Imali smo naelektrisanu predizbornu kampanju u Crnoj Gori, posebno između dva predizborna kruga, i objašnjavanja ko je kakav kandidat i ko zastupa koje ideje i interese. Kako ste vi videli izborni proces i kako vidite novog predsednika Crne Gore Jakova Milatovića?

Ne bih sada tumačio šta će i kako će biti. Nekoliko izjava koje je dao nakon izbora bile su sasvim korektne, ali sačekajmo mesec, dva ili tri. Nije u pitanju Vlada, pa da joj damo sto dana. Hajde da vidimo šta će da uradi konkretno, gde će prvo otići, sa kim će pričati, o čemu će pričati, kakve će odluke koje po ustavu ima doneti…, mada je njegova nadležnost manja nego predsednika Srbije. A što se tiče samih izbora, bio sam tamo i pre, i između dva kruga predsedničkih izbora i na završnoj konvenciji DPS-a. Mislim da je naelektrisanija i negativnija atmosfera bila u Beogradu i u Srbiji, nego što je bila u Crnoj Gori. Kandidati u Crnoj Gori, pre svega Andrija Mandić i Milo Đukanović su imali medijske strategije da sve bude pristojno, bez podizanja tenzija i mislim da se to nije isplatilo ni jednom ni drugom, da su obojica u tome pogrešili. Generalno, izbori u Crnoj Gori su prošli pristojnije i kulturnije nego u Srbiji, gde je velika količina tekstova u medijima bila negativna prema Đukanoviću. Dakle, kampanja u Srbiji je bila uličarska, što nije moglo da se vidi u Crnoj Gori. Takvih tekstova bilo je i u Crnoj Gori, ali uglavnom na portalima i u medijima koji, da tako kažem, nisu toliko bitni.
U Crnoj Gori se ovoga puta glasalo protiv – izuzetno emotivno protiv Mila Đukanovića. Ja sam pokušao da im prenesem iskustvo iz Srbije kada su 2012. godine birači glasali protiv Borisa Tadića. Tada smo imali i takozvane bele listiće, pa nam je došao Tomislav Nikolić, što je bio prvi korak do dolaska Aleksandra Vučića na vlast. Sada još živimo rezultate tog glasanja protiv. Ali prosto situacija je bila takva da je većinska Crna Gora glasala protiv Đukanovića iz, po meni, klasičnih populističkih razloga. Problem je što je novoizabrani predsednik Crne Gore bukvalno iskopirao Vučićev sistem direktne kupovine glasova i to mu se isplatilo. Da ne govorimo o uticaju Srbije, Rusije i Kine…

U Crnoj Gori sada slede vanredni parlamentarni izbori i u tamošnji javnosti već je krenula priča da, ako prosrpski blok osvoji dve trećine glasova, mogu da menjaju Ustav i da onda stvari o kojima aktuelni predsednik priča mogu da se izokrenu i da se krene u preispitivanje evrointegracija, članstva u NATO-u i dvojnog državljanstva. Vi ste malopre promenuli uticaj iz Srbije, to jest Srpske pravoslavne crkve, pa čak i Rusije.

Što se tiče članstva u NATO-u ugovor je potpisan na 20 godina i teško da oni mogu i formalni i suštinski da napuste NATO, što je naravno dobro. Dve trećine glasova teško mogu da dobiju jer predsednički izbori su jedno, pogotovo drugi krug kada dolazi do oštre podele na dva kandidata, a parlamentarni izbori su nešto drugo. Biće više kandidata i teško da mogu da dođu do dve trećine. Nisam siguran ni da li će pobediti, jer odmah da kažem u vezi sa bivšom koalicijom i sadašnjom koalicijom koja je sedam meseci u tehničkom mandatu, sve odluke koje su u tom periodu donete su po meni nelegitimne. Dva pitanja se postavljaju. Da li će Mandić uopšte politički da preživi sve ovo i koliki će njegov uticaj da bude na narednim izborima? Drugo je pitanje DPS-a kojeg su svi prerano otpisali, međutim oni su uzeli 40 odsto glasova. Mislim da se oni neće raspasti jer se nisu raspali ni prethodne skoro tri godine. Mislim da će to jezgro DPS-a ostati i za parlamentarne izbore. Ne verujem da će opet uzeti 40 odsto, ali će biti važan politički faktor. Da li će biti u vlasti ili opoziciji ostaje da se vidi. Ne bih se iznenadio da opet budu najjača parlamentarna stranka. Tako da je najgori scenario koji ste pomenuli, da Crna Gora u političkom smislu praktično postane kao Srbija i crna rupa Evrope, malo verovatan.
Ja sam prijateljima u Crnoj Gori pokušao da objasnim da su SAD shvatile da je Kosovo problem broj jedan za Srbiju kao, kako god se okrene, dominantnu državu na Balkanu i da je sada jedinstvena prilika da se pitanje Kosova reši. Pre Vučića i njegove koncentracije vlasti koja traje već 10 godina niko nije imao tako jasno mogućnost da reši to pitanje, čak ni Milošević nije mogao na ovaj način da reši kosovsko pitanje. Niko pre Vučića nije imao tu mogućnost. Jer, po svim istraživanjima i procenama, potpisao ili ne potpisao, on će bez nekih trzavica ostati na vlasti. Možda ne dominantno kao što je sada, ali samo rešavanje i potpisivanje sporazuma za Kosovo neće na to uticati. I Amerikanci su dali prioritet tome da se reši pitanje Kosova, te očigledno Vučiću dozvolili manevarski prostor na štetu Bosne i Hercegovine zbog problema Republike Srpske, kao i na štetu samostalne demokratske Crne Gore, i naravno, na štetu unutrašnjih pitanja Srbije po pitanju slobode medija, pravosuđa i ostalih nama bitnih stvari. Ali je to vremenski ograničeno. Dakle, ne može da se ukine nezavisnost i članstvo u NATO-u Crne Gore, a u Srbiji postoji vremenski okvir oko toga koliko može da se ide jer više ne postoji dogovor i podrška Nemačke i EU koja je postojala do pre godinu i po do dve. Vučić kao neko ko je dobar đak, posle 10 godina apsolutne vlasti zna iz grešaka Miloševića da sve može osim otvorenog sukoba sa zapadom i SAD jer bi to značilo gubitak vlasti. Tako da će i Crna Gora i BiH određeno vreme, negde do proleća 2024. godine, trpeti neke negativne posledice, jer po ovoj novoj mapi puta i sporazumu o Kosovu koji je prihvaćen od obe strane, prve aktivnosti koje su usaglašene trebalo bi da budu završene na proleće sledeće godine. U međuvremenu, uz tu slobodu postoje i ograničenja jer, na primer, ne sme da do tada raspiše izbore. Ali, kad se pogleda ceo Balkan, ima negde logike da se prvo reši kosovsko pitanje, da se time završi sa srpskim pitanjem na Balkanu, pa da se onda rešavaju ostali problemi. Jer, ako rešavamo ostale probleme, a Srbija ostaje trajno nestabilna na Balkanu, štete će imati svi a korist samo Rusija, eventualno Kina.
Svaki sukob na Balkanu, kakav god bio, pažnju međunarodne zajednice morao bi da odvuče sa Ukrajine. Tako da i iz tog ugla može da se sagleda politika zapada na Balkanu i taj prioritet da se reši Kosovo i da se spreče sukobi i istovremeno pobedi na vojnom polju u Ukrajini, pa da onda može da se priča o drugim stvarima.

Vučić je, međutim, nedavno objavio da najjača partija Srba na Kosovu neće učestvovati na tamošnjim lokalnim izborima, iako je od strane međunarodne zajednice bilo očekivano da Srpska lista izađe na te izbore.

Vučić je u nekoj vrsti konstantne kampanje i mislim da on samo menja TV stanice na kojima se pojavljuje. On je došao u Skupštinu da bismo formalno usvojili izveštaj o radu Kancelarije za Kosovo, ali je tada predstavio Sporazum sa Kosovom i mora se reći da je to detaljno objasnio, pogotovo za srpsku stranu najbolnije i najbitnije odredbe, i o tome se raspravljalo. I tokom te rasprave 154 glasa su bila za. Naravno da to nisu bili glasovi o formalnom izveštaju Kancelarije za Kosovo, već su poslanici glasali za evropski sporazum. Pitanje Kosova sada je na strani Albanaca odnosno Prištine ili konkretno gospodina Aljbina Kurtija. To je pitanje Zajednice srpskih opština i to je ono što Vučiću daje manevarski prostor. Zbog toga često kažem i albanskim političarima da formiraju ZSO jer će isterati Vučića na čistinu. Ovako, on to koristi i sam sabotira formiranje ZSO tako što donosi odluku da Srpska lista ne učestvuje na izborima. Jer, bez većinskih srpskih opština na Kosovu, nemate ni ZSO.
Međutim, politički predstavnici SAD u Prištini i Beogradu su prilično optimistični po pitanju formiranja ZSO, opozicija u Prištini ja takođe na tom stanovništu, veći deo opozicije u Srbiji takođe i samo je pitanje vremena kada će se to dogoditi. Naravno, protiv je Rusija, ali ona ne može da ima nikakav uticaj po tom pitanju.

Crna Gora jeste članica ali nema NATO trupe na svoj teritoriji, a Kosovo i BiH imaju. Svaki eventualni sukob na Kosovu neće biti sukob između Srba i Albanaca, već sukob između jedne od strana i NATO-a. U Bosni je isto, čak ima i više trupa i ne postoji mogućnost sukoba Srba ili Bošnjaka i Hrvata između sebe. Može biti samo sukob sa NATO. Mi smo kao država probali, sukobili smo se, videli smo kako to izgleda, izgubili smo rat i nećemo da to ponovimo. Ostali su na našem primeru videli kako to izgleda. Dodik neće da ratuje sa NATO jer ga je NATO na tenku i doveo na vlast. Rusi pokušavaju da vide koliko mogu da tu nešto urade.
Dodik jeste izgubio suštinski podršku Vučića, ali je Vučić pragmatičan i igrao je na više kandidata, kao što je i u Crnoj Gori imao više kandidata. Dodik je na izborima uspeo da se izvuče tesno, pre svega zbog neiskustva protivkandidatkinje. Njega sada nema u toj meri u Srbiji jer time komplikuje Vučićev odnos sa zapadom. Vučić je politička kukavica, a sad je još u opravdanom strahu od Putina i to je jedino objašnjenje zašto on 10 godina na vlast ništa nije uradio. Sa tom količinom, pa skoro nekontrolisane vlasti, nije rešio ni jedno suštinski bitno pitanje u Srbiji jer mu to nije cilj, već isključivo to da što duže ostane na vlasti. Svakih pet dana ima novo istraživanje javnog mnjenja i to mu je najbitnije. Sada je prvi put nateran da donese ozbiljne odluke i sad je to panika. I tu mu takva Dodikova retorika ne treba. On sada pokušava da na malom prostoru sačuva vlast, bez donošenja teških odluka i bez objašnjavanja i primene tih teških odluka. Ali mislim da će to morati da uradi do proleća naredne godine, osim ako ne uradi nešto što bi bilo neočekivano. Mada, ne verujem u to.

Mi nemamo NATO u Srbiji ali imamo previše problema koji se ne tiču se ni Kosova, ni Crne Gore, ni Bosne. Imamo opoziciju koju i slobodni mediji kritikuju da nije dovoljno agilna, da je većinski ili određenim delom proruska, da je drugi deo opozicije bojažljiv jer ne bi da umanjuje svoj rejting, da Skupština ne zaseda. Imamo i situaciju da se Vučić plaši Putina. Imamo puno spavača i ljudi koje rade za FSB. Šta možemo da predvidimo za Srbiju do perioda koji ste pomenuli, da li osim lokalnih, pokrajinskih i vanredne parlamentarne izbore na proleće 2024?

Mi nemamo slobodu medija. Mi imamo medije pod kontrolom izvršne vlasti i imamo medije koje su pod kontrolom dela opozicije. Objektivni mediji, što bi bilo nešto najbliže slobodnim medijima, ili imaju mali uticaj, ili ih nema. Od ovih koji imaju uticaj u gledanosti ta linija je striktno podeljena na one koje podržavaju vlast, pa do otvoreno proruskih ili onih koji su nacionalistički. Tako je isto i sa opozicionim medijima koji su takođe nacionalistički, ali u manjoj meri. Isto važi i za opoziciju. Imamo jedan deo koji podržava Sporazum sa Kosovom i za njih možemo uslovno reći da su manje ili više za Evropsku uniju. Isto tako, imamo one koji nisu za sporazum i za njih sa većom sigurnošću možemo reći da su antievropski i protiv zapada i svega civilizovanog i modernog, koji pokušavaju da Srbija ostane u crnoj rupi. Manji deo opozicije se i dalje uspešno ne izjašnjava po pitanju sporazuma ili se izjašnjava uz neke ograde, ali u narednih mesec-⁠dva biće prilično jasna ta dva bloka. Mi, politički predstavnici Zajedno za Vojvodinu ili politički predstavnici građana Vojvodine u parlamentu, insistiraćemo da se formira blok onih koji su precizno, jasno, glasno i otvoreno za Sporazum sa Kosovom a samim tim i za brže priključenje Srbije Evropskoj uniji, pa tek onda da vidimo kako možemo da sarađujem sa drugim delom opozicije. Tu nije sporno rušenje Vučića, pitanje je šta posle. Ovaj nacionalistički deo opozicije ima istu politiku kao Vučić, ali misle da bi mnogo bolje i jasnije radili nego Vučić, te ne bi bilo nikakve promene u politici, osim u personalnom smislu. Ova druga, naša strana, vlast bi promenila personalno ali bismo promenili i politiku. Naš jedini zajednički prostor je da se ruši Vučić i da se ne prave koalicije sa njegovim organizacijama. Ali ako nije moguć dogovor oko Sporazuma sa Kosovom treba ići na formiranje oročene tehničke vlade na godinu ili dve, koja bi imala jedini cilj da oslobodi medije i u nekoj meri demontira ovaj režim, da bismo za godinu ili dve imali slobodne izbore. To mi do sledećeg proleća deluje kao realan scenario, tako da je najrealnije očekivati sledeće godine u terminu redovnih pokrajinskih izbora da budu i vanredni parlamentarni i lokalni izbori.

Pokrajinski izbori su ti koji verovatno vašu političku platformu ili grupaciju najviše zanimaju jer se ovde od 2016. malo toga dešava na političkoj sceni, kao da je zamrla. Dovoljno je pogledati parking ispred Vlade Vojvodine i videti da je prazan. Koliko ćete vi u ovoj atmosferi dizanja tenzija oko Kosova, Crne Gore, Republike Srpske,te unutrašnjih problema sa desničarima i uticajem Rusije moći da vojvođansko pitanje revitalizujete, da političke partije koje su izvorno vojvođanske i vode računa o Vojvodini ponovo fokusiraju pažnju birača?

Taj projekat je u toku. Prvo je bilo da Vojvodinu vratimo u Skupštinu Srbije jer do prethodnih izbora to nije bio slučaj. Sledeći korak je da prisustvo u Skupštini Vojvodine osnažimo i da objasnimo građanima, što lično i radim, da bi SNS ukinuo autonomiju Vojvodine i vojvođanske institucije ali da ne može zbog izvlačenja novca iz budžeta za namirivanje stranačkog aparata u Vojvodini. I oni to ne kriju, jer da mogu nekako drugačije da zaposle sve te ljude i da imaju neki drugi budžet koji nije vojvođanski oni bi ugasili i formalno autonomiju koja i dalje postoji. Najbolji primer je zakon o finansiranju Vojvodine koji je trebalo da bude usvojen do 2008. Znači, prethodna vlast ga nije donela, ali ni ovi predvođeni SNS-om nisu i neće ga doneti. Sledeći korak 2024, kada će biti izbori, je da ojačamo prisustvo u oba parlamenta. U međuvremenu smo u prekomponovanju i rebrendiranju same političke scene u Vojvodini, za pola godine biće prilično jasno koje su opcije u samoj Vojvodini. Tačno je da je najjača i najstarija partija Liga socijaldemokrata Vojvodine bila u koaliciji sa SNS-om u glavnom gradu Vojvodine. To je ista poruka kao kada bi neko bio u koaliciji sa SNS-om u Beogradu. Nije to kao biti u tehničkoj vladi u Kikindi ili Baču. LSV je to morala da reši i mislim da su na pravom putu da zauzmu pozicije koje su izgubili. Ali za 32 godine bavljenja politikom nemoguće je da ne pravite greške i pogrešne projekcije. Nastavljamo autentičnu priču o Vojvodini i za Vojvođane. Mi smo jedini koji kažemo da smo za vraćanje nadležnosti iz Ustava iz 1974. Zato je suštinski važno da se usvoji Zakon o finansiranju Vojvodine jer tada niko više neće moći da ucenjuje Vojvodinu i daje joj novac na kašičicu.

Osim poljoprivrede koja je većinski u Vojvodini i donosi ogroman novac ovoj zemlji tu je i Naftna industrija Srbije. Pitanje vlasništva sporno je još od 2008. kada je prodata Gaspromu. S obzirom na aktuelna dešavanja i najave da će NIS biti podržavljen ili prodat nekom drugom, a tu je pitanje naftne rente koja i dalje iznosi tri odsto, kako vi gledate na pitanje NIS-a?

Odgovor je višeslojan kao i sam problem. Koliko se sećam kad je NIS prodavan 2008. samo su LSV i LDP glasali protiv. Ni LDP ni LSV nisu promenili svoj stav jer je ta cena bila sramotna i iznosila je 400 miliona evra, što je danas red veličine vrednosti fudbalera Ronalda. Za godinu dana su Rusi vratili sve što su uložili i od tada samo zarađuju. Ali taj politički pritisak i uticaj je mnogo bitniji od samog novca. Naravno treba raskinuti ugovor, u bilo kojoj opciji – da se podržavi, da se preuzme kao što je Nemačka preduzela udeo u Gaspromu. Treba da vratimo ono što je naše i time politički i ekonomski uticaj vratimo u naše ruke. A bilo bi najpametnije i logično da to inicira i završi Pokrajinska vlada, a nakon toga i da njime upravlja. Jer šta je NIS ako nije Naftagas. Sve je u tu kompaniju ulagano u Vojvodini.
Formalno došlo je do promene po pitanju vlasništva u NIS-u između Gasrpomnjefta i Gasproma, tako da je NIS u ovom trenutku negde između sankcija i mogućnosti da radi bez većih problema. Ali treća stvar, koja je možda bitnija, sada je cena goriva za naše građane oko 200 dinara za litar. Svuda u okruženju je 170-180 dinara, a negde i 160. Tako da pitanje ekstraprofita, koje čak i Vučić pominje, je nešto što bi moglo da se reši prvo – da se deo novca stvarno vrati, pa onda da pričamo i o rudnoj renti koja je sramotno mala. Da je renta zakonska, da im ne dajemo nikakve povlastice, Kikinda i Zrenjanin mogli bi da reše sva pitanja vezana za školstvo, lokalnu samoupravu i sve ostalo. Sada je pravi trenutak da se o tome razmišlja i da se građanima objasni da to nema veze sa nekom sigurnošću, niti sa dostupnošću goriva na pumpama, nego je to čisto finansijsko i broj jedan političko pitanje zbog kojeg smo mi u Vojvodini zakinuti godinama. Naš cilj kao političara iz Vojvodine je da objasnimo građanima da će goriva svakako biti, ali da je mnogo bitnije da NIS bude ponovo naš i da demontiramo taj famozni Energetski sporazum sa Rusijom.

Darko Šper (Autonomija)

izvor: https://autonomija.info/aleksandar-olenik-od-nestabilne-srbije-stetu-trpi-ceo-balkan-a-korist-ima-samo-rusija/