Connect with us

SLOBODNA VOJVODINA

Ako Srbija nije deo Jugoslavije, da li pitanje statusa Vojvodine ostaje otvoreno?

Kažu da je geografija sudbina i da mesto rođenja, rada i prebivališta ključno utiče na kvalitet života

Published

on

Ja sam rođen u carskom gradu Nišu, radim u kraljavskom gradu Somboru, privremeno nastanjen u „glavnom“ gradu Novom Sadu.

Ako dodamo tome moj dodatni posao u Zrenjaninu i stručno-naučno usavršavanje u Beogradu, jasna je moja geografska dezorijentacija.

Moj dvodecenijski dođoški staž nagoni me da iznesem neka svoja zapažanja, utiske ili opise, pošto smatram da još uvek nisam stekao status i pravo da dajem primedbe, kritike ili ne daj Bože osude.

Mi Nišlije smo odlični domaćini, ali smo još bolji gosti.

Da, ja sam gost u Vojvodini po svom izboru i trudim se da poštujem zatečena pravila ponašanja i da ostatak života provedem bez da bilo koga uvredim ili naudim.

To činim tako što ne odbijam tanjir ribljeg paprikaša iako obožavam niški roštilj, što razumem strast prema pecanju iako ne mogu ribu očima, što ne teram od sebe tamburaše iako srce žudi za harmonikom.

Volim Vojvodinu, zaista je volim. Volim je ne samo zbog onog što je bila i zbog onog što jeste, već i zbog onog što može biti.

A šta je to ona bila može se videti po shvatanju njene istorije.

Najznačajniji događaj u istoriji Vojvodine nije bila Majska skupština 1848. godine. Nije, jer tada nije došlo do osvajanja nacionalne i građanske slobode.

Za prvu nije bio spreman carski, za drugu vladičanski dvor.

Tada ni u Vojvodini, ni u celoj monarhiji nije bilo potrebnog demokratskog potencijala za građansko-liberalnu revoluciju.

Nema je u Pešti zbog velikomađarskog šovinizma, ni u Beču zbog feudalnog carizma, ni u Karlovcima zbog reakcinarnog klerikalizma.

Najznačajniji događaj nije ni Velika narodna skupština 1918. godine.

Iako je organizovana na humki bolesnika na Dunavu, upitan je njen legitimitet s obzirom na to da nije odslikavala tadašnju demografsku sliku pokrajine.

Njen značaj umanjuje i činjenica da su se njeni učesnici kasnije gorko kajali zbog svoje brzopletosti i hrljenja matici u zagrljaj koji se ispostavio isuviše tesan, neudoban i zagušujući.

Fun fact: samo par ulica od moje u Somboru je nastala čuvena parola „Vojvodina Vojvođanima“. Verovali ili ne, prvi koji ju je uskliknuo bio je radikal Joca Lalošević.

„Tražimo da se u okviru današnjih granica naše države neodložno sprovede u život načelo Vojvodina Vojvođanima, sa istim pravima koje će uživati i druge pokrajine“ glasila je tačka 3 Somborske rezolucije.

Usledila je Konferencija u Novom Sadu gde pokrajinski radikali traže najširu autonomiju za Vojvodinu, sukobljavajući se sa centralom i vladajućim režimom, koji, opet, verovali ili ne, na ovaj zahtev reaguju kontramitingom.

Svaka sličnost je zlonamerna.

Najznačajniji događaj u istoriji Vojvodine desio se 31. jula 1945. godine kada je Privremena narodna skupština donela odluku da se Vojvodina konstituiše kao autonomija i postane deo federalne jedinice Srbije.

Tu odluku podržali su legitimni predstavnici svih naroda i narodnosti, a tim činom Vojvodina je pokazala svoj demokratski kapacitet, izborila sebi pravo da suvereno odlučuje o svojoj sudbini i definisala se kao integralni deo Srbije koja je konstitutivni deo Jugoslavije.

Fun fact: ako Srbija nije deo Jugoslavije, da li pitanje statusa Vojvodine ostaje otvoreno?

Dugo su se lomila koplja da li je Srbija „dala“ Vojvodini autonomiju ili je ona svoju autonomnost unela u Srbiju.

Definitivni odgovor dali su građani pokrajine u dva navrata, oba puta referendumom i oba puta ubedljivom većinom kada su potvrđivali ustave Srbije 1990. i 2006. godine.

Zamerka o izlaznosti ne stoji pošto se pozivamo na evropske standarde i norme.

Ako može 43,5 odsto Hrvata da odluči o ulasku Hrvatske u EU, može i 46 odsto Vojvođana da odluči o statusu Vojvodine u predloženom nacrtu Ustava.

To je ono što je bilo.

Vratimo se u Vučićevu Srbiju i u njoj „našu“ Vojvodinu.

Danas ne možemo a da ne primetimo precrtana imena mesta na mađarskom jeziku na saobraćajnim znakovima pored izrovanih puteva, koji postaju jasni putokaz kuda Vojvodina ide, klizi ili propada. Danas precrtavaju slova, sutra će precrtavati ljude.

Ne bi bilo prvi put ni za jednu od strana. Dok se elite enormno bogate, projektuju nove profite, ugovaraju nove gradnje i ugradnje, ispod tih srdačnih zagrljaja, usiljenih osmeha i farsičnih ceremonija, ispod te lažne raskoši je potisnuta mržnja, neskrivena laž i pristajanje na obmanu.

Zato nikoga ne treba da čude pocepana slova u Subotici.

To nije incident, to je poruka – tu smo i čekamo.

Da, taman se ludilo raščisti, taman smo nadomak smisla, kad eto ih novi fašisti, dok si rekao piksla.

Lole, lole, pevao je nezaboravni Đole, koji se, kao i ja plašio da se ne podigne vampir četnički, koji sve vidi etnički i koji je dosada dosta naučio o iseljavanju (opsetimo se Hrtkovaca).

Jednako se bojim i povampirenih ustaša, esesovaca i hortijavaca.

To je ono što nažalost jeste.

Ono što bi mogla da bude jeste Vojvodina kao srpska brza pruga ka Evropi. Vojvodina je Srbiju teritorijalno, kulturno, politički i ekonomski spojila sa Srednjom Evropom.

To je jedan od najvažnijih nacionalnih uspeha u 20. veku.

Ne, to nije ni oslobođenje Kosova, ni formiranje Republike Srpske. Vojvodina je naš tutorijal za budućnost. Nama je neophodna vojvođanizacija, a ne kosovizacija Srbije. Nama je potreban vojvođanski, a ne kosovski zavet!

Kosovo i Vojvodina nisu samo geografski, već i vrednosni antipodi. Naš odnos prema Kosovu preovlađujuće je određen našim odnosom prema Albancima – temelji se na osveti, mržnji, sukobu, inatu, prkosu.

Čak se i rešenje tog nerešivog problema nudi ne kroz odgovor, već kroz pitanje i pretnju – kad se vojska na Kosovo vrati.

Vojvodina je sve suprotno. Ona pokazuje da je Srbija sposobna da bude multikonfesionalna, multikulturalna, multietnička, miroljubiva i funkcionalna zajednica.

I to je postala kao deo Srbije, jer kada je bila samo hrvatska, Srbi su bacani u Savu, kada je bila samo mađarska, Srbi su bacani u Dunav, kada je bila samo austrijska, svi su bacani u lance.

Otkada je srpska, Vojvodina je pronašla svoju dušu i na to treba da budemo ponosni.

Vojvodina je naš odgovor Evropi, ona je naša ulaznica za Evropu.

I na kraju, Vojvodina ne treba da postane republika, ali ne sme da ostane ničija provincija. I zato, ne treba Vojvodinu „dati“ Vojvođanima. Da je pameti, Srbiju treba dati Vojvođanima. I onda mirna Bačka i ceo Balkan.

izvor: https://www.danas.rs/dijalog/licni-stavovi/ako-srbija-nije-deo-jugoslavije-da-li-pitanje-statusa-vojvodine-ostaje-otvoreno/

SLOBODNA VOJVODINA

Tri godine od smrti Đorđa Balaševića: Seća li se Novi Sad?

Na današnji dan, 19. februara, pre tri godine, preminuo je novosadski i jugoslovenski kantautor Đorđe Balašević

Published

on

By

Balašević je preminuo u Kliničkom centru Vojvodine, u 67. godini. 

Iznenadna smrt voljenog kantautora potresla je brojne ljude u svim zemljama koje su nekada činila Jugoslaviju. Oni su se danima opraštali od muzičara koji je bio saputnik nekoliko generacija, dok je u Novom Sadu proglašen dan žalosti.

Život je proveo u novosadskoj ulici Jovana Cvijića, a na koncertima je neretko pričao o porodičnoj istoriji i događajima sa Salajke. 

Muzičku karijeru započeo je u grupi Žetva i pesmom “U razdeljak te ljubim” koja je odmah postala hit. Usledile su pesme koje su nadmašile prvi hit. “Računajte na nas” postala je generacijska pesma, a tu je i “Prva ljubav”.

Sa grupom Rani mrza snima tri albuma i na svakom od njih su našle su se pesme koje su postale evergrinovi – “Priča o Vasi Ladačkom”, “Panonski mornar”, “Odlazi cirkus”, “Život je more”, “Neki novi klinci”…

Od osamdesetih pa do kraja svoje karijere Balašević je nastupao samostalno. Imao je prateći bend u kojem su se članovi smenjivali, ali je jedan član bio konstanta – u pitanju je Aleksandar Dujin. Samo ime pratećeg benda se menjalo, a nazivi su uvek bili šaljivi, poput Nenadjebivih ili Ujedinjenih mangupa Vojvodine.

Balašević je kantautor koji je otpevao najviše nečiji omiljenih pesama. “Svirajte mi ‘Jesen stiže dunjo moja'”, “Nikad kao Bane”, “Neko to od gore vidi sve”, “Noć kad sam preplivao Dunav”, “Olivera”, “Slovenska”, “Ne lomite mi bagrenje”, “Ne volim januar”, “Jednom…”, samo su neke od tih pesama, a otpevane su tokom osamdesetih.

Balaševićevi koncerti u Sava centru tokom devedesetih bilo je namenjeno “izbeglicama iz besmisla”, podsetnik da normalna strana postoji. To nisu zaboravili ni ljudi u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Sloveniji… svi oni su ga toplo dočekali nakon ratnih zbivanja. 

Devedesetih je objavio albume “Marim ja”, “Jedan od onih života”, “Naposletku”, a tačku na priču o nesrećnoj deceniji stavio je albumom koji je nazvao upravo po njoj, poručivši: “Ma, jebite se devedesete”.

U novom veku Balašević nije često objavljivao, ali ostaju pesme poput “Jaroslava” (“Princezo, javi se”), “Ljerka” (“Korzo”), “Eleonora” (“Na Bogojavljensku noć”), “Anđela” (“Moja je draga veštica”), “Ja Vas, kanda, znam?”, “Tvoj neko”, “Galicia”, “Lađarska serenata”, “Čivutski vrt”, “Maliganska”, “Dno dna”, “Duet”, “Unikatna”…

Gde je sad onaj lepi grad, doteran i uobražen?

“U nama još ima stare slave, drži se stari grade. Ima u tebi još uvek mirisa one stare varoši kojoj su svi zavideli, u kojoj su se svi osećali pomalo neprijatno koliko je bila bolja od drugih gradova. Dobro jutro Novi Sade, imamo mi još uvek fore da se vratimo na puteve stare slave”, govorio je Balašević na Radiju 021 uoči petooktobarskih promena.

Novi Sad je jedna od brojnih tema Balaševićevih pesama, ali verovatno ne postoji pojedinac koji je više doprineo tome da ljudi van Srbije zamišljaju ovaj grad kao nešto specijalno samo zbog nečijih stihova. 

U nekim pesmama Balaševića naziru se tragovi Novog Sada, a neke su posvećene direktno gradu u kom se rodio. Tu je famoznih “tih 206 koraka” Dositejevom ulicom, prosipanje koraka ko što pijan prosipa dinare “od Mičurinove do Detelinare” ili pak podsećane na bend Neoplanti. 

Dve od tri najznačajnije i najdirektnije pesme o Novom Sadu nisu objavljene na nekom albumu, dok ćete jednu od uz nešto više truda pronaći na internetu. U pitanju su “Dok gori nebo nad Novim Sadom”, “Novi Sad” i poslednje otpevana “Čuvaj mi, Bože, Novi Sad”. 

“Dok gori nebo nad Novim Sadom” našla se na albumu “Devedesete” i kod mnogih Novosađana izazvaće gorak ukus sećanja na martovske, aprilske, majske i junske dane s kraja prošlog veka. Bilo je to grozno vreme i zaista “rat je kao pijan svat prošao poljem, šenlučio celu noć”. Novi Sad je ostao bez mostova, pa i Balašević konstatuje za jednog od njih da on i nije baš bio most da bi se u njega gledalo, već da bi se sa njega gledalo (i pod njim prvi put ljubilo).

Pesma “Novi Sad” otpevana je pre nekih dvadesetak godina na melodiju numere “Noć kad sam preplivao Dunav”. Krstare pesmom toponimi poput sokaka Zlatne grede, dok se nad kanalom ljulja klisanski bus, Salajka drema, tu su “dečaci Detelinarci” i tu je Telep.

Već tada je Balaševiću bilo jasno da su na ulicama grada bitange i da tek kad se one sklone Novi Sad se “podseti da je grad”. Nije to više isti onaj sjaj koji je imao nekad, ali, ipak, “zablista ponekad, kad šest raznih crkava uglas zazvone”. Multikulturalnost Novog Sada ostaje glavna Balaševićeva ideja vodilja o gradu u kojem je rođen. Grad je to u kojem razlike ne samo da se priznaju, nego se i uvažavaju i poštuju. 

U svojoj poslednjoj pesmi o Novom Sadu, kantautor poručuje da je grad “zaposednut i poražen”, pa peva: “Gde je sad onaj lepi grad, doteran i uobražen?” I onda se ponovo vraća na multikulturalnost, na potrebu za razumevanjem jedni drugih, na tu večitu (malograđansku) podelu na dođoše, koji su “uništili” sve, i laloše kojima je i Dunav u Novom Sadu dođoš i kojima su za svu bedu krivi, normalno, oni koji su odnekud došli.

Ovu pesmu Balašević je izvodio na svoja poslednja dva koncerta u Novom Sadu. Na poslednjem je dodao i novu strofu: “Čuvaj mi, Bože, ovaj grad/ Nas mirene i svađane/ Čuvaj mi, Bože, moje Novosađane”.

Poslednji koncert završio je porukom: “Ne dajte se barabama, ne dajte se kad do sad niste”.

Delovao protiv svoje popularnosti

Balašević je preminuo 19. februara 2021. godine. Objavljivanje ove vesti izazvalo je lavinu oproštaja od velikog kantautora najpre na društvenim mrežama, a potom i na trgovima gradova širom Jugoslavije. 

Ljudi su izašli na ulice, i od novosadskog kantautora opraštali su se uz paljenje sveća i njegovu muziku – od Ljubljane do Skoplja. I to je trajalo danima.

“Jedini on, među svim pop zvijezdama, djelovao je i nastupao protiv svoje popularnosti. Zamjerao se većini u korist manjine, vlasti u korist opozicije, Srbima u korist Bošnjaka, Hrvata, Slovenaca… I u tome nije bilo baš nikakvog komercijalnog plana. Radio je ono u što je vjerovao, pjevao je za publiku s kojom je očito htio imati nešto zajedničko, i pritom je nedvosmisleno i trajno odbijao onu drugu, potencijalno brojniju, a svakako moćniju publiku s kojom nije htio imati ništa”, zapisao je Miljenko Jergović o Balaševiću.

Balašević je sahranjen u Novom Sadu, 21. februara, uz prisustvo porodice i tamburaša.

izvor: https://www.021.rs/story/Novi-Sad/Vesti/367689/Tri-godine-od-smrti-Djordja-Balasevica-Seca-li-se-Novi-Sad.html

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Gruhonjić o reakcijama režima na smrt Alekseja Navaljnog: Srbija nastavlja da glavinja lavirintima ovozemaljskog pakla

Programski direktor Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) i profesor na Novosadskom univerzitetu Dinko Gruhonjić izjavio je, povodom reakcija režima u Srbiji na smrt ruskog opozicionog političara Alekseja Navaljnog, da “Srbija nastavlja da glavinja lavirintima ovozemaljskog pakla”

Published

on

By

“Aleksandar Vučić jednostavno nije u stanju da razlikuje dobro i zlo, celi svoj život to nije bio u stanju, jer zašto bi u suprotnom kao mladić postao član Srpske radikalne stranke, te zločinačke organizacije, a potom i njen generalni sekretar”, rekao je Gruhonjić za beogradski Danas.

Podsetio je da Vučić priča “o nekakvoj istrazi koja će, kao, otkriti uzrok smrti Navaljnog” i upitao: “Ko će sprovesti tu istragu? Inspektori iz Putinovih gulaga?”

“Kao i njegovi idoli iz Drugog svetskog rata – četnici – tako je i Aleksandar Vučić nepogrešivo na pogrešnoj strani istorije, odnosno na strani putinovskog neonacizma. S obzirom da je predsednik Srbije izašao iz devedesetih godina 20. veka, dakle iz nacionalsocijalističkog režima Slobodana Miloševića, čiji je bio ministar ratne propagande, njegov izbor je logičan i ‘dosledan’“, kazao je Gruhonjić.

Prema njegovim rečima, problem je u tome što su i Vučić, kao i mnogi drugi političari i pripadnici intelektualne i ostalih „elita“ gorih od rulje u Srbiji, natopili zemlju “nekakvom tobožnjom rusofilijom, koja nije ništa drugo nego obožavanje smrti, obožavanje krilatice ‘jedan narod, jedna država, jedan vođa’“.

Premijerka Srbije Ana Brnabić nazvala je juče pojedine medije “lešinarima na smrti” zato što su uočili da je predsednik Srbije tokom prekjučerašnjeg obraćanja supruge preminulog Alekseja Navaljnog na bezbednosnoj konferenciji u Minhenu izbegao da aplauzom pozdravi Juliju Navaljnu.

“Ali, Rusija je suština i sad ovo posle smrti (Alekseja) Navaljnog, to je užasno teška situacija i naravno tragedija i loša vest za ceo svet, za svakog normalnog čoveka je užasno kada čujete da je neko preminuo. Da li je preminuo iz ovog ili iz onog razloga, to će istraga bilo čija da ustanovi, ali svakako loša vest koja doprinosi još težoj atmosferi“, rekao je Vučić.

Navaljni je preminuo u zatvoru za najteže prestupnike, u blizini Arktičkog kruga, gde ga je režim Vladimira Putina zatočio kao političkog zatvorenika.

(Autonomija, foto: N1)

izvor: https://autonomija.info/gruhonjic-o-reakcijama-rezima-na-smrt-alekseja-navaljnog-srbija-nastavlja-da-glavinja-lavirintima-ovozemaljskog-pakla/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

LSV: Smrt Navaljnog još jedna slika „zločinačkog i staljinističkog karaktera“ vlasti u Kremlju

Portparol Lige socijaldemokrata Vojvodine Aleksandar Marton istakao je danas da je smrt lidera ruske opozicije Alekseja Navaljnog “u Putonovom gulagu” samo još jedna slika “zločinačkog i staljinističkog karaktera” vlasti u Kremlju

Published

on

By

Marton je u saopštenju ocenio da će za buduće generacije ostati „sramota upisana u istoriji“ da vlast u Srbiji nijednim svojim potezom nije osudila nečovečna mučenja kojima je bio izložen Navaljni što je dovelo do njegove smrti.

„Koja je tačno poruka koju nam time šalje Aleksandar Vučić? Da je najveća evropska kukavica koja u strahu od Putina ne sme da osudi zversko ubistvo neistomišljenika ili da podržava taj zločin i zamišlja Srbiju u gulag poretku koji je optuženi ratni zločinac Putin napravio u Rusiji“, napisao je Marton.

Naveo je da su „Vučićev režim i njegov šef tajne policije (Alkesandar) Vulin“, u Putinovu Rusiju isporučivali ruske opozicione političare koji su spas od represivnog režima potražili u Srbiji, čime su postali „direktni saučesnici u Putinovim ubistvima političkih neistomišljenika“.

„Jedino što Srbija ovih dana mora da uradi je da se nakloni Alekseju Navaljnom i da konačno uvede sankcije staljinističkom i duboko zločinačkom režimu Vladimira Putina“, poručio je Marton.

izvor: https://n1info.rs/vesti/lsv-smrt-navaljnog-jos-jedna-slika-zlocinackog-i-staljinistickog-karaktera-vlasti-u-kremlju/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Veliki broj hapšenja u Rusiji na skupovima za Navaljnog, nepoznati ljudi tokom noći odneli cveće

Oko 100 ljudi uhapšeno je tokom više skupova u Rusiji u znak sećanja na opozicionara Alekseja Navaljnog koji je juče umro u zatvoru, javila je nevladina organizacija OVD-Info

Published

on

By

Prema podacima objavljenim jutros na portalu organizacije koja prati političku represiju u Rusiji, „više od 101 osoba uhapšena je u deset gradova“ uglavnom u velikim urbanim centrima.

Najveći broj, njih oko 60 je privedeno u Sankt Peterburgu, oko 15 o Nižnjem Novgorodu i desetak u Moskvi.

Opozicionar Aleksej Navaljni, glavni protivnik predsednika Vladimira Putina, umro je u petak u ruskom arktičkom zatvoru gde je izdržavao 19-godišnju zatvorsku kaznu.

Već od petka popodne vlasti Moskve, glavnog grada Rusije, upozorile su građane da nisu odobrene bilo kakve manifestacije, posle objave smrti opozicionara.

Međutim tokom večeri ljudi su čekali u redovima da polože cveće u više ruskih gradova kod spomenika u sećanje na političke disidente, i već je tada javljeno da ima privođenja.

Cveće koje je položeno za Navaljnog sklonile su tokom noći grupe nepoznatih ljudi dok je policija to mirno posmatrala, pokazuju video snimci objavljeni na ruskim društvenim mrežama, prenosi agencija AP.

Danas je policija blokirala pristup memorijalu u Novosibirsku, i privelo nekoliko ljudi, javila je OVD-Info.

Video snimci i slike deljene na društvenim mrežama pokazale su kako se sklanja cveće ispred spomenika žrtvama represije za vreme sovjetske ere, a to se dešavalo širom Rusije.

Aleksej Navaljni (47) izdržavao je zatvorsku kaznu od 19 godina, zbog „ekstremizma“, u kaznenoj koloniji u Arktiku, koja važi za najstroži zatvor u Rusiji gde se šalju samo osuđeni na najteže zločine.

Njegova smrt posle trovanja za koje je optužio Kremlj i nakon tri godine provedenog u zatvoru, oduzima već bledoj opoziciji vodeću figuru, na mesec dana od predsedničkih izbora na kojima će, kako se očekuje, ponovo biti učvršćena vlast Vladimira Putina.

izvor: https://n1info.rs/svet/nvo-oko-100-ljudi-u-rusiji-uhapseno-tokom-okupljanja-u-znak-secanja-na-navaljnog/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Po dvanaesti put Prvoje u svom Tarašu

Prvoje po dvanaesti put zaredom stiže u svoj Taraš, a ove godine je zabeležen njegov najraniji dolazak, 15. februara

Published

on

By

Najraniji dolazak Prvoja je zabeležen prošle godine kada se u Taraš vratio 16. februara, a ove godine je stigao i dan pre, dok je ranijih godina period za vraćanje u Taraš bio krajem frberuara.

izvor: https://ilovezrenjanin.com/vesti-zrenjanin/dvanaesti-put-prvoje-u-tarasu/

Continue Reading

SLOBODNA VOJVODINA

Preskup vatromet u Novom Sadu još jedan primer bahatosti i bezobrazluka gradske vlasti

Liga socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI poručuje novosadskoj gradskoj vlasti da je licemerna i da ne vodi računa o interesima građana Novog Sada.

Published

on

By

Sinoć su Novosađani svedočili preglasnom i preskupom vatrometu u čast dana državnosti, a samo pre samo dva meseca je gradonačelnik Milan Đurić saopštio da u Novom Sadu za doček Nove godine neće biti vatrometa te da će novac predviđen za to biti uplaćen u humanitarne svrhe.
I onda, samo 60 dana kasnije, vatromet kakav imaju nabogatije države.

Za vatromet očito ima para, a za školske udžbenike nema? Jesmo li izlečili svu bolesnu decu, pa više nema potrebe novac uplaćivati za to?

Licemerju i bahatosti ove vlasti nema kraja.

Rešenje je njihov poraz i pobeda modernog i građanskog Novog Sada na predstojećim lokalnim izborima.

Maja Mrnuštik

Predsednik gradskog odbora LSV Vojvođani Novi Sad

Continue Reading

Trending