“Ko uopšte može da želi da živi u državi kojom upravljaju popovi!? Pa to je srednji vek!”, pita se – iskreno zaprepašten – jedan od učesnika međunarodnog filološkog simpozijuma koji je održan na Cetinju, u atmosferi pre nametnutog “Dana D” – takozvanog ustoličenja Amfilohijevog naslednika, u Beogradu izabranog mitropolita Joanikija Mićovića.
Sedimo u lepoj bašti u centru Cetinja, ponosne Prestonice Crne Gore, o kojoj sam do sada samo slušao a nikad bio pa sam još ranije, i ne znajući za “ustoličenje” (šta li je koren i skrivena semantika te reči?), sa zadovoljstvom prihvatio poziv organizatora simpozijuma, sjajnih i hrabrih ljudi, angažovanih intelektualaca sa Fakulteta za crnogorski jezik i književnost (FCJK). U razgovor nam se ubacuju dve žene sa susednog stola. Sa izrazima iskrenog zaprepašćenja na licima, kao da u nama pokušavaju da pronađu spas: “Da li će ovi stvarno doći na Cetinje? Da li su svjesni da zbog njih može pasti krv?” Ni moj slovenački sagovornik niti ja, nažalost, nemamo odgovor na to pitanje. Kada su čule da smo na simpozijumu, izražavaju saosećanje s nama jer su, kažu, pročitale na portalima da smo izbačeni iz hotela. Ovaj put imamo reči utehe za njih: to je fejk njuz, nismo izbačeni, valjda bismo mi znali da jesmo. Konstatujemo zajedno da ovih dana ima svakojakih glasina.
Krećemo bezbrižno ka hotelu, ali usput srećemo koleginice iz Hrvatske koje nas demantuju: da, izbačeni smo iz hotela. Navodno, bila je finansijska inspekcija pa je pronašla nepravilnosti u iznosu od 6 evra pa je, eto, morala zatvoriti hotel. Svi su se već iselili, ja ulazim u istoriju kao poslednji koji je napustio nekada grandiozni hotel “Grand”, u kojem i ispred kojeg je policija. Stiže nova glasina: izbačeni smo iz hotela jer je u njega trebalo da se smesti nekih 300 protivnika “ustoličenja” pa je “preventivno” zatvoren. Da li će se u njega smestiti nekih 300 pristalica Joanikija, to ćemo tek videti. Hotel je, naime, na idealnom mestu, nekih 300 metara od Cetinjskog manastira, u kojem Joanikije, kojem u Crnoj Gori “tepaju” Jaonikije, ubuduće treba da sedi.
Prebacujemo se do FCJK-a, gde su se već svi učesnici okupili. Organizatori nam se izvinjavaju, kao da su oni krivi za bilo šta. Cetinjani imaju veliko srce za prijatelje. Zlo pamte, a dobro ne zaboravljaju, podučava me prijatelj koji prijateljuje sa Cetinjanima duže od trideset godina. Kažemo im da nema problema, da nema nikakvog razloga da se sekiraju. Stiže i neka televizija, pročulo se da smo deložirani iz hotela.
„Vlast im je pokazala da ovdje nisu dobrodošli i da ne žele saradnju Crne Gore sa naučnicima iz okruženja i svijeta„, kaže kolegama novinarima dekan FCJK-a Adnan Čirgić. Inostrani gosti daju izjave: veoma su uznemireni, nikada im se u životu nije desilo da ih izbace iz nekog hotela. Pala je noć, selimo se na Ivanova korita, organizatori grozničavo traže smeštaj i pronalaze ga. Šalimo se da možda i nije tako loše što su nas izbacili iz „Granda“, jer su naši novi hoteli puno bolji. Organizatori nam preporučuju da skratimo boravak. „Izvinite, ali ne pada mi na pamet“, kažem i izvinjavam se zbog rezolutnosti u mome glasu. Razumem ih, ali ja sam ipak i novinar, a ne jedino profesor.
FCJK je i inače ozbiljan trn u oku „novoj vlasti“ koju je instalirao pokojni Amfilohije. Posebno žuljaju ministarku Vesnu Bratić koju zovu „četvororučica“ jer drži četiri resora u jednom ministarstvu: prosvetu, nauku, kulturu i sport. To je ona što je za sebe svojevremeno rekla da je „žena-četnik“. A bacala je i kletve na istoričarku Latinku Perović poželevši joj brzu smrt. A kako je i ne bi žuljali kada se zovu Fakultet za CRNOGORSKI jezik i književnost. No, žuljali-ne žuljali, na simpozijumu su naučnici Olivera Komar i Nemanja Batrićević predstavili najnovije istraživanje po kojem se 52 odsto ispitanika izjasnilo da govori crnogorski jezik, a 35 odsto srpski. Primera radi, 2003. godine 63 odsto se izjasnilo da govori srpski, a 22 odsto crnogorski. Ministarka Bratić besramno je smenjivala ljude u svojim brojnim resorima, ali je kanda negde pogrešila. Kao i uvek, represija rađa otpor, a što je represija jača – i otpor će jačati.
Na simpozijumu se okupilo oko 60 naučnika iz Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Kosova, Severne Makedonije, Slovenije, Bugarske, Ukrajine, Poljske, Nemačke, Mađarske, Italije, SAD i Crne Gore. Između ostalih, analitičar Januš Bugajski iz Džejmstaun fondacije iz Vašingtona se učesnicima obratio putem video linka: “Najopasnije po region je to što je projekat ‘velike Srbije’ ponovo aktuelan. Kampanja se vodi po tri principa: prikrivenost, fleksibilnost i strpljenje. Tri glavne mete su Kosovo, Bosna i Hercegovina i Crna Gora. U Crnoj Gori je cilj podrivanje njenog suvereniteta, jer Beograd ne priznaje ni crnogorsku naciju niti Crnu Goru kao nezavisnu državu. Takođe, značajan faktor je i ruski neoimperijalizam, za koji je Balkan važna tačka, a Beograd je glavni alat Moskve za destabilizaciju regiona. Uostalom, Rusija je 2016. godine bila upetljana u pokušaj državnog udara u Crnoj Gori. Bajdenova administracija mora što pre da se uključi”.
U Cetinju je veoma napeto i to se može osetiti i na ulici i pročitati sa lica ljudi. Više puta smo čuli da ih atmosfera podseća na atmosferu u Sarajevu neposredno pre rata, 1992. godine. Glavni akter je opet isti, samo se danas umesto “velika Srbija” zove “srpski svet”. Politika kojoj je suđeno u Hagu nije se opametila ni za jotu. I dalje se veruje da se istim sredstvima i načinima može postići drugi rezultat. Iako je cilj stupidan, on je i dalje opasan. „A da se Srbija konačno malo o svom jadu zabavi, da mi u ‚regionu‘ malo počinemo?“, retorički pita jedan stariji Crnogorac. “Kako nekome uopšte može pasti na pamet da nam dođe u kuću s namjerom da je zapali i da očekuje da ćemo mi to samo posmatrati i odobravati?”, pita se jedan Cetinjanin, iskreno zapanjen. Potpuno sam izbačen iz takta kada do mene stiže vest da je prijateljica, Crnogorka, zaglavila u bolnici. Dijagnoza: sindrom slomljenog srca. Biće dobro. A srce joj se slomilo, znam to, zbog toga što je i duša i srce bole zbog činjenice da je njena Crna Gora možda na ivici građanskog rata.
U petak su nas domaćini poveli sa Ivanovih korita na vrh Lovćena, u Njegošev mauzolej. Penjući se uz 461 stepenicu, samom sebi obećavam da ću smršati. I konstatujem da sam postao pravi ravničar: em toliki uspon em tako čist vazduh. Kao u vicu, maštam da bi mi auspuh pomogao da dođem sebi. Sa vidikovca kod mauzoleja puca pogled na sve strane: na Cetinje, na Njeguše, na Boku kotorsku, na Skadarsko jezero… Ta mala Crna Gora je raj na zemlji, lakše mi je sada da shvatim zašto su toliko ponosni.
Razgovaram o “jogurt revoluciji” sa jednim od mojih kolega iz jedne od novonastalih država na području Jugoslavije. Iako se pasionirano bavi Jugoslavijom, on jedva da je čuo za jogurt revoluciju. U prvom trenutku sam frapiran. Onda se setim da su ostale republike praktično dale “zeleno svetlo” Miloševiću da zgazi autonomiju Vojvodine pa potom i Kosova. Mislili su, valjda, da će se čudovište na taj način umiriti. Mislili su, valjda, da će hraneći krokodila mesom od njega napraviti vegetarijanca. Razmišljam: e pa to ne biva! Kao što ne biva da Srbija neće platiti cenu zbog agresije kojom pokušava da zgazi građansku, multikulturalnu i do juče sekularnu Crnu Goru. Zlo će se vratiti kući, zlo je u stvari uveliko kod kuće i samo će jačati, pravili se vi ludi da ne znate šta se pokušava uraditi Crnoj Gori ili se ne pravili. A vi koji se deklarišete kao navodni protivnici nacionalizma samo nastavite da ćutite ko ona stvar. Jer nisu korupcija i kriminal glavni problem Srbije. Ishodište svega toga je – nacionalizam. A nacionalisti koji kritikuju korupciju i kriminal su ili licemeri ili glupani. Eto vam primera Crne Gore: šta je donela toliko željena smena vlasti, kada je bila nošena na krilima notorne nacionalističke Crkve Srbije? Dovela je Crnu Goru pred građanski rat a korupcija i kriminal su procvetali.
“Po šumama i gorama, naše zemlje ponosne…“, ori se sa bine u Cetinju u petak uveče na zboru u centru grada. To Cetinjani organizuju, masovna publika peva. I opet se pitam da li ikako mogu da zamislim da se na nekom tako masovnom skupu u Srbiji začuje ta partizanska pesma? I to je retoričko pitanje: nema šanse. Em je nacionalistički konsenzus u Srbiji dostigao rekordne razmere, naročito kada je Crna Gora u pitanju, em su sve te silne „patriote“ od Srbije odavno digli ruke. Crnogorci od Crne Gore, bogami, nisu.
Srbija mora da radi sve suprotno od Vulinovih ideja i uspeće kao država
Liga socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI sigurna je da ako Srbija želi da napreduje mora da radi sve suprotno od onoga što misli i proklamuje Aleksandar Vulin, poznatiji kao ministar mržnje
Vulinova izjava da bi jako voleo da Aleksandar Vučić ode na Samit BRIKS-a u Moskvu, nova je podlost koju je namenio Srbiji i njenim građanima.
Vulin je od devedesetih godina, pa na ovamo, uvek promovisao političke ideje koje su loše po Srbiju.
Bio je portparol JUL-a, odnosno Mirjane Marković, sramotio je svaku instituciju koju je vodio. I Vojsku, i policiju, i BIA. Umesto da radi u interesu Srbije, pokazivao je, a i dalje pokazuje, sluganstvo prema Ruskoj Federaciji. Sramotno je slao ruskoj tajnoj službi informacije o aktivnostima opozicionara iz Rusije u Beogradu, pa su oni po povratku u njihovu zemlju bili uhapšeni.
Svaka njegova izjava o Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj ili Crnoj Gori upali novi požar u odnosima u regionu.
Srbija mora raditi sve suprotno onome što Aleksandar Vulin želi i na ovim prostorima će biti moguće napraviti modernu i demokratsku državu.
Aleksandar Marton portparol Lige socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI
Koliko će nas koštati suša i šta ćemo jesti? Poljoprivrednici kažu – stanje je katastrofalno
Dugo toplo i sušno leto koštalo je poljoprivredu. Prinosi su drastično manji. Poljoprivrednici u gubicima, traže pomoć Vlade i najavljuju protest za 15-ak dana. Šta ćemo jesti i koliko ćemo to platiti, pitala je Lea Apro.
Kišomer u Kisaču je potpuno suv više od dva meseca, a umesto zdrave repe – rupa, jer je istrulila zbog enormne suše.
„Na ovakvim ekstremnim sušama, kad nema kiše po sedamdeset, osamdeset dana sa temperaturama preko 40, noćnih preko 30 tu više ne pomaže ni zalivanje, ni ništa“, kaže Goran Filipović iz Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije.
Poljoprivrednici u očaju, već treću godinu očekuju pomoć, ispunjenje zahteva i sistemska rešenja od Vlade, ali ona kao i kiša – izostaju.
„Ne možemo se uhvatiti bukvalno ni za jednu kulturu koja je ove godine koliko-toliko mogla da izvuče prosek. U suštini stanje je katastrofalno. Ukoliko država, ministarstvo tačnije ne donese neke mere za pomoć poljoprivrednicima, mislim da će većina nas staviti katanac na svoja gazdinstva“, objašnjava Dejan Ivanišević iz Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije.
Nema ni berze, koja bi garantovala otkupnu cenu roda poljoprivrednicima, pa im cenu kroje otkupljivači.
„Mi živimo od cene. Mi ne možemo da živimo od subvencija. Subvencije su primarne i moraju biti u poljoprivredi, ali mi ćemo postati socijalna grana privrede, ne poljoprivreda“, navodi Aleksandar Letić, poljoprivrednik iz Kisača.
Da li će se gubici poljoprivrednika odraziti i na džep građana, odnosno na cene hrane, zavisiće od ponude i potražnje, ali i tu glavnu reč ima država.
„U ovoj situaciji od ponašanja države zavisi da li će biti, ili neće biti rasta cene hrane u suštini. Ako se odluči na uvoz, da podstakne uvoz, ne mora da bude povećanja cene“, navodi Živan Lazić, ekonomski novinar.
Država je na potezu. Ako ne pomogne poljoprivrednicima, kako nam kažu, neće više biti ko da nas hrani. A onda će tržište ili vlast određivati šta jedemo i koliko za to plaćamo.
LSV – VOJVOĐANI traži smenu pomoćnice gradonačelnika Zrenjanina
Odbornička grupa Lige socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI u Skupštini grada Zrenjanina uputila je danas zrenjaninskom gradonačelniku Simi Salapuri zahtev za smenu njegove pomoćnice Vere Milošev, koja je na javnom mestu napala dečaka sa razvojnim problemima.
Republika Srbija Autonomna Pokrajina Vojvodina Grad Zrenjanin Gradonačelnik
ZAHTEV
Na osnovu 52. člana Statuta grada Zrenjanina zahtevamo razrešenje pomoćnice gradonačelnika Zrenjanina Vere Milošev.
OBRAZLOŽENJE:
Javnost Zrenjanina upoznata je sa incidentom u kojem je učestvovala i pomoćnica gradonačelnika Zrenjanina Vera Milošev, prilikom kojeg se neprimereno ponašala na javnom mestu i napala dečaka sa razvojnim problemima.
Nedopustivo je da jednu od najodgovornijih funkcija u Zrenjaninu obavlja osoba koja sebi dopušta ovakvo ponašanje.
Očekujemo Vašu brzu reakciju i smenu pomoćnice Milošev.
U Zrenjaninu 4.9.2024.godine
Odbornička grupa Liga socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI u Skupštini grada Zrenjanina
Sekretarijat za informisanje Lige socijaldemokrata Vojvodine – VOJVOĐANI
Dosadašnji v.d. direktor Vladimir Petrović, koji je ovom zdravstvenom ustanovom rukovodio 13 godina, smenjen je bez obrazloženja.
Informacija o promeni u rukovodstvu Instituta za javno zdravlje Vojvodine već danima unazad kruži u novosadskoj javnosti, a nezvanična saznanja prvi je objavio Danas.
U međuvremenu, i portal 021.rs dobio je nezvaničnu potvrdu da je došlo do promene i da je doktorka stomatologije, dosadašnja direktorka Filijale Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje za Južnobački okrug, postavljena na rukovodeću poziciju.
Portal 021.rs uputio je i pitanja Institutu za javno zdravlje Vojvodine u vezi sa promenom na čelu ustanove, ali zasad nema odgovora.
Smenu Petrovića i imenovanje Milene Tabaković do sada niko nije zvanično potvrdio, niti je odluka javno dostupna. Bilo bi za očekivati da se ovakva promena objavi u Službenom listu AP Vojvodine, ali je poslednji broj objavljen nekoliko dana pre sednice Vlade Vojvodine koja se održala 28. avgusta.
Takođe, na samom sajtu Instituta i dalje stoji da je v.d. direktor dr Vladimir Petrović. Smena Petrovića dolazi nakon slučaja “nematode u novosadskoj vodi” u kojem su nadležni prvo negirali tvrdnje o valjkastim crvima u vodovodu, da bi Institut potom potvrdio njihovo prisustvo.
Ipak, smena bi mogla da bude i samo deo promena na rukovodećim pozicijama u pokrajini, nakon odlaska Igora Mirovića sa funkcije pokrajinskog premijera. Podsetimo, do promena je došlo i u Kliničkom centru Vojvodine, gde je za v.d. direktorku imenovana Vesna Turkulov umesto Edite Stokić.
Povodom smene u Institutu oglasio se Gradski odbor Stranke slobode i pravde, navodeći da Miloš Vučević i Maja Gojković “nisu oprostili profesionalnost” Petroviću. U saopštenju se odluka o imenovanju Milene Tabaković za v.d. direktorku Instituta naziva “skandaloznom”.
Ćerka Jorgovanke Tabaković u žižu javnosti je došla 2013. godine kada je objavljeno da joj je RFZO obezbedio službeni automobil i vozača za odlazak na predavanja u Beograd. Zvanično objašnjenje tada je bilo da je sve u skladu sa odlukom o slanju zaposlenih na usavršavanje.
Zasad nezvanično smenjeni Petrović je na čelu Instituta bio od 2011. godine. On je i redovni profesor na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu.
Upravo na ovom fakultetu je diplomirao 1997. godine, a tu je završio i specijalizaciju, master studije i doktorat. Bio je na čelu Instituta u trenutku kada se Vojvodina suočavala sa zdravstvenom krizom izazvanom korona virusom.
Prema informacijama Agencije za sprečavanje korupcije, Petrović je u februaru ove godine prijavio da kao v.d. direktora Instituta godišnje zarađuje više od 3,1 miliona dinara.
Statistika koja se ne menja: Vojvodina najviše izvozi, a Beograd uvozi
Posmatrano regionalno, najveće učešće u izvozu Srbije imao je region Vojvodine (33,9 odsto). Sledi beogradski region (23,4 odsto), region Južne i Istočne Srbije (21,3 odsto), region Šumadije i Zapadne Srbije (20,2 odsto), a oko 1,2 odsto izvoza je nerazvrstano po teritorijama.
Izvoz domaće robe u periodu od januara do jula ove godine imao je vrednost 17.097,7 miliona evra, uz rast od 1,3 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine.
Uvoz robe imao je vrednost od 22.323,4 miliona, što predstavlja povećanje od četiri odsto u odnosu na isti period prošle godine.
Izražen u evrima, deficit iznosi 5,2 milijarde evra, što je povećanje od 14,2 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine, saopštio je Republički zavod za statistiku.
Pokrivenost uvoza izvozom je 76,6 odsto i manja je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 78,6 odsto.
Najveće učešće u uvozu Srbije imao je Beogradski region (44,3 odsto); sledi Vojvodina (32,5 odsto), Šumadija i Zapadna Srbija (13,6 odsto), Južna i Istočna Srbija (8,4 odsto), a oko 1,3 odsto uvoza nije razvrstano po teritorijama.
Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 59,5 odsto ukupne razmene.
Na ovom mostu koji deli južnu Mitrovicu, naseljenu Albancima, od severne, naseljene većinom Srbima, osim automobila, viđen je i kordon pripadnika KFOR-a. Zatim je ovaj kordon povučen.
Radio Slobodna Europa (RSE) pitao je KFOR zašto je pojačao svoju prisutnost na mostu, ali iz ove misije nisu dali odgovor. Pripadnik italijanskih snaga KFOR-a na mostu na Ibru rekao je dopisniku RSE s terena da se tokom današnjeg dana “ne očekuje ništa posebno” i da su oni tu “zbog rutinskih operacija”.
Pojačana prisutnost na ovom mostu dolazi dan nakon što su kosovske vlasti zatvorile pet paralelnih srpskih institucija na sjeveru Kosova.
Akciju je kritizirala međunarodna zajednica, koja je pozvala Vladu Kosova da ne poduzima jednostrane i nekoordinirane akcije.
Kosovska vlast također se nedavno suočila s kritikama međunarodne zajednice jer je izrazila namjeru otvoriti most preko Ibra za promet vozila.
Sjedinjene Američke Države, Europska unija i KFOR izjasnili su se protiv otvaranja mosta.
KFOR i EU zatražili su da se ovo pitanje riješi u dijalogu u Bruxellesu.
NATO-va mirovna misija na Kosovu također je nekoliko puta upozorila da neće oklijevati djelovati kako bi odgovorila na razvoj sigurnosne situacije.
KFOR je stalno prisutan na mostu preko rijeke Ibar.