Infaltorni pritisci na svetskom i domaćem tržištu su jači nego što se očekivalo, zbog čega se Narodna banka Srbije odlučila za dodatno zaoštravanje monetarnih uslova. Izvršni odbor NBS podigao je referentnu kamatnu stopu sa 1 na 1, 5 odsto, a glavni razlog je poslednji izveštaj o inflaciji za februar kada je ona dostigla nivo od 8,8 odsto i približila se dvocifrenom iznosu. Građani su najviše zabrinuti kako će promene u visini kamatne stope uticati na rate njihovih kredita, dok stručnjaci kažu da Srbija deli sudbinu sa drugim evropskim državama po pitanju globalnih inflatornih pritisaka.

Profesor Beogradske bankarske akademije Mališa Đukić, kaže da će povećanje kamatnih stopa uticati na otplatu dinarskih kredita kod kojih je u ugovoru navedeno da je kamatna stopa promenjiva, ali da u ne treba očekivati nikakav nagli skok kamatnih stopa ni za dinarske, ni za kredite u evrima.

“Ako neko plaća kamatu 7 ili 8 odsto, ta razlika od 0,5 znači da će povećanja biti, ali da ono neće biti veliko. Kod dinarskih kredita kod kojih je fiksna kamatna stopa, ova odluka neće promeniti mesečni iznos rate, a isto važi i za kamate na kartice i dozvoljeni minus koje su ugovorene na fiksne iznose”, rekao je profesor.

Šta će biti sa kreditima u evrima?

On je istakao da od perioda koji je prošao od početka otplate kredita zavisi koliko će klijente koštati podizanje referentne kamate. Profesor je napomenuo da je na početku obično učešće kamate najveće, a kako vreme prolazi ono se smanjuje i samim tim je i izloženost pojedinca eventualnom povećanju kamatnih stopa manja. Profesor navodi da će za sve one koji su pre pet i više godina uzeli kredite to povećanje biti zaista blago.

Đukić napominje da se očekuje da će Evropska centralna banka (ECB), od koje zavisi i eventualni iznos povećanja kredita u evrima na našem tržitu, podići kamatne stope, ali da bi se to moglo desiti u drugoj polovini ove godine.

“Očekivanje investitora je da će se kamatna stopa u Evropi povećati krajem godine za 0,5 odsto. To je očekivanje tržišta i ono proizilazi iz činjenice da u EU takođe rastu inflatorni pritisci. Pre nekoliko dana je objavljeno da je u Španiji inflacija na 10 odsto što je nezapamćeno u poslednjih 40 godina”, naveo je Đukić.

On smatra da za sve koji servisiraju obaveze u evrima, ne treba očekivati nagli skok kamata.

“Veliki broj zemalja se zadužio radi saniranja negativnih posledica kovid krize. Sve centralne banke i njihove vlade će veoma pažljivo sagledavati dalje povećanje kamatnih stopa i uticaj na njihovu spobnost da vraćaju njihov javni dug”, istakao je Đukić.

Prvenstveno je osetljivo pitanje kretanja deviznog kursa, jer te promene mogu mnogo značajnije uticati na iznos mesečne rate koju dužnik treba da plati.

“Šalju se jasni signali od strane NBS da će se voditi politika koja ima za cilj dalju stabilizaciju kursa. Dakle, građani i privreda ne bi trebalo da očekuju neku značajniju promenu u pogledu daljeg kursa dinara u odnosu na evro, a samim tim i na uticaj koji to može imati na vraćanje dugova”, smatra Đukić.

On je podsetio da se glavni uzroci skoka cena u svetu i kod nas odnose na skok cena energenata i prehrambenih proizvoda.

“Ako posmatramo ovaj rat, poremećeni su lanci snabdevanja, pitanje je da li će biti setve u Ukrajini ove godine. To automatski sa sobom povlači poremećaje odnosno pronalaženje novih dobavljača, a samim tim skok cena globalno.  U tom smislu, sve dok postoji neizvesnost što se tiče ovog sukoba, svakako se to dalje preliva na cene, odnosno na skok cena i kod nas”, objasnio je Đukić.

Đogović: “Inflatorna aždaja se probudila”

Ekonomista Saša Đogović  procenjuje da će inflacija u drugom tromesečju iznositi 10 odsto. To znači da će još poskupeti životne namirnice, energenti, ali i krediti, naročito nakon odluke Narodne banka Srbije da poveća referentnu kamatnu stopu na nivo od 1,5 odsto.

“Inflaciona aždaja se probudila i proždire plate i penzije u Srbiji. Prema poslednjim raspoloživim podacima iz februara to je 8,8 odsto i približavamo se dvocifrenoj tački. Da nije bilo zamrzavanja cena osnovnih prehrambenih proizvoda, poput brašna i ulja i ograničavanja cena motornih goriva mi bismo već prešli tu kotu. To govori da zaista imamo skup život ovde, plate i penzije koje su povećane su već devalvirane zahvaljujući ovoj inflacionoj aždaji koja se i dalje hrani i i dalje će imati dobar apetit, jer nas očekuje i dalji rast cena”, rekao je Đogović.

On procenjuje da će, čim se odmrznu cene osnovnih životnih namirnica koje su zamrznute od 15. novembra 2021. neminovno biti poskupljenja i objašnjava da to zavisi od tržišnih aktivnosti zavisi koji će to nivo biti.

“Čim se Uredba o ograničavanju rasta tih cena stavi van snage sigurno će taj trend rasta imati i cena goriva. Uz to treba računati i na povećanje cene gasa, jer se pravi novi aranžman, sa bilo kim da ga pravimo, cene su na mnogo višem nivou nego što je bio prethodni aranžman, uz to svakako treba računati na povećanje električne struje za domaćinstva koja je sad ispod svakog tržišnog nivoa. Sve to skupa, što direktno što indirektno, kroz cenu koštanja ovih proizvoda utiče na rast cene drugih proizvoda”, rekao je Đogović.

On je istakao da najviše svog kućnog budžeta trošimo na hranu, motorna goriva, gas i struju, a da će upravo oni najniži slojevi koji najviše izdvajaju za te prehrambene proizvode osetiti najviše udar.

“Može se reći da ove godine nećemo imati taj rast kupovne moći stanovništva kako je to izgledalo na samom startu 2022. kroz povećanje plata u javnom sektoru od 7,3 odsto, te povećanje penzija za 5,5 odsto ili rasta minimalca za 9,4 odsto. Naprotiv, ova inflacija je pojela ovaj rast penzija i jede, nagriza i poješće svakako i ovaj rast plata u javnom sektoru. Prema tome realna kupovna snaga prosećnog domaćinstva u Srbiji biće niža nego što je bila 2021. godine upravo zahvaljujući ovoj raspomamljenoj inflacionoj nemani koja guta bilo kakav nominalni rast naših prihoda”, rekao je Đogović.

On ukazuje da ulazimo u period povećanih troškova za kućni budžet i da u tom smislu prilikom svake kupovine, svih izdataka tekuće prirode ili strateške vezano za veće nabavke treba uključiti racio, nikako strast ili emociju.

“Želje koje postoje treba svesti u neki kanal razuma šta mi to zaista sa svojim primanjima možemo. Da se pružimo, a da nam noge ne izvire ispod ćebeta, pa posle da dobijemo groznicu i onda se hvatamo za glavu kako da zagrejemo te noge odnosno kako da vratimo te dugove na bazi kredita koje smo uzimali”, poručio je ekonomista.

Euronews Srbija

izvor: https://www.euronews.rs/biznis/biznis-vesti/44030/analiticari-za-euronews-srbija-da-li-se-probudila-inflatorna-azdaja-ili-ce-rast-cena-i-rata-kredita-biti-umeren/vest