Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Analiza Politica za 2024: Demokratija pod direktnim napadom autokratskih režima

“Ovo bi mogla biti godina kada vidimo slom poretka zasnovanog na pravilima”

Published

on

Da li je 2024. kada demokratija dostiže prekretnicu i klizi ka autokratiji?

Može izgledati kao čudno pitanje u trenutku kada zemlje koje predstavljaju skoro polovinu svetske populacije, ili procenjenih 3,8 milijardi ljudi, šalju svoje glasače na birališta, piše Politico.

Zaista, od Sjedinjenih Država do Ujedinjenog Kraljevstva i Evropske unije, od Indije do Meksika i od Tajvana do Indonezije, neke od strateški najvažnijih zemalja sveta održaće izbore ove godine.

Ne samo da se od diktatora poput ruskog predsednika Vladimira Putina i iranskog vrhovnog vođe ajatolaha Ali Hamneija očekuje da pokušaju da iskoriste zamke demokratije kako bi poduprli sopstvenu vladavinu i ugušili opoziciju, već je demokratija takođe ugrožena na Zapadu.

Američki predsednik Donald Tramp preti da će upotrebiti demokratske institucije protiv svojih političkih rivala ako pobedi na reizborima u novembru.

Njegov potencijalni ponovni izbor već širi paniku u Evropi da će okrenuti leđa Ukrajini – i NATO-u – dajući Putinu odrešene ruke da ponovo izgradi rusko carstvo i mreže uticaja u centralnoj i istočnoj Evropi.

U Evropi, izgleda da će izbori za EU u junu signalizirati da stranke krajnje desnice — možda najznačajnije u Francuskoj i Nemačkoj — prave istinski zamah i pretvaraju se u potencijalne nacionalne vlade koje bi bile neprijateljske prema institucijama EU u Briselu i evropskim muslimanima, dok takođe naklonjeniji Kremlju.

Veliko pitanje koje visi nad ovim strankama jeste da li bi one demontirale okosnice evropske demokratije — kao što su nezavisno pravosuđe i slobodna štampa — nakon što su iskoristile glasačku kutiju da dođu na vlast.

„Apsolutno je legitimno biti veoma zabrinut za stanje demokratije u svetu“, rekao je Danijel Kelemen, profesor javne politike na Univerzitetu Džordžtaun i stručnjak za pravo EU.

Demokratija se dovodi u pitanje svuda – ne samo na mestima koja su loše rangirana u istraživanjima demokratskih vrednosti, već i u uspostavljenim demokratijama poput Sjedinjenih Država i Evropske unije“.

Prvi izbori sa visokim ulozima na horizontu su 13. januara na Tajvanu, koji će se pretvoriti u test da li će kineski predsednik Si Đinping nastaviti da toleriše demokratiju na ostrvu ili će izvršiti invaziju i ubrzati veliku bezbednost kriza u Južnom kineskom moru.

Politička krhkost Evrope takođe je bila u potpunosti prikazana tokom poslednje nedelje decembra. Desetine privedenih je u Srbiji nakon što su demonstranti negodovali zbog lažiranja rezultata izbora u Beogradu, gde se populistički predsednik Aleksandar Vučić kritikuje zbog zloupotrebe uticaja na medije i javne službenike.

Rusija se umešala da odigra svoju tradicionalnu ulogu izazivanja nevolja, optužujući Zapad da pokušava da podstakne „Majdan“ protiv Vučića, koji ima prijateljske odnose sa Putinom.

Mapa koja se smanjuje

Brzi pogled na studije koje istražuju prevalenciju demokratije danas u odnosu na druge oblike vlasti otkriva alarmantan trend.

Prema Institutu V-Dem na Univerzitetu u Geteborgu, u Švedskoj, demokratija je brzo gubila tlo pod autokratijom poslednjih nekoliko decenija.

Širom sveta, „nivo demokratije koji uživa prosečan građanin sveta 2022. godine pao je na nivoe iz 1986.“, napisali su istraživači V-Dem-a u svom izveštaju iz 2023.

„Postoji više zatvorenih autokratija nego liberalnih demokratija – po prvi put u više od dve decenije.
Sa zapanjujućim padom zabeleženim u azijsko-pacifičkom regionu, 72 odsto svetske populacije, ili 5,7 milijardi ljudi, živelo je pod autokratskom vlašću od 2022. godine“, pisali su istraživači V-Dem-a.

Poslednji izveštaj Freedom House-a nije više ohrabrujući. „Globalna sloboda“, napisala je ova neprofitna organizacija sa sedištem u Vašingtonu, „spala je 17. godinu zaredom“ 2023. godine, a sloboda izražavanja je bila primarna žrtva globalnog marša ka autokratiji.

Fridom house je ukazao na invaziju Rusije na Ukrajinu u februaru 2022. godine, koja je imala za cilj da uguši demokratske aspiracije Kijeva i prekine njegove veze sa EU, kao primer da je demokratija pod direktnim napadom autokratskih režima.

Stručnjaci koji mere zdravlje demokratskih normi, kao i njihovu subverziju, tvrde da 2024. nosi velike rizike za demokratiju.

I nigde to nije tako više nego u SAD, gde se održavaju predsednički izbori 2024.

Skoro tri godine nakon što je pozvao masu okupljenu ispred Kapitol hila da se „pakleno bore“ da ponište rezultate izbora 2020. godine, što je izazvalo pobunu, Tramp se vratio i očekuje povratak u Belu kuću.

S obzirom na to da ankete pokazuju da će verovatno i dobiti nominaciju svoje Republikanske stranke za predsedničku kandidaturu i možda pobediti aktuelnog predsednika Džoa Bajdena, Trampov povratak na vlast izgleda verovatniji nego ikad uprkos pravnim problemima koji bi još uvek mogli da slome njegove ambicije.

Trampova diktatura?

I dok Tramp igra demokratsku kampanju tako što se bori za glasove, njegovi komentari tokom masovnih skupova koji se održavaju širom zemlje podstiču strahove da bi, ako bude ponovo izabran, magnat za nekretnine mogao da pretvori najmoćniju naciju sveta u „diktaturu“.

Po svoj prilici, prelazak sa demokratije na diktaturu u Sjedinjenim Državama ne bi bio najavljen kao takav, već bi se odvijao postepeno putem subverzije institucija i normi dok ne ostane ništa osim zamki i privida demokratije.

Slučaj za to je nezavisnost sudstva. To je ključni pokazatelj funkcionalne demokratije. Ipak, Tramp je u više navrata tvrdio da će iskoristiti Ministarstvo pravde da bi jurio za političkim rivalima ako bude ponovo izabran, istovremeno obećavajući da će popuniti redove ključnih institucija lojalistima.

„Izuzetno sam zabrinut za Sjedinjene Države, skoro više nego za bilo koju drugu zemlju“, dodao je Kelemen.

„Osnovni problem je u tome što su za funkcionisanje demokratije potrebne najmanje dve glavne stranke posvećene demokratskim normama i procesima. I nažalost u Sjedinjenim Državama, Trampove snage, snage MAGA, preuzele su Republikansku stranku“.

U Evropi, gde će stotine miliona glasati na panevropskim izborima u junu, opasnost od masovnog prelaska na autokratiju izgleda manje akutna.

Međutim, Kelemen upozorava da evropska tolerancija prema autokratama u njenoj sredini, odnosno mađarskom lideru Viktora Orbana, postavlja opasan presedan ohrabrujući druge da slede njegov put.

Zaista, mnoge evropske zemlje su ranjive na Orbanov model moći koji se koristi kroz mreže prijatelja i kontrolu medija.

Bugarska je slaba demokratija, gde stranke deluju kao velike mreže pokrovitelja, posebno oko izbora, dok organizovani kriminal i Rusija igraju veliku ulogu.

Grčka je takođe sve više u centru pažnje zbog pritiska vlade na javne institucije, pri čemu je vlada Kirijakosa Micotakisa optužena da podriva regulatore koji istražuju državno prisluškivanje političara i novinara.

Sve ovo je bitno za funkcionisanje same EU, koja je imala vrlo ograničen uspeh u kontrolisanju svojih zemalja članica zbog propusta u vladavini prava i demokratskog nazadovanja, dok te iste zemlje imaju odriješene ruke u osujećivanju EU.

Orban savršeno ilustruje ovu veliku slabost u EU jer jedan lider orijentisan prema Kremlju može da blokira napredak u donošenju važnih odluka.

Na primer, sprečio je vitalni finansijski spas za Ukrajinu u decembru.

Kelemen tvrdi da je bila teška greška što je nastavio da povlađuje mađarskom lideru tako što je u decembru pristao da Budimpešti da 10 milijardi evra u fondovima EU koji su bili zamrznuti zbog zabrinutosti za vladavinu zakona.

„Postoji ogromna cena za odustajanje od svog uticaja“, rekao je on, misleći na sposobnost Brisela da natera Orbana da sprovede prodemokratske reforme.

„Ceo mehanizam suspendovanja sredstava sada neće imati isti efekat odvraćanja. Drugi režimi će uzeti u obzir.“

U širem smislu, poverenje u funkcionisanje evropske demokratije opada u nekoliko velikih zemalja EU, uključujući Francusku i Italiju, prema istraživanju IPSOS-a objavljenom krajem prošle godine.

Uspon izabranog autokrate

Kao i Putin i njegovi poštovaoci među evropskom krajnjom desnicom, koji imaju zajednički interes da podrive demokratiju u EU, dodaje Kelemen.

Uoči izbora za EU, na kojima će učestvovati stotine miliona, krajnje desničarske stranke rastu u Francuskoj, Holandiji, Nemačkoj i drugim velikim zemljama EU.

Iako ove stranke neće obezbediti vlast, one mogu da ostvare još veći uticaj na politike EU ako ostvare visok rezultat na izborima.

„Ovo bi mogla biti godina kada vidimo slom poretka zasnovanog na pravilima“, rekao je Alberto Alemanno, profesor prava EU na poslovnoj školi HEC u Francuskoj. „To je terra incognita“, dodao je.

Kakav god da bude ishod svetskog „izbornog Superboula“ 2024. godine, malo je verovatno da će se oni koji će naneti najveću štetu demokratiji pokazati kao željeni diktatori ili autokrate.

Naprotiv, što se više približavamo potpunom pomračenju, to ćemo trijumfalniju priču o „demokratiji na delu“ čuti od takozvanih „izabranih autokrata“ poput Orbana koji će žuriti da preuzmu kontrolu nad medijima i razbiju njihove protivnike.

Što dodatno otežava zadatak zaštite demokratije, dodaje Kelemen.

„Svi sadašnji kod izabranih autokrata pokušavaju da se obuku u plašt demokratije“, rekao je on. „Postaje zbunjujuće za mnoge ljude i postaje izazov nazivati ove režime onim što oni zaista jesu: izborne autokratije ili sistemi kojima dominira jedna partija“.

(Danas/foto: Pixabay)

izvor: https://autonomija.info/analiza-politica-za-2024-demokratija-pod-direktnim-napadom-autokratskih-rezima/

SLOBODNA VOJVODINA

LSV traži od Vlade sredstva za nabavku udžbenika za sve učenike u Srbiji

Liga socijaldemokrata Vojvodine – Vojvođani zatražila je od Vlade Srbije da u najkraćem mogućem roku donese odluku o dodeli sredstava za kupovinu školskih udžbenika svim učenicima osnovnih i srednjih škola u Srbiji.

Published

on

By

Potpredsednica Lige socijaldemokrata Vojvodine – Vojvođani Bojana Begović podsetila je da je beogradska vlast najavila da će svi učenici u Beogradu, odnosno njihovi roditelji, dobiti po 20.000 dinara, koje će u septembru upotrebiti za kupovinu udžbenika, navodi se u saopštenju.

„Sramotno je da se u Srbiji čak i deca dele na ‘beogradsku’ i ‘onu preostalu’, iako smo navikli da je ova vlast spremna na sve zarad još jednog mandata“, ocenila je ona.

Ona je istakla da su prosečne zarade zaposlenih u Beogradu 30.000 dinara više od državnog proseka, pa je, kako je navela, time još nelogičnije da pomoć dobija bogatiji deo zemlje, a onaj siromašniji ostaje na marginama.

izvor: https://n1info.rs/vesti/lsv-besplatni-udzbenici-ucenici-srbije/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Simo Salapura da jasno kaže ko ga primorava da po pitanju Linglonga krši zakon

Liga socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI zahteva od gradonačelnika Zrenjanina Sime Salapure da, na osnovu člana 62. Poslovnika o radu Skupštine grada Zrenjanina, inicira sednicu gradskog parlamenta na kojoj će izneti sve informacije vezane za izgradnju objekata kineske fabrike guma „Linglong“

Published

on

By

Odbornici imaju zakonsko pravo da o svemu budu obavešteni!

Grad Zrenjanin je početkom aprila dozvolio kompaniji „Linglong“ da u okviru buduće fabrike automobilskih guma kod Zrenjanina gradi objekat skladišta neopasnog otpada kapaciteta 700 kilograma po danu bez izrade ekološke studije, što je protivno zakonu.

Želimo da znamo da li gradonačelnik Salapura i njegova administracija svesno krše zakon ili ih na to neko primorava?

Gradonačelnička funkcija je mnogo više od bacanja lopte i šetnje po praznim atletskim stazama.

Salapura mora da kaže jasno i glasno ko traži da se po pitanju „Linglonga“ krši zakon?

On će kao pravno odgovorno lice u Zrenjaninu, sigurno, snositi posledice. Sigurni smo da neće biti i jedini.

Odbornička grupa
Lige socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI
u Skupštini grada Zrenjanina

izvor: https://vojvodjani.rs/simo-salapura-da-jasno-kaze-ko-ga-primorava-da-po-pitanju-linglonga-krsi-zakon/?fbclid=IwZXh0bgNhZW0CMTEAAR0la6XzcFUkrADJglODFkCi8_OnbedKTyqN5EeJSsODsNQ9Gc-RRWCSUBY_aem_AaDgRoD4q-jV0d2Ex59VnSCpKgHaMPrr0FQPo7gm0HqYM3qIW4FMd1AAMEsPgb6IYWCJGPZ3uoBp-lSbJdilCe6h

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

„Krivim direktno Aleksandra Vučića“: Dinko Gruhonjić nakon verbalnog napada koji je danas doživeo

Univerzitetski profesor i programski direktor Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) Dinko Gruhonjić danas je ponovo verbalno napadnut na ulici. Hajka protiv njega se vrši već mesecima unazad, tokom kojih je on u konstantnoj izloženosti pretnjama

Published

on

By

Dinka Gruhonjića je oko 13.45 časova, dok se vraćao sa fakulteta, na uglu ulice Fruškogorske i Narodnog fronta u novosadskom naselju Liman, nepoznati muškarac od oko 40 godina počeo da viče „Dinko ustašo“, da ga psuje i da mu preti.

– Kazao je da kad me dohvati šta će biti. Stao sam i izvadio telefon i rekao mu „Hajde da vidimo šta će biti“, krenuo prema njemu i on je krenuo da beži, pobegao je kao i svaki siledžija i kukavica. Prijavili smo to policiji, kao što i sve prijavljujemo, kaže Gruhonjić.

On navodi da ovo nije prvi slučaj uznemiravanja na ulici koji je doživeo od kako traje hajka na njega. Ranije nije nikad imao neprijatne situacije na ulici, već isključivo primere ljudi koji su mu prilazili na ulici i čestitali na novinarskoj i akademskoj hrabrosti.

– Od kada je počela ova hajka koju su predvodili visoki funcioneri naprednjačkog režima, praćeni režimskim medijima, sada je očigledno da isključivo njihovom ni ja ni moja porodica ne možemo da budemo mirni ni na ulici. Ponoviću po stoti put ako treba, bilo šta što se desi meni ili mojoj porodici krivim direktno predsednika Srbije Aleksandra Vučića, ističe Gruhonjić.

Osim što su neke od osoba koje su pretile njemu i Ani Lalić uhapšene, od institucija nisu dobili nikakav odgovor do danas, nisu dobili nikakvu policijsku zaštitu niti informaciju o tome ko je ispisivao grafite po zgradi u kojoj on živi sa svojom porodicom.

– Nastavićemo da se ponašamo kao civilizovana bića i koji poštuju institucije, jer ne želimo da generalizujemo i da kažemo da u policiji i tužilaštvu nema čestitih ljudi, itekako ih ima, samo što su na čelu MUP-a Srbije ljudi koji su sve samo ne dobronamerni, u šta smo se više puta uverili, kaže Gruhonjić.

Navodi da će NDNV i on poštovati institucionalni pristup, a da su dalji koraci njima na čast. Siguran je da će doći vremena kada će arhiva svih pretnji koje su prijavljivali, a koje su ostale navodno nerazjašnjene, imati dokumentarnu ulogu i da će svima koji su ćutali i dopustili „raznoraznim bitangama“ da napadaju novinare i akademike koji su govorili da živimo u nenormalnom društvu sve to doći na naplatu.

izvor: https://www.danas.rs/vesti/drustvo/dinko-gruhonjic-nakon-napada-aleksandar-vucic/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

ProGlas i Glas Srbije potpisali Dogovor o zajedničkoj borbi za slobodne i poštene izbore

Otvorena građanska platforma Glas Srbije i inicijativa ProGlas u Topoli su potpisali Dogovor o zajedničkoj borbi za slobodne i poštene izbore u Srbiji

Published

on

By

Dogovor je potpisan posle tribine o decentralizaciji, koju je organizovao Glas Srbije, i panel diskusije ProGlasa na kojoj su učestvovali Svetlana Bojković, Petar Peca Popović i Biljana Stepanović.

Dogovor od pet tačaka je u ime Glasa Srbije, koji okuplja više udruženja, grupa građana i građanskih inicijativa iz Kragujevca, Pirota, Čačka, Vrnjačke Banje, Petrovca na Mlavi, potpisao predsedavajući i predstavnik grupe građana „Znamo se“ iz Kragujevca Miroslav Stojanović.

„Na inicijativu ProGlasa, Otvorena građanska platforma Glas Srbije saglasna je da su izbori održani 17. decembra 2023. godine bili neregularni, i pridružuje se ovom dogovoru za slobodne i poštene izbore“, navodi se u Dogovoru.

Kako je saopšteno, zahteva se dosledno sprovođenje preporuka misije ODIHR-a, ključnih za održavanje fer i slobodnih izbora, među kojima su revizija i kontrola biračkog spiska do izbornog dana, kao i istinito izveštavanje RTS-a, za celokupan javni medijski prostor Srbije za koji medijski javni servis Srbije ima dužnost i obavezu punog pokrivanja i praćenja.

Zahteva se da ponovljeni gradski izbori u Beogradu budu održani u roku koji omogućava da budu sprovedene mere za unapređenje izbornih uslova.

Navodi se da ponavljanje izbora za Grad Beograd u kratkom vremenskom roku i bez temeljne promene izbornih uslova predstavljao bi jasan znak da ni ostali lokalni izbori neće biti ni slobodni ni pošteni.

Zahteva se da svi preostali lokalni izbori u onim opštinama i gradovima u kojima nisu bili održani u decembru 2023. godine budu održani u ostom danu kao i izbori za Grad Beograd.

U Dogovoru se navodi i da OGP „Glas Srbije“ neće stupani ni u kakve oblike vlasti sa režimom Srpske napredne stranke, političkim organizacijama koje su u saradnji sa SNS i političkim organizacijama i subjektima koje su bile umešane u izborne zloupotrebe.

izvor: https://n1info.rs/vesti/proglas-i-glas-srbije-potpisali-dogovor-o-zajednickoj-borbi-za-slobodne-i-postene-izbore/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Zar se Mali most i tako zvao? Retko ko ga je u prošlosti nazivao ovim drugim imenom!

Mali most je najstariji most u Zrenjaninu. Otvoren je za saobraćaj pre 120 godina – 26. marta 1904

Published

on

By

Mali most je podignut 1904. godine na mestu nekadašnjeg pokretnog drvenog mosta i spaja najstroži centar grada sa gradskim naseljem „Mala Amerika“.

Po izgradnji, ovaj most i Veliki gvozdeni most punih šest decenija činili su jednu vezu između delova grada na suprotnim obalama Begeja.

Prvobitan naziv mu je bio Franca Jozefa most (Franc Josefs Brucke ili Ferecz Jozesef hid).

Nakon Prvog svetskog rata dobija administrativni naziv Karadžićev most koji, međutim, nikada nije zaživeo. Među žiteljima grada na Begeju on je jednostavno ostao – Mali most.

Njegovo okruženje čini najinteresantniju arhitektonsku celinu starog gradskog jezgra.

Most je sredinom osamdesetih godina prošlog veka ostao bez reke. Naime, regulacijom Begeja ovde je stvoreno centralno gradsko jezero, ali most nije izgubio na značaju. I dalje je zasigurno jedan od simbola Zrenjanina.

izvor: https://zrenjaninski.com/grad/zar-se-mali-most-i-tako-zvao-retko-ko-ga-je-u-proslosti-nazivao-ovim-drugim-imenom/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Šest meseci bez plate: Zaposleni u Železničkom integralnom transportu najavili protest

Zaposleni u preduzeću Železnički integralni transport u ponedeljak 15. aprila protestovaće u Beogradu ispred Vlade Srbije

Published

on

By

Razlog protesta je, kako kažu, veoma loše situacije u kojoj se nalazi to preduzeće u državnom vlasništvu, inače ćerka-firma Železnica Srbije, prenosi Danas.

Miladin Žujović predsednik Sindikalne organizacije ŽIT Beograd kaže za Danas da zaposleni plate nisu dobili već šest meseci.

“Poslednji put smo primili polovinu ličnog dohotka u oktobru prošle godine i od tada smo u potpunosti bez zarada. Takođe, iako redovno dolazimo na svoja radna mesta posla nema, odnosno bilo ga je ali u veoma malom obimu. Tražili smo objašnjenje od poslovodstva zašto nema plata i zbog čega preduzeće ne radi i rečeno nam je da klijenti ne žele da nas angažuju za naše transportne usluge. Situacija je izuzetno teška, ljudima to postaje nepodnošljivo i od decembra je preduzeće napustilo četrdesetak radnika. Jednostavno, više nisu mogli da izdrže bez primanja”, objašnjava Žujović.

On dodaje da je u ŽIT-u na svojim radnim mestima ostalo 82 radnika i da su oni odlučni da od nadležnih zatraže rešavanje problema sa kojima se suočavaju.

“Država je naš vlasnik. Shodno tome smatramo sa punim pravom da su nadležni u Vladi i resornom Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture adresa na koju treba da se obratimo”, ističe sagovornik Danasa. 

On objašnjava za Danas da preduzeće faktički ne radi od maja da je terminal ŽIT-a zatvoren a novi koji se gradi nije završen. Zbog toga posao stoji a radnici ne primaju plate već pola godine.

izvor: https://www.021.rs/story/Info/Srbija/372629/Sest-meseci-bez-plate-Zaposleni-u-Zeleznickom-integralnom-transportu-najavili-protest.html

Continue Reading

Trending