, dodaje.

Zvanični Minsk surovo se obračunava sa političkim neistomišljenicima od spornih predsedničkih izbora 2020. godine, na kojima je zvanično pobedio Aleksandar Lukašenko.

Ko je Andrej Gnjot?

Po obrazovanju novinar, po profesiji reditelj televizijskih reklama i muzičkih spotova, a po političkim stavovima protivnik Lukašemkovog režima.

„Pred toga, ja sam verovatno prvi politički zatvorenik u Srbiji još od vremena socijalističke Jugoslavije”, rekao je Gnjot u završnoj reči na ročištu koje je pratilo nekoliko novinara i diplomata.

Već više od 100 dana, Gnjot je pritvoren u Okružnom zatvoru u Beogradu, a kako je rekao na ročištu, „zdravstveno stanje (mu) se pogoršava, a jezička barijera čini da se oseća veoma usamljenim”.

Uhapšen je nakon što je poslovno doputovao u Beograd sa Tajlanda, gde je živeo u emigraciji od 2021. godine, navodi se u dokumentaciji koju je Gnjotov advokatski tim dostavio BBC novinarima.

Kao i hiljade njegovih sunarodnika, napustio je Belorusiju zbog političke represije koja je usledila nakon spornih predsedničkih izbora 2020. godine.

People carrying historical white-red-white flags of Belarus take part in Belarusians' march through Warsaw, on the third anniversary of the 2020 presidential election which was followed by mass protests over alleged electoral fraud, in Warsaw, Poland, August 9, 2023.
Potpis ispod fotografije,Poljska je zemlja sa jednom od najvećih zajednica beloruske dijaspore u Evropi – u avgustu 2023, Belorusi su protestom na ulicama Varšave obeležili treću godišnjicu održavanja spornih izbora, na kojima je zvanično pobedio Lukašenko

Lukašenko, po mnogim analitičarima jedan od poslednjih diktatora u Evropi, tada je proglasio pobedu, što je rasplamsalo najmasovnije proteste u novijoj istoriji Belorusije.

Na vlasti je od 1994. godine – duže od bilo kog evropskog lidera. Trenutno mu teče šesti predsednički mandat.

Desetine hiljada ljudi su mesecima izlazile na ulicu, pokušavajući da ospore zvanične rezultate izbora, na šta su vlasti odgovorile hapšenjem, pritvaranjem i prebijanjem demonstranata i aktivista.

Takozvanu „sportsku kolonu” na protestima u Minsku činili su članovi Gnjotove organizacije SOS baj, osnovane nakon spornih izbora.

Okupila je stotine članova, među kojima su bili i poznati sportisti.

Beloruski KGB je 2022. godine proglasio SOS baj za „ekstremističku organizaciju”, uvrstivši je na spisak stotina grupa i udruženja koje su izrazile protest protiv Lukašenkovog režima.

Osim učešća u protestima protiv vlasti, Gnjot je organizovao rad udruženja, a takođe je pravio video-sadržaj koji je SOS baj objavljivao na društvenim mrežama.

Između ostalog, on je 2020. bio jedan od inicijatora otvorenog pisma Međunarodnom olimpijskom komitetu (MOK), u kojem je ukazano na političku represiju nad beloruskim sportistima.

Posle tog pisma, MOK je suspendovao finansiranje Beloruskog nacionalnog olimpijskog komiteta (NOK) i isključio Lukašenka, tadašnjeg predsednika NOK-a, iz olimpijskih događaja.

Gnjot je tada odlučio da napusti zemlju, pojašnjava advokat Drozdov.

Zašto je Gnjot uhapšen u Srbiji?

Gnjot je u Srbiji uhapšen na osnovu Interpolove poternice koju je izdao Nacionalni centralni biro Interpola u Belorusiji septembra 2023. godine, kaže advokat.

Drozdov tvrdi da je krivična prijava protiv Gnjota neosnovana – traže ga za utaju navodno počinjenu između 2012. i 2018, ali na osnovu zakona koji je u Belorusiji stupio na snagu tek 2019. godine.

„Beloruske vlasti izdale su nalog za hapšenje, a potom i Interpolovu poternicu, tek 2023. godine”, dodaje.

Drozdov ističe da su sa slučajem već upoznata i međunarodna tela.

Advokatski tim se decembra 2023. obratio Evropskom sudu za ljudska prava i zatražio da od Vlade Srbije zahtevaju da spreči Gnjotovo izručenje.

Mesec dana ranije, obratili su se Interpolovoj Komisiji za kontrolu dosijea, sa zahtevom da obrišu Gnjotove podatke iz baze poternica jer, kako tvrde, „ne postoji osnov” da bude u njoj.

Generalno tužilaštvo Republike Belorusije uputilo je Vladi Srbije zahtev za izručenje 15. novembra 2023. godine – dve nedelje po hapšenju na aerodromu, kaže Drozdov.

„U zahtevu se iznose uveravanja da Gnjot neće biti podvrgnut mučenju ili drugom lošem postupanju u Belorusiji, kao i da proces nije politički motivisan”, dodaje.

Priloženi su nalozi Istražnog komiteta Republike Belorusije – za pretres Gnjota, izdat novembra 2023, kao i za njegovo hapšenje, iz februara 2023. godine.

Advokat dodaje da njegov klijent nije znao da ga u Belorusiji traže.

U kojoj fazi je postupak protiv Gnjota?

Gnjot je u pritvoru u Srbiji već oko četiri meseca.

U Okružnom zatvoru ga obilaze srpski advokati, a Drozdov kaže da kolege iz njegovog tima imaju „direktan pristup klijentu”.

„Prethodno smo se suočili sa problemima u ukazivanju medicinske pomoći”, dodaje advokat, koji živi u Švajcarskoj.

Viši sud u Beogradu je 7. decembra 2023. presudio da su „ispunjeni uslovi za izručenje” Andreja Gnjota.

Advokatski tim se na ovu odluku žalio Apelacionom sudu u Beogradu, gde je 19. februara održano završno ročište.

„Očekujemo da presuda bude doneta u narednih 20-30 dana”, kaže Filip Sofronijević, beogradski advokat i član tima branilaca, za BBC na srpskom.

Ukoliko Apelacioni sud uvaži žalbu, slučaj će biti vraćen pred Viši sud u Beogradu na ponovno razmatranje, objašnjava.

Advokatski tim se odvojeno žalio i na činjenicu da je Gnjot u pritvoru, i zatražio premeštanje u kućni pritvor, što se trenutno takođe razmatra pred Apelacionim sudom.

Lukašenko, Tihanovskaя, Pavel Latuško (kollaž)
Potpis ispod fotografije,Belorusskie vlasti obъяvlяli v meždunarodnый rozыsk Svetlanu Tihanovskuю i Pavla Latuško

Da li Belorusija koristi Interpol za obračun sa neistomišljenicima?

Beloruske vlasti koriste međunarodne kanale Interpola da traže i izruče protivnike Aleksandra Lukašenka koji su pobegli iz zemlje, piše BBC na ruskom.

„Za Lukašenkov režim Interpol predstavlja efikasan način za borbu protiv disidenata. čak i u inostranstvu”, rekao je advokat Aleš Mihalevič, stručnjak za međunarodno krivično pravo, koji pomaže političkim aktivistima iz Belorusije koji su se našli na međunarodnoj poternici.

Istražni komitet Belorusije stavio je na međunarodnu poternicu Svetlanu Tihanovsku, liderku opozicije u egzilu, koju protivnici Lukašenka smatraju stvarnom pobednicom spornih izbora 2020. godine.

Tihanovskaja, koja živi u Litvaniji, tereti se za „ugrožavanje nacionalne bezbednosti”.

izvor: https://www.bbc.com/serbian/lat/srbija-68340470

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Marton: U Vojvodini se gase škole i mediji na jezicima nacionalnih manjina

Portparol Lige socijaldemokrata Vojvodine-Vojvođani Aleksandar Marton izjavio je danas, povodom Međunarodnog dana maternjeg jezika, da se u Vojvodini gase škole i mediji na jezicima nacionalnih manjina, zbog nacionalističke politike

Published

on

By

“Vojvođanska višejezičnost je bogatstvo koje je na udaru nacionalističke politike, koja je od devedesetih godina afirmisala politiku u kojoj se kao neprijateljsko vidi sve što je drugačije i sve što je različito”, naveo je Marton u saopštenju za javnost.

Dodao je da se u medijima kojima su osnivači nacionalni saveti manjina “guši politički pluralizam i sprečava bilo kakva alternativa”, što se, prema njegovim rečima, odnosi pre svega na medije na mađarskom jeziku.

Marton je podsetio da je, sa šest službenih jezika, Skupština Vojvodine je, posle Evropskog parlamenta, najvišejezičnije predstavničko telo u Evropi.

“Bez očuvanja višejezičnog bogatstva, nema ni vojvođanske autonomije. Pravo na obrazovanje i informisanje, kao i službena upotreba jezika i pisma, moraju biti maksimalno zaštićeni. Često su ova prava samo zapisana i ostaju mrtvo slovo na papiru”, kazao je Marton.

(Autonomija)

izvor: https://autonomija.info/marton-u-vojvodini-se-gase-skole-i-mediji-na-jezicima-nacionalnih-manjina/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Tri godine od smrti Đorđa Balaševića: Seća li se Novi Sad?

Na današnji dan, 19. februara, pre tri godine, preminuo je novosadski i jugoslovenski kantautor Đorđe Balašević

Published

on

By

Balašević je preminuo u Kliničkom centru Vojvodine, u 67. godini. 

Iznenadna smrt voljenog kantautora potresla je brojne ljude u svim zemljama koje su nekada činila Jugoslaviju. Oni su se danima opraštali od muzičara koji je bio saputnik nekoliko generacija, dok je u Novom Sadu proglašen dan žalosti.

Život je proveo u novosadskoj ulici Jovana Cvijića, a na koncertima je neretko pričao o porodičnoj istoriji i događajima sa Salajke. 

Muzičku karijeru započeo je u grupi Žetva i pesmom “U razdeljak te ljubim” koja je odmah postala hit. Usledile su pesme koje su nadmašile prvi hit. “Računajte na nas” postala je generacijska pesma, a tu je i “Prva ljubav”.

Sa grupom Rani mrza snima tri albuma i na svakom od njih su našle su se pesme koje su postale evergrinovi – “Priča o Vasi Ladačkom”, “Panonski mornar”, “Odlazi cirkus”, “Život je more”, “Neki novi klinci”…

Od osamdesetih pa do kraja svoje karijere Balašević je nastupao samostalno. Imao je prateći bend u kojem su se članovi smenjivali, ali je jedan član bio konstanta – u pitanju je Aleksandar Dujin. Samo ime pratećeg benda se menjalo, a nazivi su uvek bili šaljivi, poput Nenadjebivih ili Ujedinjenih mangupa Vojvodine.

Balašević je kantautor koji je otpevao najviše nečiji omiljenih pesama. “Svirajte mi ‘Jesen stiže dunjo moja'”, “Nikad kao Bane”, “Neko to od gore vidi sve”, “Noć kad sam preplivao Dunav”, “Olivera”, “Slovenska”, “Ne lomite mi bagrenje”, “Ne volim januar”, “Jednom…”, samo su neke od tih pesama, a otpevane su tokom osamdesetih.

Balaševićevi koncerti u Sava centru tokom devedesetih bilo je namenjeno “izbeglicama iz besmisla”, podsetnik da normalna strana postoji. To nisu zaboravili ni ljudi u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Sloveniji… svi oni su ga toplo dočekali nakon ratnih zbivanja. 

Devedesetih je objavio albume “Marim ja”, “Jedan od onih života”, “Naposletku”, a tačku na priču o nesrećnoj deceniji stavio je albumom koji je nazvao upravo po njoj, poručivši: “Ma, jebite se devedesete”.

U novom veku Balašević nije često objavljivao, ali ostaju pesme poput “Jaroslava” (“Princezo, javi se”), “Ljerka” (“Korzo”), “Eleonora” (“Na Bogojavljensku noć”), “Anđela” (“Moja je draga veštica”), “Ja Vas, kanda, znam?”, “Tvoj neko”, “Galicia”, “Lađarska serenata”, “Čivutski vrt”, “Maliganska”, “Dno dna”, “Duet”, “Unikatna”…

Gde je sad onaj lepi grad, doteran i uobražen?

“U nama još ima stare slave, drži se stari grade. Ima u tebi još uvek mirisa one stare varoši kojoj su svi zavideli, u kojoj su se svi osećali pomalo neprijatno koliko je bila bolja od drugih gradova. Dobro jutro Novi Sade, imamo mi još uvek fore da se vratimo na puteve stare slave”, govorio je Balašević na Radiju 021 uoči petooktobarskih promena.

Novi Sad je jedna od brojnih tema Balaševićevih pesama, ali verovatno ne postoji pojedinac koji je više doprineo tome da ljudi van Srbije zamišljaju ovaj grad kao nešto specijalno samo zbog nečijih stihova. 

U nekim pesmama Balaševića naziru se tragovi Novog Sada, a neke su posvećene direktno gradu u kom se rodio. Tu je famoznih “tih 206 koraka” Dositejevom ulicom, prosipanje koraka ko što pijan prosipa dinare “od Mičurinove do Detelinare” ili pak podsećane na bend Neoplanti. 

Dve od tri najznačajnije i najdirektnije pesme o Novom Sadu nisu objavljene na nekom albumu, dok ćete jednu od uz nešto više truda pronaći na internetu. U pitanju su “Dok gori nebo nad Novim Sadom”, “Novi Sad” i poslednje otpevana “Čuvaj mi, Bože, Novi Sad”. 

“Dok gori nebo nad Novim Sadom” našla se na albumu “Devedesete” i kod mnogih Novosađana izazvaće gorak ukus sećanja na martovske, aprilske, majske i junske dane s kraja prošlog veka. Bilo je to grozno vreme i zaista “rat je kao pijan svat prošao poljem, šenlučio celu noć”. Novi Sad je ostao bez mostova, pa i Balašević konstatuje za jednog od njih da on i nije baš bio most da bi se u njega gledalo, već da bi se sa njega gledalo (i pod njim prvi put ljubilo).

Pesma “Novi Sad” otpevana je pre nekih dvadesetak godina na melodiju numere “Noć kad sam preplivao Dunav”. Krstare pesmom toponimi poput sokaka Zlatne grede, dok se nad kanalom ljulja klisanski bus, Salajka drema, tu su “dečaci Detelinarci” i tu je Telep.

Već tada je Balaševiću bilo jasno da su na ulicama grada bitange i da tek kad se one sklone Novi Sad se “podseti da je grad”. Nije to više isti onaj sjaj koji je imao nekad, ali, ipak, “zablista ponekad, kad šest raznih crkava uglas zazvone”. Multikulturalnost Novog Sada ostaje glavna Balaševićeva ideja vodilja o gradu u kojem je rođen. Grad je to u kojem razlike ne samo da se priznaju, nego se i uvažavaju i poštuju. 

U svojoj poslednjoj pesmi o Novom Sadu, kantautor poručuje da je grad “zaposednut i poražen”, pa peva: “Gde je sad onaj lepi grad, doteran i uobražen?” I onda se ponovo vraća na multikulturalnost, na potrebu za razumevanjem jedni drugih, na tu večitu (malograđansku) podelu na dođoše, koji su “uništili” sve, i laloše kojima je i Dunav u Novom Sadu dođoš i kojima su za svu bedu krivi, normalno, oni koji su odnekud došli.

Ovu pesmu Balašević je izvodio na svoja poslednja dva koncerta u Novom Sadu. Na poslednjem je dodao i novu strofu: “Čuvaj mi, Bože, ovaj grad/ Nas mirene i svađane/ Čuvaj mi, Bože, moje Novosađane”.

Poslednji koncert završio je porukom: “Ne dajte se barabama, ne dajte se kad do sad niste”.

Delovao protiv svoje popularnosti

Balašević je preminuo 19. februara 2021. godine. Objavljivanje ove vesti izazvalo je lavinu oproštaja od velikog kantautora najpre na društvenim mrežama, a potom i na trgovima gradova širom Jugoslavije. 

Ljudi su izašli na ulice, i od novosadskog kantautora opraštali su se uz paljenje sveća i njegovu muziku – od Ljubljane do Skoplja. I to je trajalo danima.

“Jedini on, među svim pop zvijezdama, djelovao je i nastupao protiv svoje popularnosti. Zamjerao se većini u korist manjine, vlasti u korist opozicije, Srbima u korist Bošnjaka, Hrvata, Slovenaca… I u tome nije bilo baš nikakvog komercijalnog plana. Radio je ono u što je vjerovao, pjevao je za publiku s kojom je očito htio imati nešto zajedničko, i pritom je nedvosmisleno i trajno odbijao onu drugu, potencijalno brojniju, a svakako moćniju publiku s kojom nije htio imati ništa”, zapisao je Miljenko Jergović o Balaševiću.

Balašević je sahranjen u Novom Sadu, 21. februara, uz prisustvo porodice i tamburaša.

izvor: https://www.021.rs/story/Novi-Sad/Vesti/367689/Tri-godine-od-smrti-Djordja-Balasevica-Seca-li-se-Novi-Sad.html

Continue Reading

Trending