Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Analitičari za Euronews Srbija: Da li se probudila “inflatorna aždaja” ili će rast cena i rata kredita biti umeren

Published

on

Infaltorni pritisci na svetskom i domaćem tržištu su jači nego što se očekivalo, zbog čega se Narodna banka Srbije odlučila za dodatno zaoštravanje monetarnih uslova. Izvršni odbor NBS podigao je referentnu kamatnu stopu sa 1 na 1, 5 odsto, a glavni razlog je poslednji izveštaj o inflaciji za februar kada je ona dostigla nivo od 8,8 odsto i približila se dvocifrenom iznosu. Građani su najviše zabrinuti kako će promene u visini kamatne stope uticati na rate njihovih kredita, dok stručnjaci kažu da Srbija deli sudbinu sa drugim evropskim državama po pitanju globalnih inflatornih pritisaka.

Profesor Beogradske bankarske akademije Mališa Đukić, kaže da će povećanje kamatnih stopa uticati na otplatu dinarskih kredita kod kojih je u ugovoru navedeno da je kamatna stopa promenjiva, ali da u ne treba očekivati nikakav nagli skok kamatnih stopa ni za dinarske, ni za kredite u evrima.

“Ako neko plaća kamatu 7 ili 8 odsto, ta razlika od 0,5 znači da će povećanja biti, ali da ono neće biti veliko. Kod dinarskih kredita kod kojih je fiksna kamatna stopa, ova odluka neće promeniti mesečni iznos rate, a isto važi i za kamate na kartice i dozvoljeni minus koje su ugovorene na fiksne iznose”, rekao je profesor.

Šta će biti sa kreditima u evrima?

On je istakao da od perioda koji je prošao od početka otplate kredita zavisi koliko će klijente koštati podizanje referentne kamate. Profesor je napomenuo da je na početku obično učešće kamate najveće, a kako vreme prolazi ono se smanjuje i samim tim je i izloženost pojedinca eventualnom povećanju kamatnih stopa manja. Profesor navodi da će za sve one koji su pre pet i više godina uzeli kredite to povećanje biti zaista blago.

Đukić napominje da se očekuje da će Evropska centralna banka (ECB), od koje zavisi i eventualni iznos povećanja kredita u evrima na našem tržitu, podići kamatne stope, ali da bi se to moglo desiti u drugoj polovini ove godine.

“Očekivanje investitora je da će se kamatna stopa u Evropi povećati krajem godine za 0,5 odsto. To je očekivanje tržišta i ono proizilazi iz činjenice da u EU takođe rastu inflatorni pritisci. Pre nekoliko dana je objavljeno da je u Španiji inflacija na 10 odsto što je nezapamćeno u poslednjih 40 godina”, naveo je Đukić.

 

On smatra da za sve koji servisiraju obaveze u evrima, ne treba očekivati nagli skok kamata.

“Veliki broj zemalja se zadužio radi saniranja negativnih posledica kovid krize. Sve centralne banke i njihove vlade će veoma pažljivo sagledavati dalje povećanje kamatnih stopa i uticaj na njihovu spobnost da vraćaju njihov javni dug”, istakao je Đukić.

Prvenstveno je osetljivo pitanje kretanja deviznog kursa, jer te promene mogu mnogo značajnije uticati na iznos mesečne rate koju dužnik treba da plati.

“Šalju se jasni signali od strane NBS da će se voditi politika koja ima za cilj dalju stabilizaciju kursa. Dakle, građani i privreda ne bi trebalo da očekuju neku značajniju promenu u pogledu daljeg kursa dinara u odnosu na evro, a samim tim i na uticaj koji to može imati na vraćanje dugova”, smatra Đukić.

On je podsetio da se glavni uzroci skoka cena u svetu i kod nas odnose na skok cena energenata i prehrambenih proizvoda.

“Ako posmatramo ovaj rat, poremećeni su lanci snabdevanja, pitanje je da li će biti setve u Ukrajini ove godine. To automatski sa sobom povlači poremećaje odnosno pronalaženje novih dobavljača, a samim tim skok cena globalno.  U tom smislu, sve dok postoji neizvesnost što se tiče ovog sukoba, svakako se to dalje preliva na cene, odnosno na skok cena i kod nas”, objasnio je Đukić.


Đogović: “Inflatorna aždaja se probudila”

Ekonomista Saša Đogović  procenjuje da će inflacija u drugom tromesečju iznositi 10 odsto. To znači da će još poskupeti životne namirnice, energenti, ali i krediti, naročito nakon odluke Narodne banka Srbije da poveća referentnu kamatnu stopu na nivo od 1,5 odsto.

“Inflaciona aždaja se probudila i proždire plate i penzije u Srbiji. Prema poslednjim raspoloživim podacima iz februara to je 8,8 odsto i približavamo se dvocifrenoj tački. Da nije bilo zamrzavanja cena osnovnih prehrambenih proizvoda, poput brašna i ulja i ograničavanja cena motornih goriva mi bismo već prešli tu kotu. To govori da zaista imamo skup život ovde, plate i penzije koje su povećane su već devalvirane zahvaljujući ovoj inflacionoj aždaji koja se i dalje hrani i i dalje će imati dobar apetit, jer nas očekuje i dalji rast cena”, rekao je Đogović.

On procenjuje da će, čim se odmrznu cene osnovnih životnih namirnica koje su zamrznute od 15. novembra 2021. neminovno biti poskupljenja i objašnjava da to zavisi od tržišnih aktivnosti zavisi koji će to nivo biti.

“Čim se Uredba o ograničavanju rasta tih cena stavi van snage sigurno će taj trend rasta imati i cena goriva. Uz to treba računati i na povećanje cene gasa, jer se pravi novi aranžman, sa bilo kim da ga pravimo, cene su na mnogo višem nivou nego što je bio prethodni aranžman, uz to svakako treba računati na povećanje električne struje za domaćinstva koja je sad ispod svakog tržišnog nivoa. Sve to skupa, što direktno što indirektno, kroz cenu koštanja ovih proizvoda utiče na rast cene drugih proizvoda”, rekao je Đogović.

 

On je istakao da najviše svog kućnog budžeta trošimo na hranu, motorna goriva, gas i struju, a da će upravo oni najniži slojevi koji najviše izdvajaju za te prehrambene proizvode osetiti najviše udar.

“Može se reći da ove godine nećemo imati taj rast kupovne moći stanovništva kako je to izgledalo na samom startu 2022. kroz povećanje plata u javnom sektoru od 7,3 odsto, te povećanje penzija za 5,5 odsto ili rasta minimalca za 9,4 odsto. Naprotiv, ova inflacija je pojela ovaj rast penzija i jede, nagriza i poješće svakako i ovaj rast plata u javnom sektoru. Prema tome realna kupovna snaga prosećnog domaćinstva u Srbiji biće niža nego što je bila 2021. godine upravo zahvaljujući ovoj raspomamljenoj inflacionoj nemani koja guta bilo kakav nominalni rast naših prihoda”, rekao je Đogović.

On ukazuje da ulazimo u period povećanih troškova za kućni budžet i da u tom smislu prilikom svake kupovine, svih izdataka tekuće prirode ili strateške vezano za veće nabavke treba uključiti racio, nikako strast ili emociju.

“Želje koje postoje treba svesti u neki kanal razuma šta mi to zaista sa svojim primanjima možemo. Da se pružimo, a da nam noge ne izvire ispod ćebeta, pa posle da dobijemo groznicu i onda se hvatamo za glavu kako da zagrejemo te noge odnosno kako da vratimo te dugove na bazi kredita koje smo uzimali”, poručio je ekonomista.

Euronews Srbija

izvor: https://www.euronews.rs/biznis/biznis-vesti/44030/analiticari-za-euronews-srbija-da-li-se-probudila-inflatorna-azdaja-ili-ce-rast-cena-i-rata-kredita-biti-umeren/vest

SLOBODNA VOJVODINA

Poslovi kineskih firmi koje su radile na Železničkoj stanici: Pominju se i Veselinović i Radoičić

Rekonstrukcija železničke stanice u Novom Sadu nije jedini posao u Srbiji kineskih firmi koje su na njoj radile

Published

on

By

Kako piše Radio Slobodna Evropa, u pitanju je kineski konzorcijum CRIC&CCCC, koji čine kompanije China Railway International Co. Ltd i China Communications Construction Company Ltd.

CRIC&CCCC je angažovan na rekonstrukciji i modernizaciji deonica Beograd centar – Stara Pazova i Novi Sad – Subotica na brzoj pruzi Beograd – Subotica.

U okviru tog projekta rekonstrisana je stanična zgrada u Novom Sadu čija se betonska nadstrešnica obrušila 1. novembra ubivši 14 ljudi, dok su tri osobe teško povređene.

CRIC&CCCC i srpske vlasti tvrde da nadstrešnica nije bila obuhvaćena rekonstrukcijom zgrade.

Osim na izgradnji železničke infrastrukture, kompanija CCCC angažovana je i na izgradnji drumske, poput deonica autoputa “Miloš Veliki”.

Pruga Beograd centar – Stara Pazova i Novi Sad – Subotica

Deonice Beograd Centar – Stara Pazova od 34,5 kilometara i Novi Sad – Subotica na severu zemlje, dužine 108 kilometara, deo su brze pruge Beograd – Budimpešta. Pruga Beograd – Novi Sad, u okviru koje je deonica do Stare Pazove, puštena je u saobraćaj u februaru 2022.

Otvaranje pruge Novi Sad – Subotica najavljeno je za kraj novembra, a rekonstrukcija stanične zgrade u Novom Sadu bila je deo tog kapitalnog projekta.

Ove deonice finansirane su uglavnom iz kredita kineske Eksim banke i proglašene su od izuzetnog značaja za Srbiju.

Projekat brze pruge Beograd – Budimpešta započet je 2014. godine u Beogradu, na samitu šesnaest država centralne i istočne Evrope i Kine.

Dogovoren je kao zajednički projekat Kine, Srbije i Mađarske u okviru kineske globalne inicijative “Pojas i put”, strateškog cilja Kine za povezivanjem grčke luke Pirej sa centralnom Evropom.

Mađarska, kao država članica Evropske unije, naišla je na problem oko nepoštovanja pravila kompeticije prilikom dodeljivanja prava na izgradnju pruge u svojoj deonici. Ova zemlja je morala po drugi put da raspiše tender i na taj način ispoštuje regulativu Evropske unije.

Koridor 11 – Surčin – Obrenovac

Deonica koridora 11 od Surčina do Obrenovca dužine 17,6 kilometara, čiji je izvođač bio CCCC, otvorena je u decembru 2019. nakon trogodišnjih radova.

To je poslednja deonica auto puta Beograd – Čačak. Prema sajtu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture uglavnom je finansirana zajmom od kineske Eksim banka, dok su izdvajanja iz budžeta Srbije bila 15 odsto.

Novi Beograd – Surčin

Ova deonica, duga osam kilometara, predstavlja vezu između Beograda i auto-puta “Miloš Veliki” koji vodi do Čačka u centralnoj Srbiji.

Projekat koji je izvodio CCCC proglašen je od izuzetnog značaja za Srbiju jer, kako je navedeno, predstavlja vezu između Beograda i autoputa “Miloš Veliki”. Osnov za ovaj posao bio je Sporazum o ekonomskoj i tehničkoj saradnji u oblasti infrastrukture između Srbije i Kine.

Autoput ‘Miloš Veliki’, deonica Preljina – Požega

Deonica Preljina–Požega na zapadu Srbije deo je autoputa E-763 “Miloš Veliki”, koji povezuje Srbiju sa Crnom Gorom i Jadranskim morem.

Ovu deonicu dužine 31 kilometar radi CCCC.

Na sajtu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture navodi se da skoro trećinu trase čine planirani mostovi i tuneli.

Deo ove deonice dužine oko 11,5 kilometara otvoren je u januaru 2022, a drugi deo bi prema najavama vlasti trebalo da bude završen sredinom 2025. godine.

Rokovi koji su zvaničnici davali, pomerani su više puta.

CCCC je do posla, vrednog 450 miliona evra, došao direktnom pogodbom sa državom. Da bi Srbija obezbedila novac za izgradnju puta, novac je pozajmila kod kineske Eksim banke.

Kineski izvođač je 2021. angažovao kao podizvođača kamenolom Slovac za obezbeđivanje tucanika – drobljenog kamena.

Suvlasnici kamenoloma u to vreme bili su Zvonko Veselinović i Milan Radoičić, kojima su mesec dana nakon tog angažmana SAD uvele sankcije.

Tokom izgradnje deonice Preljina – Požega kineski izvođač je u martu 2023. oštetio Spomenik palim borcima u Drugom svetskom ratu.

Nadležna ministarstva su od kineskog investitora tražila da hitno rekonstruiše i vrati spomenik od istorijskog značaja.

Spomenik je nakon obnavljanja postavljen u oktobru ove godine na novoj lokaciji.

Takođe se u izveštaju međunarodne organizacije Just Finance (Pravedne finansije), koja istražuje kineska ulaganja širom sveta, navodi da je projekat izgradnje autoputa E-763 imao negativan uticaj na životnu sredinu, piše Radio Slobodna Evropa.

U izveštaju iz 2022. navodi se da je uočeno ugrožavanje ekosistema na reci Moravi.

Kompanija CCCC i Ministarstvo građevine nisu tada odgovorili na upit RSE o ovom izveštaju.

Severna obilaznica oko Čačka

Krajem maja potpisan je Memorandum o razumevanju između Javnog preduzeća “Putevi Srbije”, Grada Čačka i CCCC za projekat Severne obilaznice grada Čačka.

U saopštenju “Puteva Srbije” je navedeno da projekat podrazumeva i izgradnju mosta preko Zapadne Morave.

Pruga Pančevo – Subotica

Da će CRIC biti angažovan na rekonstrukciji pruge Pančevo – Subotica objavio je ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić.

Tokom njegove posete kineskom Guangdžou u septembru, na sajtu Ministarstva je objavljeno da je CRIC jedna od dve kineske firme koje su najavile učešće u novim projektima u Srbiji.

Vesić je tada novinarima rekao da su se te dve kineske kompanije, CRIC i Šandong, do sada najbolje pokazale u Srbiji, izrazivši zadovoljstvo zbog interesovanja i za nove projekte u zemlji.

Vesić je tada rekao da CRIC radi na obnovi pruge Sombor – Vrbas duge 53 kilometara, kao i na pruzi Novi Sad – Bogojevo – Subotica dužine 50 kilometara.

CCCC bio na crnoj listi Svetske banke

Kompanija CCCC, u većinskom državnom vlasništvu, jedna je od najvećih svetskih kompanija koja radi u više od 150 zemalja.

Bavi se projektovanjem, izgradnjom i upravljanjem infrastrukturnim objektima kao što su autoputevi, mostovi, tuneli, nadvožnjaci, brze pruge, metroi, naftne platforme i luke.

Kompanija je bila na crnoj listi Svetske banke zbog navodnih lažnih licitacija za ugovor o autoputu na Filipinima. CCCC je tada saopštila da optužbe nemaju osnova i da je poštovala sve propise.

Zabrana finansiranje od strane Svetske banke trajala je osam godina, do 2017.

Američki Biro za industriju i bezbednost (BIS) u Ministarstvu trgovine dodao je u avgustu 2020. nekoliko podružnica kompanije CCCC na listu onih sa kojima se ograničava poslovanje “zbog aktivnosti koje su u suprotnosti sa interesima nacionalne bezbednosti ili spoljne politike Sjedinjenih Država”.

Radi se o učešću u izgradnji veštačkih ostrva za kinesku vojsku.

Malezija je 2018. godine obustavila dva železnička projekta zbog sumnje u korupciju.

Firma je optuživana i za maltretiranje železničkih radnika u Keniji i za korupciju u Bangladešu.

Predsednik kompanije CCCC Liu Kitao je u intervjuu za Bloomberg televiziju 2018. godine rekao da promene u vladi u zemljama u kojima kompanija ima projekte često izazivaju optužbe za korupciju.

Liu je rekao da CCCC poštuje lokalne zakone i ekološke propise u svim zemljama u kojima posluje.

Kompanije CCCC i CRIC nisu bile dostupne za hitan komentar na upit RSE.

izvor: https://www.021.rs/story/Novi-Sad/Vesti/392319/Poslovi-kineskih-firmi-koje-su-radile-na-Zeleznickoj-stanici-Pominju-se-i-Veselinovic-i-Radoicic.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

DZVM: Ako je Balintu Juhasu svejedno da li će Vojvodinu zvati Vojvodinom, neka podnese ostavku

“Naziv Autonomna Pokrajina Vojvodina nije samo stvar terminologije, već politička i istorijska činjenica, zabeležena i u Ustavu Srbije”

Published

on

By

Opoziciona Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara (DZVM) saopštila je danas da je “sa dubokim razočaranjem” primila izjavu predsednika Skupštine Vojvodine Balinta Juhasa, koji je rekao da mu je svejedno kako se naziva Vojvodina.

“Smatramo da time Balint Juhas pokazuje nepoštovanje ne samo prema dostojanstvu funkcije predsednika Skupštine, već i prema samom pojmu Autonomne Pokrajine Vojvodine. Naziv Autonomna Pokrajina Vojvodina nije samo stvar terminologije, već politička i istorijska činjenica, zabeležena i u Ustavu Srbije”, naveo je DZVM u saopštenju za javnost.

Dodali su da retorika koja koristi termine poput „Severna Srbija” ili „severna pokrajina Srbije” umesto Vojvodina, jasno odražava “kriptoradikalski stav” koji dovodi u pitanje političku i kulturnu autonomiju Vojvodine, kao i legitimitet njenog postojanja.

“Ukoliko Balint Juhas nije svestan važnosti ovog naziva ili ne želi da prepozna njegov značaj, smatramo da nije dostojan funkcije predsednika Skupštine Vojvodine”, ocenio je DZVM u saopštenju za javnost.

(Autonomija)

izvor: https://autonomija.info/dzvm-ako-je-balintu-juhasu-svejedno-da-li-ce-vojvodinu-zvati-vojvodinom-neka-podnese-ostavku/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Zašto je Goran Vesić odbio da otkrije podatke o rekonstrukciji Železničke stanice u Novom Sadu?

Liga socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI zahteva da svi koji su odgovorni za današnje urušavanje ulaznog dela Železničke stanice u Novom Sadu budu privedeni licu pravde i kažnjeni.

Published

on

By

Godinama gledamo paradiranje ministra Gorana Vesića, pokrajinske premijerke Maje Gojković, mnogih drugih naprednjaka i njihovo „divljenje“ radovima na Železničkoj stanici.

Mediji godinama pišu hvalospeve o uspešnim radovima na stanici, a naprednjaci su se utrkivali ko će prvi da je otvori posle završenih radova.

Rekonstrukcija Železničke stanice u Novom Sadu počela je još u oktobru 2021. godine, pa je stanica prvi put svečano otvorena 2022. godine, u jeku predizborne kampanje, sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i premijerom Mađarske
Viktorom Orbanom.

Pre nekoliko meseci Maja Gojković je opet presekla vrpcu i „podarila“ građanima novu i modernu železničku stanicu.

Kako javljaju građani, jutros su u tom delu stanice postavljane šipke i delovalo je kao da se pripremaju novi radovi.

Interesantno je da je u januaru Ministarstvo saobraćaja odbilo da otkrije podatke o rekonstrukciji železničke stanice u Novom Sadu, jer kineski izvođač ne želi da oni budu dostupni javnosti pre završetka projekta.

Nadležne organe pozivamo da istragu o ovoj katastrofi sprovedu u skladu sa propisima i pod hitno započnu procesuiranje odgovornih.

Maja Mrnuštik

odbornica u Skupštini grada Novog Sadai predsednica Gradskog odbora
Lige socijaldemokrata Vojvodine –VOJVOĐANI Novi Sad

izvor: https://vojvodjani.rs/zasto-je-goran-vesic-odbio-da-otkrije-podatke-o-rekonstrukciji-zeleznicke-stanice-u-novom-sadu/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Hitno rešiti problem ispuštanja tečnosti u Bagljaški kanal

Odbornička grupa Lige socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI već je u avgustu, na sednici Skupštine grada Zrenjanina, tražila rešavanje problema ispuštanja otpadnih voda u kanal u ulici Ivana Turgenjeva, koja se nalazi uz samu Industrijsku zonu Bagljaš.

Published

on

By

Tada su nam građani ove ulice signalizirali da postoji veliki broj uginulih ptica u zoni kanala.

Delovalo je da je vlast poslušala naše predloge i dva meseca je situacija išla u pozitivnom pravcu.

Nažalost, pre nekoliko dana smo dobili informaciju da iz cevi ističe velika količina crne vode koja je napunila kanal. Voda smrdi i stvara velike probleme građanima.

Tražimo od zrenjaninske vlasti da saopšti o čemu se radi i, ono što je još bitnije, problem reši.

Zahtevamo hitnu rekciju nadležnih!

Odbornička grupa
Lige socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI
u Skupštini grada Zrenjanina

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Vlast da pod hitno vrati na posao profesorku škole u Opovu

Liga socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI pruža punu podršku prosvetnim radnicima, koji za početak novembra planiraju novi štrajk, jer im Vlada Srbije nije ispunila niti jedan zahtev.

Published

on

By

Sramota je da su zarade zaposlenih u obrazovanju i dalje ispod proseka, a da od statusa službenog lica za prosvetna radnike još nema ništa.

U toku septembra i oktobra roditelji su od razrednih starešina svoje dece dobijali Viber i SMS poruke da u cilju „višeg kvaliteta obrazovanja“ uplate određenu svotu novca za kupovinu sapuna i toalet papira.

Jasna slika stanja u našim obrazovnim institucijama.

Sa druge strane, napadi na zaposlene u prosveti se nastavljaju i vlast nije učinila ništa da im se osigura bezbednost.

Naprednjaci su od našeg obrazovnog sistema napravili svoj politički poligon.

Progone profesore koji drugačije misle, a posebno one koji su politički aktivni u opoziciji.

To su veoma revnosno pokazali u slučaju profesorke škole u Opovu Jelene Lukić, kojoj je prekinut radni odnos, samo zato što je odbornica opozicije u lokalnom parlamentu Kovačice.

Kakva poruka se ovim šalje deci, ali i svim građanima Srbije?

Tražimo da vlast pod hitno ukine odluku o otkazu profesorki Lukić i da ona bude vraćena na posao!

Aleksandra Marković Maleš
potpredsednica
Lige socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI

izvor: https://vojvodjani.rs/vlast-da-pod-hitno-vrati-na-posao-profesorku-skole-u-opovu/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Kostreš: Budućnost Srbije mora biti evropska

Vest da je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen otkazala unapred planirani sastanak sa premijerom Srbije Milošem Vučevićem, zbog njegovog prethodnog susreta sa ministrom Putinove vlade, još jedan je šamar neodgovorne naprednjačke vlasti ugledu naše države.

Published

on

By

Liga socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI već dugo upozorava na moguće posledice sedenja Aleksandra Vučića na više stolica i krajnje šizofrene spoljne i unutrašnje politike koju vodi njegova vlast.

Srbija je jedina zemlja Evrope koja nija uvela sankcije Ruskoj Federaciji zbog agresije na Ukrajinu.

Društvo u našoj državi, a pre svega medijski prostor, zatrovani su propagandom iz Moskve. Neke televizije sa nacionalnom frekvencijama više liče na biro za agitaciju Putinovog generalštaba.

Ruskim disidentima, koji su spas od progona i smrti našli u Srbiji, preti se proterivanjem. Vučićev ađutant za „ruske radove“ Aleksandar Vulin nagrađivan je medaljama ruske tajne službe. Svakako ne slučajno.

U isto vreme, ruski vlasnik Naftne industrije Srbije i dalje drži monopol na snabdevanje tržišta naftnim derivatima, pa je gorivo na našim benzinskim pumpama najskuplje u regionu, a rudna renta koju plaća je protivna našem zakonu i najniža u regionu.

Otkazivanje posete prve žene Evropske komisije premijeru Srbije je jako loš signal.

Da li Vučićeva vlast priziva nove sankcije, devedesete godine i bedu?

Mi na to ne želimo da pristanemo.

Budućnost Srbije mora biti evropska.

Samo tako će ovo društvo i država biti moderno i ekonomski prosperitetno.

Bojan Kostreš
predsednik
Lige socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI

izvor: https://vojvodjani.rs/kostres-buducnost-srbije-mora-biti-evropska/

Continue Reading

Trending