Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Aktivisti nastavljaju borbu za prekrečavanje murala Ratku Mladiću u Beogradu

Na Međunarodni dan borbe protiv fašizma, 9. novembra, u centru Beograda stajaće mural posvećen Ratku Mladiću, osuđeniku za ratni zločin i genocid pred Haškim tribunalom.

Published

on

Mural sa likom osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića u Beogradu, na kojem je crnom farbom precrtana poruka, 9. novembar 2021. Nepoznati građani su više puta precrtavali i šarali Mladićev mural u znak protesta, ali je on brzo vraćan u prvobitno stanje. Fotografija:Predrag Urosevic (RFE/RL)

Na Međunarodni dan borbe protiv fašizma, 9. novembra, u centru Beograda stajaće mural posvećen Ratku Mladiću, osuđeniku za ratni zločin i genocid pred Haškim tribunalom.

Da je država Srbija sačuvala mural Mladiću u centru Beograda, ocena je nevladine Inicijative mladih za ljudska prava (YIHR) nakon što im je policija zabranila da se 9. novembra okupe i prekreče mural.

Skup neće organizovati, ali neće ni odustati – poručili su za Radio Slobodna Evropa (RSE) iz Inicijative mladih za ljudska prava.

“Mi ćemo nastaviti da radimo da, ne samo taj mural, nego i sve druge forme glorifikacije ratnih zločina uklonimo iz javnog prostora. Ova zabrana je privremena”, rekao je Marko Milosavljević iz Inicijative.

Zbog odluke da im se zabrani skup, Inicijativa je 8. novembra pokrenula tužbu u Upravnom sudu u Beogradu protiv Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije. Policijsku zabranu ocenjuju kao “protivzakonitu i neustavnu”.

“Borićemo se svim pravnim sredstvima da to dokažemo. Da pokažemo da država Srbija, odnosno MUP u ovom slučaju, ne poštuje Zakon o javnom okupljanju, i da (Srbija) ne poštuje presude međunarodnog suda (za ratne zločine) u Hagu”, rekao je Milosavljević.

Mladićev lik stoji gotovo četiri meseca na fasadi zgrade na uglu ulica Njegoševe i Alekse Nenadovića.

Nepoznati autor ga je naslikao krajem jula ove godine, mesec dana nakon što je sud u Hagu 8. juna potvrdio doživotni zatvor Ratku Mladiću.

Mural Mladiću sa crvenom farbom na ruci, koja simbolizuje krv, 24. jul 2021. Fotografija je nastala ubrzo nakon što je mural oslikan u centru Beograda. Crvenu "krv" sa Mladićeve ruke, nepoznati autori murala su ubrzo uklonili.
Mural Mladiću sa crvenom farbom na ruci, koja simbolizuje krv, 24. jul 2021. Fotografija je nastala ubrzo nakon što je mural oslikan u centru Beograda. Crvenu “krv” sa Mladićeve ruke, nepoznati autori murala su ubrzo uklonili.

On je kao komandant vojske bosanskih Srba osuđen za genocid u Srebrenici, progon, zločine protiv čovečnosti, istrebljivanje i druge ratne zločine u Bosni i Hercegovini od 1992. do 1995. godine.

Vlasti u Srbiji i dalje odbijaju da priznaju da se u Srebrenici dogodio genocid, uprkos presudi međunarodnog suda.

Šta je rekla policija?

Obrazlažući odluku o zabrani skupa na kojem je trebalo da bude prekrečen mural Mladiću, policija je navela da postoji opasnost od međusobnog fizičkog sukoba (pristalica i protivnika skupa) i narušavanja javnog reda i mira.

Ministar policije Aleksandar Vulin je u saopštenju naveo da neće dobiti dozvolu za okupljanje “ni oni koji bi da kreče” Mladićev mural, “ni oni koji bi da ga čuvaju”.

Za Inicijativu mladih objašnjenje policije je “nedovoljno jasno i temeljno”, jer ne daje informacije kako je MUP zaključio da bi došlo do sukoba.

“Glorifikacija osuđenih ratnih zločinaca je dovela do toga da imamo jedan spomenik Ratku Mladiću, oličen u muralu, koji je zaštićen i policijom, i zaštitom ekstremističkih organizacija”, rekao je Milosavljević.

Da li je policija mogla drugačije da odluči?

Da odluka policije o zabrani skupa nije u skladu sa Zakonom o javnom okupljanju i Ustavom Srbije, stav je Milana Filipovića, pravnog savetnika nevladinog Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM).

“Policija je dužna da preduzme sve mere, da omogući održavanje mirnog skupa i spreči izbijanje nasilja. Zabrana je poslednja opcija – tek ukoliko policija ne bi bila u mogućnosti da osigura bezbednost preduzimanjem drugih mera, poput angažovanja dodatnih policijskih snaga”, objašnjava Filipović.

Obrazloženje koje je dao MUP, prema rečima Filipovića, pokazuje da policija ne razume svoje obaveze kada je reč o održavanju mirnih okupljanja.

Fotografisano 25. avgusta 2020. u Beogradu. Pravni savetnik u YUCOM-u Milan Filipović podseća da Krivični zakonik Srbije izričito zabranjuje negiranje genocida, zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina kada su utvrđeni presudom domaćeg suda ili Međunarodnog krivičnog suda (MKS), ali ne i Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ).
Fotografisano 25. avgusta 2020. u Beogradu. Pravni savetnik u YUCOM-u Milan Filipović podseća da Krivični zakonik Srbije izričito zabranjuje negiranje genocida, zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina kada su utvrđeni presudom domaćeg suda ili Međunarodnog krivičnog suda (MKS), ali ne i Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ).

On podseća da je i Evropski sud za ljudska prava naglasio da se učesnicima demonstracija mora omogućiti da održe demonstracije, bez straha da će biti podvrgnuti fizičkom nasilju od strane neistomišljenika.

“Prepravke” murala

Otkako je mural Ratku Mladiću “osvanuo” na uglu ulica u centralnom beogradskom naselju Vračar krajem jula 2021, nepoznati građani su, u znak protesta, više puta pokušavali da ga unište ili precrtaju.

U avgustu je Mladićev lik bio zasut crvenom farbom koja simbolizuje krv.

Sa druge strane, autori murala, takođe nepoznati, uspevali su da tokom noći vrate grafit u prvobitno stanje.

Fotografija "oštećenog" murala sa likom Ratka Mladića snimljena 3. avgusta u 00.20 posle ponoći. Bio je, u znak protesta, obojen crvenom bojom, što simbolizuje krv.
Fotografija “oštećenog” murala sa likom Ratka Mladića snimljena 3. avgusta u 00.20 posle ponoći. Bio je, u znak protesta, obojen crvenom bojom, što simbolizuje krv.

“Popravci” grafita svedoče i fotografije Radija Slobodna Evropa, obe nastale 5. novembra 2021, u razmaku od pet časova.

Fotografija "oštećenog" murala sa likom Ratka Mladića snimljena 5. novembra u 10.57 sati, u znak protesta je precrtana ružičastom bojom.
Fotografija “oštećenog” murala sa likom Ratka Mladića snimljena 5. novembra u 10.57 sati, u znak protesta je precrtana ružičastom bojom.

Šta kažu građani Vračara?

Građani koji su prolazili pored grafita osuđenom ratnom zločincu Ratku Mladiću u centru Beograda, uglavnom su izbegavali da daju izjave za Radio Slobodna Evropa.

Retki su pristali da komentarišu grafit u njihovom komšiluku. Davor iz Beograda je stava da je grafit trebalo da se ukloni istog momenta kada je nacrtan.

“Ne vidim nikakav razlog da to bude ovde. Šta je sledeće? Onda znači da u teoriji neko može da nacrta Hitlera (nacističkog vođu Nemačke iz Drugog svetskog rata), ili Antu Pavelića (ustaškog vođu Nezavisne države Hrvatske u Drugom svetskom ratu), ili šta god ko hoće. Je l’ ja mogu da odem da crtam šta god hoću?”, upitao je Davor.

Samo nekoliko sati nakon što su nepoznati građani prešarali mural roze farbom, on je vraćen u prvobitno stanje. Fotografisano 5. novembra 2021, u 15.37 časova.
Samo nekoliko sati nakon što su nepoznati građani prešarali mural roze farbom, on je vraćen u prvobitno stanje. Fotografisano 5. novembra 2021, u 15.37 časova.

Snežana iz Beograda smatra da za Mladićevim muralom “nema potrebe”.

“Nisam ga, iskreno rečeno, ni primetila. Ja sam apolitična, ali zašto da bude ovde”, dodaje.

Mladićeva Ratna uloga ,bježanje Od pravde i hapšenje

Dvoje građana je dalo komentar, ali pod uslovom da se ne predstave. Tako, jednoj Beograđanki, ne smeta grafit sa Ratkom Mladićem.

“Pa znate šta, ovde je bilo toliko tih grafita, neverovatnih, jedan više ili manje, ne mora da se skloni. Ratko Mladić, kao Ratko Mladić, meni ne smeta”, rekla je.

Sa druge strane, Beograđanin smatra da grafit treba ukloniti.

“I ne samo taj grafit, nego svi. Da se uklone svi grafiti, osim onih najpozitivnijih, koji nešto znače zemlji i narodu”, zaključio je.

Zašto mural nije uklonjen?

Inicijativa mladih za ljudska prava je za RSE naglasila da je u komunikaciji sa građanima koji žive u ulicama oko mesta gde je mural naslikan. Prema oceni Marka Milosavljevića, to je pokazatelj da su građani “željni” da se mural Mladiću ukloni.

“Inicijativa je preuzela odgovornost da taj mural tehnički uklonimo, kad već država i gradski organi neće to da učine, iako postoji odluka komunalne milicije da se to ukloni”, rekao je Milosavljević.

Kada je komunalna milicija Beograda izdala rešenje da se grafit ukloni i zbog čega to još uvek nije učinjeno, za RSE nije odgovoreno iz komunalne milicije.

Marko Milosavljević iz Inicijative mladih za ljudska prava podseća da je gradska uprava Beograda proteklih meseci imala akciju čišćenja grafita koji raspiruju versku, nacionalnu ili rasnu mržnju. Murali koji glorifikuju ratne zločince, dodaje, nisu bili uklonjeni. Fotografisano u naselju Kotež, 2. juna 2021.
Marko Milosavljević iz Inicijative mladih za ljudska prava podseća da je gradska uprava Beograda proteklih meseci imala akciju čišćenja grafita koji raspiruju versku, nacionalnu ili rasnu mržnju. Murali koji glorifikuju ratne zločince, dodaje, nisu bili uklonjeni. Fotografisano u naselju Kotež, 2. juna 2021.

Milosavljević podseća da je gradska uprava Beograda proteklih meseci imala akciju čišćenja grafita koji raspiruju versku, nacionalnu ili rasnu mržnju. Murali koji glorifikuju ratne zločince, dodaje, nisu bili uklonjeni. Slična situacija je, ističe, i u drugim gradovima Srbije.

“Tu postoji jasna selektivnost i arbitrarnost u tome koje su političke poruke dozvoljene, a koje nisu. I upravo je vlast ta koja je normalizovala govor mržnje i slavljenje osuđenih ratnih zločinaca”, navodi Marko Milosavljević.

Pravni savetnik u YUCOM-u Milan Filipović objašnjava da crtanje grafita može biti prekršaj ili krivično delo, u zavisnosti od kvalifikacije pred pravosudnim organima. Naglašava da se problem grafita mržnje ne može svesti na pitanje komunalnog reda, i da bi državne institucije to trebalo brzo i efikasno procesuiraju.

“Svedoci smo grafita usmerenih protiv Roma, Albanaca, LGBT+ zajednice. Od grafita mržnje do zločina iz mržnje je samo korak”, navodi on.

Pravnik Milan Filipović ističe da se problem grafita mržnje ne može svesti na pitanje komunalnog reda, i da bi državne institucije to trebalo brzo i efikasno procesuiraju. Fotografisano 8. juna 2021. godine, u danu kada je Mladiću u Hagu potvrđena kazna doživotnog zatvora za genocid i ratne zločine u BiH.
Pravnik Milan Filipović ističe da se problem grafita mržnje ne može svesti na pitanje komunalnog reda, i da bi državne institucije to trebalo brzo i efikasno procesuiraju. Fotografisano 8. juna 2021. godine, u danu kada je Mladiću u Hagu potvrđena kazna doživotnog zatvora za genocid i ratne zločine u BiH.

On podseća i da Krivični zakonik Srbije izričito zabranjuje negiranje genocida, zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina kada su utvrđeni presudom domaćeg suda ili Međunarodnog krivičnog suda (MKS), ali ne i Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ).

“Zbog ovog neverovatnog propusta, slikanje murala Ratka Mladića, osuđenog ratnog zločinca, nažalost nije samo po sebi kažnjivo. Postavlja se pitanje da li bi slikanje murala Ratka Mladića moglo da se okarakteriše kao neko drugo krivično delo kojim se zabranjuje podstrekivanje mržnje i netrpeljivosti”, istakao je Filipović.

Ko je osudio policijsku zabranu?

Nevladina organizacija “Žene u crnom”, antiratni pokret koji u Srbiji deluje od početka devedesetih godina 20. veka, ocenila je da je zabranom skupa vlast “pokazala da istrajava na odbrani jednog od najgorih zločinaca u istoriji srpskog naroda i Evrope”.

“Neonacističke grupe koje su najavile sprečavanje uklanjanja murala dele obožavanje ratnih zločinaca sa aktuelnim vrhom vlasti”, odgovaraju u saopštenju “Žene u crnom”.

Akcija prekrečavanja grafita nevladine Inicijative mladih za ljudska prava u Bačkoj Palanci 2018. godine. Marko Milosavljević navodi za RSE da je "vlast ta koja je normalizovala govor mržnje i slavljenje osuđenih ratnih zločinaca".
Akcija prekrečavanja grafita nevladine Inicijative mladih za ljudska prava u Bačkoj Palanci 2018. godine. Marko Milosavljević navodi za RSE da je “vlast ta koja je normalizovala govor mržnje i slavljenje osuđenih ratnih zločinaca”.

Da je Srbija normalna zemlja, predsednik države bi prvi izašao i uklonio sramni mural Ratku Mladiću, napisala je na svom Tviter nalogu Nataša Kandić, osnivačica nevladine organizacije Fond za humanitarno pravo.

Kandić je poručila i da je odluka policije “ohrabrenje i podrška za hiljadu novih murala ratnim zločincima”.

Najviši predstavnici vlasti u Srbiji – premijerka Ana Brnabić i predsednik Aleksandar Vučić nisu se do 8. novembra oglašavali po pitanju zabrane skupa.

Pozivi Srbiji da prizna genocid u Srebrenici

Uz presudu Međunarodnog suda pravde u Hagu iz februara 2007. godine kojom je potvrđeno da se u Srebrenici dogodio genocid, Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju osudio je 14 bivših pripadnika vojske i policije Republike Srpske.

Na najveću kaznu, doživotni zatvor, uz Ratka Mladića osuđen je i nekadašnji predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić.

Evropski parlament (EP) proglasio je 2009. godine 11. jul Danom sećanja na genocid u Srebrenici i preporučio državama regiona da učine isto.

Svake godine na godišnjicu genocida u Srebrenici, bez odgovora ostaju zahtevi nevladinih organizacija u Srbiji da država poštuje odluke međunarodnih sudova kao i sudski utvrđene činjenice – da prizna genocid, da se njegovo negiranje kvalifikuje kao krivično delo, i da se 11. jul u Srbiji proglasi Danom sećanja na genocid u Srebrenici.

Evropski parlament je 2018. usvojio Rezoluciju u kojoj se, pred ostalog, navodi da je priznavanje genocida u Srebrenici osnovni korak na putu Srbije ka pristupanju Evropskoj uniji.

Nevena Bogdanović

Predrag Urošević

izvor: https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-mural-ratko-mladi%C4%87/31551579.html

SLOBODNA VOJVODINA

Šest meseci bez plate: Zaposleni u Železničkom integralnom transportu najavili protest

Zaposleni u preduzeću Železnički integralni transport u ponedeljak 15. aprila protestovaće u Beogradu ispred Vlade Srbije

Published

on

By

Razlog protesta je, kako kažu, veoma loše situacije u kojoj se nalazi to preduzeće u državnom vlasništvu, inače ćerka-firma Železnica Srbije, prenosi Danas.

Miladin Žujović predsednik Sindikalne organizacije ŽIT Beograd kaže za Danas da zaposleni plate nisu dobili već šest meseci.

“Poslednji put smo primili polovinu ličnog dohotka u oktobru prošle godine i od tada smo u potpunosti bez zarada. Takođe, iako redovno dolazimo na svoja radna mesta posla nema, odnosno bilo ga je ali u veoma malom obimu. Tražili smo objašnjenje od poslovodstva zašto nema plata i zbog čega preduzeće ne radi i rečeno nam je da klijenti ne žele da nas angažuju za naše transportne usluge. Situacija je izuzetno teška, ljudima to postaje nepodnošljivo i od decembra je preduzeće napustilo četrdesetak radnika. Jednostavno, više nisu mogli da izdrže bez primanja”, objašnjava Žujović.

On dodaje da je u ŽIT-u na svojim radnim mestima ostalo 82 radnika i da su oni odlučni da od nadležnih zatraže rešavanje problema sa kojima se suočavaju.

“Država je naš vlasnik. Shodno tome smatramo sa punim pravom da su nadležni u Vladi i resornom Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture adresa na koju treba da se obratimo”, ističe sagovornik Danasa. 

On objašnjava za Danas da preduzeće faktički ne radi od maja da je terminal ŽIT-a zatvoren a novi koji se gradi nije završen. Zbog toga posao stoji a radnici ne primaju plate već pola godine.

izvor: https://www.021.rs/story/Info/Srbija/372629/Sest-meseci-bez-plate-Zaposleni-u-Zeleznickom-integralnom-transportu-najavili-protest.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

MILIVOJ BEŠLIN: Dobro pazite šta se događa u Beogradu, Mostaru i Zagrebu i šta stoji iza protjerivanja Tita…

Zbog toga nude nacionalnu mržnju prema drugima i totalitarnu nacionalističku homogenizaciju prema nama samima

Published

on

By

Milivoj Bešlin, povjesničar s beogradskog univerziteta, govorio je za „Slobodnu Bosnu“ o najavama protjerivanja Josipa Broza Tita iz Kuće cvijeća u Beogradu, bujanju nacionalizma u regionu i brutaknim napadima i prijetnjama smrću koje svako malo stižu na adresu novosadskih antifašista i intelektualaca.

Nakon poruka vlasti iz Beograda koji najavljuju „deložaciju“ Josipa Broza Tita iz Kuće cvijeća, ne stišavaju se reakcije u regionu. U Hrvatskoj stižu poruke kako bi Starog ponovno rado vidjeli u rodnom Kumrovcu, dok iz Sarajeva i Jajca stižu slične poruke. Ne treba zaboraviti da je u Zagrebu ukinuta ulica nazvana po najvećem sinu bivše Jugoslavije, dok Hrvatska republikanska stranka u Mostaru godinama zagovara isto proglašavajući Tita najvećim zločincem.

Kome danas smeta Broz, čovjek čiji lik je stajao na novčanicama gvinejskog franka?

-Tito i danas, jednako kao i juče, a verujem da neće biti razlike ni u budućnosti, najviše smeta nacionalistima i fašistima ne samo u našem regionu nego i širom Evrope i sveta. Setite se da je i aktuelna italijanska premijerka, dok je kao opozicionarka koristila radikalno desničarsku retoriku, obećavala da će Titu oduzeti najviša italijanska odličja kojima su ga nagradili najuticajniji italijanski zvaničnici. U najkraćem, Tito je bio i ostao simbol antifašizma, uz sve drugo što je uradio. I gotovo je komično kada oni koji u Beogradu danas podržavaju ovu vandalsku inicijativu o raskopavanju groba utemeljitelja druge Jugoslavije, govore da je on bio protiv Srba i njihovih nacionalnih interesa. Moram kao istoričar da kažem: s druge strane Tita ne nalaze se Srbi, s druge strane Tita nalazi se fašizam. A većina Srba se, upravo, borila protiv fašizma u Drugom svetskom ratu pod Titovom komandom. Slično je i sa Hrvatima i drugim jugoslovenskim narodima. Udar na Tita i danas je jasan znak obračuna sa poslednjim ostacima antifašizma u našem društvu. Na stranu što se ovom inicijativom direktno preti i najposećenijem muzeju u našem regionu – Muzeju Jugoslavije u Beogradu.

Za mnoge je danas kontroverzna ličnost, ali se vođi antifašističkog partizanskog pokreta Titu mora priznati jedna stvar – bio je omiljen u narodu, ali ne samo na prostorima bivše Jugoslavije.

Kao povjesničar pratite sve ono što se događa u zemljama bivše Jugoslavije. Svjedočili smo konstantnim razaranjima antifašističkih spomenika iz Drugog svjetskog rata, poput skrnavljenja Partizanskog groblja u Mostaru, ulice i škole nosile su i još uvijek nose imena po fašistima, ustaškim i četničkim zločincima, a 30 godina od kraja rata još uvijek su prisutne podjele koje kreiraju političari na vlasti. Mogu li se podjele na „naše“ i „njihove“, osnivanje sportskih klubova s nacionalnim predznakom te ubijanje svega zajedničkog, poput antifašizma, od strane nacionalista na vlasti, promatrati kao matrica kojom vladaju nacionalne kaste?

Jugoslovenska država, utemeljena na antifašističkom vrednosnom konsenzusu i idejama socijalne pravde i solidarnosti i danas ostaje ključna tačka demonizacije svih desničarskih populista i naci-šovinističkih propagatora – bilo da dolaze iz političke ili (para)intelektualne sfere. Upravo je srednjerazvijena Jugoslavija, sa poluvekovnim periodom mira i nacionalne ravnopravnosti, uz jednu neprovincijalnu identitetsku politiku i vlastiti socijalistički model razvoja, papadigma koliko su današnje siromašne države naslednice, u polukolonijalnom položaju, sa korumpiranim političkim elitama – u stvari, neuspešne. To dalje znači da nacionalističke ideologije, osim što građanima nude “bolju” prošlost, falsifikujući istoriju, nisu u stanju da ponude koncept bolje budućnosti i stvarnog progresa. Zbog toga nude nacionalnu mržnju prema drugima i totalitarnu nacionalističku homogenizaciju prema “nama” samima. Podele i nacionalna mržnja koju nacionalizmi produkuju u regionu, omogućavaju vladajućim političkim elitama nesmetano bogaćenje i gušenje svake demokratske ideje, čime zaustavljaju i onemogućavaju stvarnu pluralizaciju društva. Pa, tako imate formalno više partija, ali skoro sve one, sa retkim izuzecima, nude istovetne ideološke koncepcije.

Svjedočimo neviđenoj hajci na slobodnomisleće intelektualce-antifašiste u Novom Sadu i prijetnje profesoru Dinku Gruhonjiću, ali i ostalim članovima NDNV-a. Nedavno je NDNV počeo objavljivati gnusne poruke s prijetnjama upućenim svojim članovima. Imaju li ovakvi napadi političku pozadinu i što je cilj svega?

-Da bi vladajuća klasa mogla nesmetano da vlada i da je niko ne bi pitao za nezabeležen stepen kriminalizacije društva i sistemsku korupciju koja uništava temelje naše države, izmišljaju se neprijatelji i vode besprimerne hajke na ljude u kojima se koriste neofašistički i gebelsovski metodi nasilja i manipulacije. Takve dobro organizovane i široko zasnovane hajke i javna linčovanja ljudi, ne mogu se sprovoditi bez naloga političkog vrha i struktura na koje se oni oslanjaju. Međutim, ovde je problem i slabost i lako uočljiva nesolidarnost opozicije sa progonjenima, iste one opozicije koja se sa režimom takmiči u nacionalizmu, autoritarizmu i podaništvu režimu u Kremlju.

A ono što režimu iznad svega omogućava ovakve hajke na ljude je slabost društva, njegova totalna atomozacija i odsustvo empatije. Poslednji puta kada je taj model bio napušten je reakcija ljudi na zločin u školi “Ribnikar” u Beogradu, kada su se građani prenuli iz stanja letargije, dremeža i straha. Međutim, i ta energija je zajedničkim naporima korumpiranih političkih struktura, i vlasti i delova opozicije, otišla u nepovrat.

(Slobodna Bosna)

izvor: https://autonomija.info/milivoj-beslin-dobro-pazite-sta-se-dogadja-u-beogradu-mostaru-i-zagrebu-i-sta-stoji-iza-protjerivanja-tita/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Izgoreo objekat uzbunjivačice iz EPS-a Nataše Prišić, sumnja se da je zapaljen

Pomoćni objekat, koji je koristila uzbunjivačica iz Elektroprivrede Srbije Nataša Prišić, izgoreo je jutros u Sremskoj Kamenici

Published

on

By

Kako N1 nezvanično saznaje, požar je ugašen brzo i uviđaj je završen, a izgoreo je veći deo pomoćnog objekta u kom se nalazila kamp prikolica.

Iz uprave za vanredne situacije će utvrditi uzrok požara.

021 prenosi da se, u međuvremenu, na internetu pojavio snimak koji je napravila Nataša Prišić, dok su vatrogasci još gasili vatru, u kojem ona proziva vlast za paljenje kuće.

„Da li je ovo put kojim Srbija treba da ide… Sramote jedne kriminalne… Je l’ ovo Srbija Vučiću? Da li je ovo Srbija? Da mi palite kuću“, upitala je Prišić u snimku u kom je iznela niz imena sa na koje sumnja.

N1

Kako 021 piše, Nataša Prišić je pre dve godine postala poznata široj javnosti kada je iznela navode o malverzacijama u EPS-u, o kojima je svedočila kao radnica Sektora za unutrašnju kontrolu i bezbednost. Takođe je iznela optužbe na račun rukovodstva EPS-a, posebno funkcionera SNS-a iz Novog Sada.

Ona je javno govorila kako su se nepravilnosti dešavale pretežno u Novom Sadu, a prema njenim navodima, kontrola je naišla na ogromna krivična dela i zloupotrebe, kao što su storniranje računa i manipulisanje stanjima brojila zbog nedostatka očitavanja brojila i izostanka čitača na terenu, što je dovodilo do oštećenja potrošača.

Prišić je prošle godine uhapšena zbog izazivanja panike i nereda nakon što je slala imejl na adrese više od 70 ambasada u kojem je tvrdila da predsednik Srbije Aleksandar Vučić štiti kriminalce iz EPS-a.

Nataša Prišić je više puta javno govorila o pritiscima koje doživljava, ali i o pretnjama i praćenju.

izvor: https://n1info.rs/vesti/izgoreo-objekat-uzbunjivacice-iz-eps-a-natase-prisic-sumnja-se-da-je-zapaljen/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Suđenje zbog Linglonga zakazano: Proces protiv Pokrajinskog sekretarijata i Grada Zrenjanina

Ročište u slučaju tužbe Građanskog preokreta protiv Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine zakazano je za 24. april u Upravnom sudu u Beogradu

Published

on

By

Kako navode iz Građanskog preokreta, tužbom se zahteva poništenje saglasnosti tog pokrajinskog organa na parcijalnu studiju uticaja na životnu sredinu kineske fabrike automobilskih guma Linglong kod Zrenjanina.

Ova tužba podneta je 2020. godine.

“Tužbom se ističe potreba da Linglong uradi jedinstvenu, integrisanu studiju o proceni uticaja na životnu sredinu, a ne više parcijalnih iz kojih se ne vidi ukupan uticaj na prirodu i zdravlje ljudi. U tužbi su navedene i povrede zakonom propisanog postupka među kojima je najznačajnija izostanak javne rasprave”, navodi se u saopštenju.

Istog dana će pred istim sudom biti održano i ročište po tužbi Građanskog preokreta protiv Grada Zrenjanina, zbog date saglasnosti na drugu ekološku studiju Linglonga.

“Ovakvo postupanje Linglonga predstavlja poznatu kinesku ‘salami slicing tactic’, odnosno taktiku ‘rezanja salame’ koja se sastoji u tome da se jedinstveni projekat veštački iseče na više sitnih delova u cilju zaobilaženja prikaza njegovog sveobuhvatnog uticaja, koji je štetan i zakonom nedozvoljen”, dodaju u saopštenju.

Građanski preokret smatra da Upravni sud, postupajući po zakonu, mora uvažiti obe tužbe, odnosno da ne sme da ozakoni ovakvu taktiku, usmerenu na zaobilaženje propisa.

izvor: https://www.021.rs/story/Info/Vojvodina/372469/Sudjenje-zbog-Linglonga-zakazano-Proces-protiv-Pokrajinskog-sekretarijata-i-Grada-Zrenjanina.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Fridom haus: Demokratija u Srbiji u najvećem padu od svih zemalja u tranziciji

Srbija je zabeležila najveći pad rezultata u izveštaju Fridom hausa “Nacije u tranziciji 2023” koji pokriva 29 evropskih i azijskih država. Fridom haus navodi da je Srbija doživela istorijski pad zbog nastojanja predsednika Aleksandra Vučića da konsoliduje vlast u 2023. godini. “Dva uzastopna masovna ubistva u maju su izazvala proteste koji su trajali tokom leta, na šta je srpska vlada odgovorila nameštenim vanrednim izborima u decembru”, piše u izveštaju “Nacije u tranziciji 2023” Fridom hausa.

Published

on

By

“To je najveći pad ove godine u celom regionu koji pokrivamo, koji obuhvata 29 zemalja, od centralne Evrope pa sve do centralne Azije. S obzirom na to koliko je ova godina bila istorijski važna u našem izveštaju, veoma je primetno da je Srbija i dalje imala ovaj strmoglavi pad”, navela je za Glas Amerike Aleksandra Karpi, ekspertkinja Fridom hausa za Balkan. Ona dodaje da ima mnogo razloga koji stoje iza ovakve ocene.

“Još imamo zamrznutu reformu pravosuđa u poslednjih nekoliko godina. To znači da sudske odluke ostaju uglavnom politizovane i više su stvar javne rasprave nego pravog sudskog procesa. To je višegodišnji trend koji je doprineo ovom istorijskom padu. Ali takođe smo videli da su mnogi faktori kulminirali na vanrednim izborima u decembru. Dakle, ne samo da je integritet izbora pogođen optužbama za prevaru koje su smatrane verodostojnim, migracijom birača itd, i drugim nepravilnostima. Imali smo, naravno, i pogoršanje medijskog ambijenta ove godine. Sada vidimo medijski sistem kojim skoro u potpunosti dominira vladajuća stranka, a posebno predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Kada to spojite sa lokalnim vlastima koje masovno podnesu ostavke, da bi se otvorio put do tih izbora, bila je to veoma teška godina za srpsku demokratiju. I kao što sam rekla, izbori u decembru su zaista bili kulminacija ili zaista savršena oznaka za ono što je tamo bila teška godina za demokratiju”, kaže Karpi.

izvor: https://insajder.net/prenosimo/fridom-haus-srbija-zabelezila-najveci-pad-u-demokratiji-medu-drzavama-u-tranziciji

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Da li Beograd guta Srbiju: Zašto je u prestonici dvostruko više novca nego u ostatku zemlje

Srpskim vlastima puna su usta hvalisanja da je naša država “ekonomski tigar” i da se ubrzano razvija, ali realni podaci govore da je na toj mapi razvoja jedino zaista primetan – Beograd. U glavnom gradu Srbije živi oko četvrtine stanovništva Srbije, dok je udeo u ukupnom BDP-u čak 40 odsto

Published

on

By

Prema zvaničnim statističkim podacima, BDP po glavi stanovnika tako je u Beogradu veći od 16.300 evra, dok je u celoj Srbiji, sa Beogradom, 10.300 evra. Stvari još dramatičnije izgledaju kada se od ostatka Srbije “odbije” prestonica, pa je onda BDP po glavi stanovnika u ostatku Srbije tek nešto manje od 8.300 evra, gotovo dvostruko manje nego u Beogradu.

Ovako drastična razlika Beograda u odnosu na ostale delove Srbije mogla bi da se dodatno produbi zbog projekta Ekspo 2027, koga vlast naziva i “Skok u budućnost”, zbog kog bi učešće Beograda u ukupnom BDP moglo da poraste na 50 odsto.

Slično je i sa investicijama i platama. U 2022. godini polovina ukupnih investicija završila je u glavnom gradu. Prosečna neto plata u Beogradskom regionu je 119.998 dinara, u celoj Srbiji je 95.836 dinara, a u Srbiji, bez Beograda, prosek iznosi 84.950 dinara, što znači da je prosečno primanje u prestonici gotovo 50 odsto veće nego u ostatku Srbije. Samo tri beogradske opštine, Sopot, Barajevo i Mladenovac, imaju manju prosečnu platu od ostatka Srbije bez Beograda. Koliki je raskorak u platama, može se videti poređenjem jedne od beogradskih opština gde je ona najveća, Starog grada, i iznosi 167.871, sa nekim od opština gde je najmanja, poput Crne Trave, u kojoj je 65.500 dinara, dakle više od 100.000 dinara razlike, odnosno 2,5 puta više.

Zbog neravnomernih ulaganja i razvoja, slivanja stranog kapitala većinski u jedan grad, sela i naselja van prestonice postaju sve praznija, dok Beograd istovremeno raste, ne samo po broju stanovnika, već i po ulaganjima i platama. Sve ovo neminovno ukazuje kako postoji pretnja da će Beograd, motor razvoja države, kako ga vlasti nazivaju, u jednom trenutku “progutati” celu državu.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku iz 2022. godine, za razliku od Beograda koji ima ubedljivo vodeću poziciju u ukupnom BDP, Vojvodina je na drugom mestu, ali tek sa 26,4 odsto. Tradicionalno poljoprivrednom regionu, koji je nekad važio za boljestojeći, za bolji plasmanu nije pomoglo što ima više od milion i po hektara obradive zemlje, jer ova grana nema veliki doprinos u krajnjem rastu.

Neravnomerni razvoj napravio drastične razlike 

Takvi podaci dokaz su neravnomernog razvoja u Srbiji, smatra ekonomista Goran Radosavljević, koji za NIN kaže da će doći do daljeg pojačavanja iseljavanje iz manjih mesta, što je već neko vreme očigledno, i to ne samo u obližnje gradove, već prevenstveno u Beograd, koji će postati prenaseljen, pa mu mnogi “predviđaju” sudbinu glavnog grada Mongolije Ulan Batora, u kom živi gotovo polovina populacije te države..

“Kad kažemo Beograd, ne mislimo samo na centar grada, tu spadaju i Šimanovci, i Stara Pazova, koja više gravitira Beogradu nego Vojvodini, i druga okolna mesta, i Beograd će sve više da se širi i faktički da pojede ta okolna mesta. Kada situacija bude još bolja sa šinskim prevozom, voz Beograd-Novi Sad će usloviti da ljudi više žive u Inđiji, pa da putuju za Beograd, tako da će faktički Beograd privući i ta malo udaljenija mesta. To je nešto što će se po prirodi stvari dešavati u narednim godinama”, ukazuje Radosavljević.

NIN / Oliver Bunić

Takav scenario je društveno loš, jer već sada postoje mesta u kojima niko ne živi, gde je infrastruktura loša i gde se sa odlaskom stanovništva gubi i potencijal da se neko vrati.Ipak, sa druge, ekonomske strane, ljudi idu tamo gde misle da im je bolje, i tamo gde ima profita.

“Država može da napravi, po ugledu na Evropu, fond za ravnomerni i regionalni razvoj, ali i u Evropi postoje četiri regiona koja su razvijena i sve ostalo je ispod toga. Mnoge zemlje su davale razne oblike podrške i subvencija za ruralna područja, ali ne znam da je neki značajan broj ljudi napustio Pariz i otišao na selo, to se nikada nije desilo. U ovom trenutku ljudi idu tamo gde dobijaju kvalitetniju uslugu. Možda će se u nekom trenutku to promeniti, promenom načina života. Ako uzmemo primer, neko ko je digitalni nomad, njemu je svejedno gde će da živi ako ima dobre uslove, nije vezan poslom za veliki grad. Ljudi se ipak i dalje odlučuju za gradove iz ekonomskih, društveno-socijalnih i drugih razloga”, kaže Radosavljević.

Međutim, iako je život u prestonici društveno i ekonomski organizovaniji i sadržajniji (više poslova, veće zarade, postoje brojne važne institucije, od velikih bolnica do škola…), dominacija Beograda ima svoju cenu za njegove stanovnike u značajno većim troškovima života. Tako je, primera radi, kvadrat stana u Beogradu dostigao više od 3.000 evra, a u manjim gradovima, iako je i tamo bilo poskupljenja, i dalje se može naći za 1.000 evra.

“I nekretnine, i cene hrane i generalno cene života su veće u Beogradu nego u nekim drugim gradovima. Ako imamo i veću platežnu moć, to samim tim povećava cene. Imamo dohodovnu neravnomernost, koja povlači za sobom i cenovnu neravnomernost“, ocenjuje stručnjak, uz opasku da su takve razlike jasni pokazatelji da Srbija apsolutno postaje Beograd.

U prilog tome da će Beograd da se širi na mnogo veći deo Srbije, govori i studija “Gradovi Srbije u budućnosti”, koju je uradila Akademija inženjerskih nauka Srbije. U njoj se predviđa da će metropolitensko područje Beograda najverovatnije da se proširi i na gradove kao što su Ub, Smederevo, Smederevska Palanka, Pančevo, Stara Pazova, pa čak i Ruma. 

Kako je u regionu

Radosavljević objašnjava da se sličan fenomen dogodio i u drugim državama. U Evropi se, recimo, ističe Grčka, gde u ukupnom BDP-u Atina učestvuje sa preko 50 odsto. Pored glavnog grada, zemlja ima i Solun kao drugi pokretač ekonomskog razvoja, dok su ostala mesta znatno iza po mnogim aspektima.

Radosavljević objašnjava za da u zemljama regiona jedino Makedonija ima sličan rezultat, gde je centar privrede Skoplje, dok su Mađarska i Bosna i Hercegovina izašle iz tog kola. Sa Crnom Gorom i Hrvatskom je drugačija situacija, jer kod njih ukupan BDP najviše zavisi od turizma, koji nije nužno vezan za prestonicu, već primorske opštine.

EPA / EFE/GEORGI LICOVSKI

Na primeru Hrvatske vidi se da ne postoje velike razlike –  najveća prosečna plata je u Zagrebu i iznosi 1.370 evra, što je 15 posto više od državnog proseka, dok sa druge strane, najmanje  plate primaju građani u Brodsko-posavskoj i Virovitičko-podravskoj županiji koje su nešto manje od 1.100 evra.

izvor: https://www.nin.rs/ekonomija/vesti/47448/da-li-beograd-guta-srbiju-zasto-je-u-prestonici-duplo-vise-novca-nego-u-ostatku-zemlje

Continue Reading

Trending