50 sati laži: Kako Putinova propagandna mašina Rusima ispira mozak
Kada je reč o zapadnim posmatračima ruska invazija na Ukrajinu odvijala se kao serija brutalnih napada koji su prekidani strateškim greškama. Međutim, na ruskoj državnoj televiziji ista dešavanja su predstavljena kao pozitivan razvoj događaj, što predstavlja tumačenje koje je potpomognuto brzom zamenom činjenica i propagande
Kada je reč o zapadnim posmatračima ruska invazija na Ukrajinu odvijala se kao serija brutalnih napada koji su prekidani strateškim greškama. Međutim, na ruskoj državnoj televiziji ista dešavanja su predstavljena kao pozitivan razvoj događaj, što predstavlja tumačenje koje je potpomognuto brzom zamenom činjenica i propagande
Veliki deo ruskih informativnih medija je pod strogom kontrolom Kremlja, a državna televizija radi kao portparol vlade.
Zamršeni i ponekad kontradiktorni narativi ruske invazije o ratu nemaju samo za cilj da ubede gledaoce da je njihova verzija događaja istina, kažu stručnjaci za deziformacije. Cilj je često zbuniti gledaoce i stvoriti nepoverenje tako da publika nije sigurna u šta da veruje.
Njujork tajms je pregledao više od 50 sati televizijskih snimaka kako bi pokazao kako se rat predstavlja Rusima kroz informativne medije u toj zemlji.
14. april – Ponos ruske flote potopljen
Rusija se suočila sa značajnim gubitkom kada je njena vodeća krstarica “Moskva” potopljena nakon što je oštećena udarom projektila. Ukrajinski zvaničnici su rekli da je brod pogođen sa dve rakete Neptun. Njujork tajms je objavio da su SAD pružile obaveštajne podatke koji su pomogli Ukrajini da locira i granatira brod.
Nezavisni ruski mediji van zemlje su objavili da je oko 40 muškaraca poginulo, a da je 100 povređeno. Međutim, u medijima koje kontroliše ruska država, informativni programi su umanjili značaj ukrajinskog strateškog napada.
Prvo je rusko Ministarstvo odbrane saopštilo da je brod oštećen nakon što je požar na njemu detonirao municiju. Brod je vraćen na obalu, a posada je bezbedno evakuisana, navodi se u izveštaju. Ruski mediji su kasnije javili da je brod ipak potonuo u toku oluje.
Za Kremlj, gubitak doprinosi rastućim izazovima u prenošenju pozitivnog utiska o ratu kod kuće. Ruski mediji u više navrata odbacivali ili umanjivali žrtve ukrajinskih civila, kao i ruske žrtve i njihove porodice. Rusija je prvi put priznala ukupan broj poginulih u martu, stavljajući do znanja ruskim gledaocima da će rat podrazumevati i domaće gubitke.
2. april – Na ulicama Buče se nižu leševi
Dok su se ruske snage povlačile iz regiona oko Kijeva, kružile su fotografije mrtvih tela na ulicama Buče. Na ulicama ovog predgrađa Kijeva pronađeni su ubijeni civili čije su ruke bile vezane, a koji su takođe imali prostrelne rane od oružja na glavi. Slike su izazvale ponovne pozive za podizanje optužbi za ratne zločine protiv Rusije.
Na ruskoj televiziji, ovo otkriće je predstavljeno kao prevara, a slike i snimci se prikazuju kao lažirani. Na jednom snimku su ruski novinari primetili da je odeća na mrtvim civilima previše čista da bi danima bila na ulici, što implicira da nisu ubijeni tokom ruske okupacije. U saopštenju ministarstva odbrane navodi se da na telima nema znakova raspadanja i da se krv na njihovim ranama nije zgrušala.
Međutim, fotografije koje su objavili zapadni mediji, a koje nisu blurovane, jasno pokazuju da se na telima vide znakovi raspadanja.
u drugom novinskom izveštaju se navodi da se na snimcima iz Buče vide neka tela koja se “kreću”, što je navedeno kao dokaz da je prikaz leševa montiran. Jedan snimak je pokazao telo u retrovizoru koje je izgledalo kao da se pomera nakon što je automobil otišao. Ali nekoliko fotografija koje su na terenu zabeležili zapadni fotografi, pokazuje da tela u tom području imaju znakove raspadanja.
Potom je usledio narativ da su te ljude na ulicaa Buče ubile ukrajinske trupe.
9. mart – Bombardovano porodilište u Marijupolju
Rusija je izazvala međunarodnu osudu nakon bombardovanja porodilišta u Marijupolju. Slike povređenih trudnica, koje su nošene preko ugljenisanog bolničkog kompleksa, jasno su pokazale zapadnoj publici kakva je civilna cena rata.
U Rusiji je, međutim, taj napad predstavljen kao prevara. Ruska televzija je secirala snimke i izrazila brojne sumnje u vezi sa zapadnim izveštajima, često koristeći iste slike viđene na Zapadu da bi predstavila veoma različite prikaze onoga što se dogodilo.
Slike dve žene su posebno bile eksponirane u zapadnim medijima.
Jedna od njih je influenserka po imenu Marijana Višemirskaja, koja je preživela napad i kasnije rodila devojčicu. Još jedna žena, koja nije identifikovana, fografisana je na nosilima, a kasnije je AP izvestio da je ona preminula. U jednom segmentu, ruski novinari su tvrdili da je u oba slučaja u pitanju ista žena. Višemirskaja je kasnije negirala da je ona bila na nosilima.
U drugom segmentu emitovanom na ruskoj televiziji, žrtve koje su premeštene iz bolnice su opisane kao vojnici ukrajinskog bataljona Azov, jedinice Ukrajinske nacionalne garde, koja je povezana sa neonacionalističkim pokretom u zemlji. Ali fotografije koje su zabeležili zapadni novinari pokazuju da su žrtve bile žene koje su nosile odeću u boji koja je nejasno podsećale na vojničke uniforme.
Višemirskaja je dala intervju Denisu Seleznjevu, ukrajinskom blogeru koji podržava separatistički pokret u Donbasu. Delovi intervjua koji su emitovani na ruskoj televiziji nisu bili fokusirani na njene povrede, već na bataljon Azov uz tvrdnje da je ta vojna grupa zauzela bolnicu pre udara.
Ruski mediji su se fokusirali i na njen opis vojnika Azova, predstavljajući ih kao ratoborne okupatore koji zahtevaju hranu. Kremlj i ruski mediji su se često fokusirali na ukrajinski neonacistički pokret kao opravdanje za invaziju. Ruski predsednik Vladimir Putin je rekao da je jedan od njegovih centralnih ciljeva “denacifikacija Ukrajine”.
Iako je bataljon Azov osnovan 2014. godine od ukrajinskih ultranacionalističkih i neonacističkih grupa, stručnjaci kažu da je trupa ugušila svaki deo svoje ekstremističke strane pod pritiskom vlasti.
4. mart – Napadnuta nuklearna elektrana Zaporožje
Ruske snage su početkom marta napredovale prema najvećoj evropskoj nuklearnoj elektrani. Okršaj sa ukrajiskim snagama okončan je požarom u kompleksu, za koji je ukrajinski predsednik Zelenski upozorio da može dovesti do “kraja Evrope”. Požar je kasnije ugašen, ali su ukrajinski zvaničnici optužili Rusiju za “nuklearni terorizam”.
Ruskoj publici je ispričana druga priča: da su ukrajinski vojnici napali objekat, zapalivši zgradu pre nego to su pobegli. Ruske snage su opisane kao trupe koje su branile objekat od “ukrajinskih diverzanata”, navodi se u vladinom saopštenju ponovljenom u državnim medijima.
Na snimku objavljenom nedeljama kasnije, prikazano je kako elektrana normalno funkcioniše, sa snimcima dronom koji prikazuju radnike kako dolaze do besprekornog objekata i kako uredno prolaze kroz bezbednosne kontrolne punktove.
“Dok je specijalna vojna operacja u toku, nuklearna elektrana nije prestajala da radi ni na sekund”, rekao je Aleksej Ivanov, izveštač “Vremja”, večernjih vesti na Prvom kanalu. On je rekao da se ruska straža ne meša u rad elektrane.
Jedan vojnik intervjuisan u objektu rekao je da “zaposleni u ovoj fabrici pokazuju određenu dozu poštovanja” i da radnici “održavaju rad i disciplinu u svom radu”.
Narativ da Ukrajina bolje funcioniše pod ruskom kontrolom i dalje je česta tvrdnja na državnoj televiziji, potkrepljujući sumnjiv argument koji je izneo Putin da su ruske trupe poslate da zaštite ukrajinske građane.
Vučić taman prodao šarenu lažu da će Srbija biti spremna za EU 2026, a onda je stigao hladan tuš iz Brisela
Iako se najvljuje već nekoliko godina, Srbiji ponovo nije otovren klaster 3 u pregovorima sa Evropskom unijom. Tako je još jednom potvrđeno da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić obmanuo građane kada je izjavio da očekuje da do 2026. godine budemo spremni za članstvo u EU. Rampa iz Unije ponovo je spuštena zbog vladavine prava, a da se ne nadamo previše potvrđuju i dokumenta Vlade Republike Srbije u kojoj se 2026. godina ni ne pominje
Već tri puta zemlje članice Evropske unije pokušavaju da postignu dogovor da li Srbiji u pregovorima sa Evropskom unijom treba otvorit klaster 3. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da su ambasadori Švedske, Finske, Holandije, Hrvatske i Bugarske glasali protiv otvaranja ovog klastera.
Iako je poznato da neuvođenje sankcija Rusiji predstavlja ključni razpog zašto ne nastavljamo pregovore, neke države članice nisu zadovoljne ni situacijom po pitanju vladavine prava, slobodom izražavanja i nedostatkom napretka u dijalogu sa Prištinom.
Iako se klaster koji treba da otvorimo ne odnosi se na vladavinu prava, jasno je da se po tom pitanju nismo proslavili. To pokazuju i nedavni događaji nakon pogibije 15 ljudi na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Iako je uhapšeno više osoba, visoki funkcioneri čiju odgovornost traži javnost su ekspresno oslobođeni ili im je određen kućni pritvor.
Inače, Srbija je poslednji put otvorila klaster u pristupnim pregovorima u decembru 2021. godine. Dva meseca kasnije počeo je rat u Ukrajini a zbog neuvođenja sankcija Rusiji, pregovori o članstvu između Brisela i Beograda su zaleđeni.
Da ispunjenje kriterijuma za članstvo nije ni na vidiku smatra Vladimir Međak iz Evropskog pokreta u Srbiji koji za „Novu“ kaže da smo još 2018. godine „probili“ prvi rok za članstvo koji je ranije postavila Vlada Srbije.
„Predsednik je sada rekao da će Srbija za člnastvo biti spremna 2026. godine. S druge strane, Vlada Srbije je postavila rok da ćemo biti spremni 2027. godine, a onda su usvojili reformsku agendu u kojoj su postavljeni takvi rokovi da mi ne možemo da budemo spremni pre 2029. godine“, kaže Međak.
Sagovornik „Nove“ pojašnjava kako je izgledao čitav proces iz kog se jasno može zaključiti da nam 2026, bar kada je o Evropskoj uniji reč, nije obećana godina, čak ni za ispunjenje svih kriterijuma.
„U Reformskoj agendi Vlade Srbije smo rekli da ćemo ispuniti merila za otvaranje poglavlja 12, to je bezbednost hrane, u junu 2027, a poglavlje 8 – što je konkurencija tek u decembru 2027. godine. Dakle, ako mi to otvorimo 2027. godine, onda treba da dobijemo merila za zatvaranje , to računajte da traje minimum godinu, godinu i po dana, što je početak 2029. godine. Već u startu naša dokumenta ukazuju šta mi ne planiramo da uradimo“, kaže Međak.
Napominje i da se u toj reformskoj agendi ne pominju ni sankcije Rusiji, ni raskidanje sporazuma o strateškoj saradnji sa Kinom, Rusijom, Azerbejdžanom, Emiratima i Turskom kojima se zaobilaze javne nabavke.
„Raskidanje tih sporazuma je uslov za zatvaranje poglavlja 5 i 30. Mi to čak nismo ni planirali. Takođe, sankcije Rusiji su uslov za otvaranje poglavlja 31 koje stoji blokirano još od 2014. godine. Govora o tome nema. Sve to zajedno nije u skladu sa pričom da ćemo 2026. biti spremni za članstvo“, precizira sagovornik Nove.
Komentarišući to što se predsednik Srbije uzda u Mađarsku koja je najavaila nastavak debate o našem klasteru 3, Međak kaže:
„Mađarska gura to iz svojih razloga, a ono što sam ja video jeste da je sedam država bilo protiv toga i da su glavne zamerke bile sankcije Rusiji i vladavina prava. Na spisku protivnika nema Nemačke, što znači da je pitanje trgovinom litijuma urodilo plodom. Ono što smo videli kao razloge za neotvaranje je: Tačka 1 Rusija, tačka 2 vladavina prava i Kosovo je tek na trećem mestu“, zaključuje Međak.
Novi sastanak sledeće nedelje
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da će Mađarska da zakaže za sledeću nedelju novi sastanak i da u to nema nikakve sumnje.
„Da me Bog pita šta smo Bugarima zgrešili, ne bih znao da vam to kažem i objasnim. Čini mi se da razumem šta su stvarni razlozi, bez obzira što ih nikada nećete čuti. A za Hrvate sve razumem, nemam tu veliki problem da shvatim. A za nas su dve važne vesti tu da nastavimo da se borimo i da razgovaramo sa svima njima“, rekao je Vučić posle sednice.
Upravo je predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno izjavio da je novi cilj Srbije da ispuni sve kriterijume za članstvo u EU do 2026. godine.
“Uz Ekspo imamo još jedan cilj, a to je da do kraja 2026. godine ispunimo sve kriterijume za članstvo u EU. Ne kažem da ćemo ući, ali da ispunimo sve kriterijume. Naše je da mi uradimo svoj posao.To je veliki novi strateški cilj i to je bila tema sastanka SNS-a. Taj cilj će vlada i skupština staviti u sva dokumenta. Time će se baviti više ljudi“, rekao je Vučić.
LSV: Budžet Vojvodine za 2025. godinu mizerno mali
Liga socijaldemokrata Vojvodine – Vojvođani (LSV) saopštila je danas da “neće dozvoliti Srpskoj naprednoj stranci da ugasi Autonomnu pokrajinu Vojvodinu”, ukazujući da je predlog budžeta za 2025. godinu, koji je usvojio kabinet Maje Gojković, još jedan jasan znak šta naprednjaci žele Vojvodini
„Budžet naše pokrajine za narednu godinu je za čak 36,3 milijarde dinara manji od onog za 2024. godinu. To je, kada se u obzir uzme i inflacija, pad od 40 odsto“, iztiču u LSV.
Navode da će, poređenja radi, budžet grada Beograda za 2025. godinu iznositi više od 200 milijardi dinara.
„Skandalozno je da po glavi stanovnika, na svakog građanina Beograda odlazi 119.000 dinara, a na građanina Vojvodine svega 35.000 dinara ili 3,4 puta manje. Zar mi u Vojvodini vredimo tri puta manje od stanovnika glavnog grada“, ističu iz LSV.
Između ostalog, dodali su da bi za nedostajućih 36,3 milijarde dinara mogle da se izgrade tri potpuno nove bolnice ili obezbedi sistem za navodnjavanje 155.000 hektara zemlje.
Do kraja 2030. godine će, prema poslednjim zvaničnim informacijama datim Novoj ekonomiji, biti gotovi radovi na prvoj fazi „linije jedan“ beogradskog metroa. Kako iz “Beogradskog metroa” kažu, prva faza obuhvata rutu od početne stanice Železnik do krajnjeg terminusa – stanice Pančevački most.
Prema ranijim najavama, Beograd je do kraja 2030. godine trebalo da ima već dve linije metroa. Prva je trebalo da bude gotova ranije, 2028. godine.
Šta će se raditi naredne godine
Naredna godina će, najavljuju iz ovog javnog preduzeća, biti ključna kada je u pitanju sam početak radova. Kako kažu iz “Metroa”, u drugom kvartalu 2025. počinje se sa pripremnim radovima u okviru izgradnje prve faze linije jedan beogradskog metroa, a koje podrazumevaju izmeštanje podzemnih instalacija raščišćavanje i kompletnu pripremu terena.
Do kraja 2025. trebalo bi da počinju građevinski radovi na izgradnji samih stanica, čemu će prethoditi potpisivanje ugovora sa izvođačima – kineskom kompanijom Power China i francuskom kompanijom Alstom.
Kako kažu iz „Metroa“, kredit od Dojče banke, vrednosti od 178,38 miliona evra, nedavno usvojen, obezbediće sredstva za početak ključnih aktivnosti, prvenstveno na Depou na Makišu i značajno ubrzati radovi u okviru izgradnje prve faze „linije 1“ metroa. Iz Depoa Makiš, inače, upravljaće se celokupnim sistemom metroa.
Šta je dosad urađeno?
Iz “Beogradskog metroa” kažu da su radovi na nasipanju terena na Makiškom polju završeni. Radovi su započeti krajem 2021. godine na lokaciji od 72 hektara. Takođe, nasuta je površina za budući Depo Makiš, Park&Ride i Terminus javnog gradskog prevoza u blizini početne metro stanice Železnik.
Izgradnja infrastrukturnih objekata depoa na Makišu podrazumeva ukupno sedam objekata – administrativnu zgradu/kontrolno operativni centar sa četiri hale: halu za inspekciju, halu za održavanje, halu za gariranje vozova i halu za održavanje vozila infrastrukture. Ostala dva objekta su ulazna portirnica i trafostanica.
Takođe, kako dodaju iz “Metroa”, radiće se protivpožarna stanica koja će služiti Depou, ali i celom Makiškom polju. Pored navedenih objekata izgradiće se koloseci, kolosečne veze i interne saobraćajnice sa priključcima na gradsku železničku i putnu mrežu, a koje će obezbediti rad svih operacija unutar depoa Makiš.
“Kada je u pitanju raseljavanje, prvi postupci rešavanja imovinsko – pravnih odnosa na lokacijama koje su obuhvaćene Akcionim planom raseljavanja započeti su početkom 2023. godine, dok su poslednji pokrenuti tokom novembra tekuće godine. Sam Akcioni plan raseljavanja reguliše, pretežno, postupak određivanja naknade, odnosno u sebi sadrži ‘matricu prava’ koja će se primenjivati u postupcima određivanja naknade po pravnosnažnim rešenjima o eksproprijaciji/administrativnom prenosu. Imajući u vidu navedeno, u postupcima određivanja naknade na svim lokacijama primenjivaće se Akcioni plan raseljavanja i ova faza će trajati dok se ne ispune svi zahtevi koji su u samom planu navedeni, a koji su u skladu sa relevantnim Standardima učinka Međunarodne finansijske korporacije”, navodi se.
Liga socijaldemokrata Vojvodine (LSV) – Vojvođani zatražila je danas da nadležni organi hitno utvrde ko je odgovoran za pad prozora u Gimnaziji „Mihajlo Pupin“ u Kovačici.
Kako je navedeno u saopštenju, prozor je pao na učenicu, a samo pukom srećom ona nije ozbiljnije povređena.
„Nažalost, očito je da država Srbija više nije bezbedna za njene građane, a da vlast, od najvišeg, pa do nivoa lokalnih samouprava, nije u stanju da vodi računa o objektima. Opština Kovačica je pravi primer zapuštenosti. Objekti su stari, mnogi od njih čak i neuslovni“, ističe se u saopštenju koje potpisuje šef odborničke grupe LSV – Vojvođani u Skupštini opštine Kovačica Jan Gages.
„Očekujemo da nadležni organi, u konkretnom slučaju zbog pada prozora u gimnaziji, pod hitno izađu sa detaljnim izveštajem, a da odgovorni budu zakonski procesuirani i kažnjeni“, zaključeno je u saopštenju.
Da li je zloupotreba učenika samo onda kada se oni na ulici suprotstave bahatosti i korupciji koje direktno ugrožavaju živote, poput tragedije na železničkoj stanici u Novom Sadu, ili je zloupotreba i kada Vaši koalicioni partneri iz Saveza vojvođanskih Mađara ulaze u osnovne i srednje škole, prikrivajući svoju političku kampanju iza aktivnosti Mađarskog nacionalnog saveta ili navodnih „investicija“ u školske objekte?
Moralno pravo da govorite o zloupotrebi učenika gubite onog trenutka kada ćutite o političkim zloupotrebama koje sprovode Vaši najbliži saveznici. Da li će isti aršini važiti za sve, ili je Vaša osuda rezervisana samo za one koji odbijaju da ćute pred sistemskim propustima i tragedijama?
Građani Vojvodine, Srbije, a i učenici, zaslužuju odgovor.
Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara 03.12.2024. Bečej
Ana Lalić: Novi Sad je grad slobodnih ljudi i biće to ponovo!
Predsednica Nezavisnog društva novinara Vojvodine Ana Lalić izjavila je večeras da je ponosna na Novi Sad koji se pobunio i poručila da će Novi Sad ponovo biti slobodan grad.
„Ponosna sam na Novi Sad i na Novosađane, zato nosim ovu majicu. Novi Sad je ipak grad slobodnih ljudi i biće to ponovo!“, kazala je Ana Lalić u gostovanju na Televiziji Nova.
Na pitanje da li će Novi Sad stati na 15 minuta i ovoga petka, ona je rekla: „Staće ponovo u petak i dokle god bude trebalo“.
Govoreći o hapšenju Mladena Papovića, vršioca dužnosti direktora Javnog gradskog saobraćajnog preduzeća Novi Sad koji je uhapšen pod sumnjom da je deo narkokartela koji je švercovao kokain iz Južne Amerike u Evropu, Ana Lalić je rekla da je dan pre hapšenja ta osoba otvorila za putnike prigradsko stajalište autobusa koji se nalazi u najneposrednijoj blizini mesta tragedije, u kojoj je poginulo 15 ljudi a dvoje veoma teško povređeno.
„Da li možete da zamislite te ljude koji sada treba da stoje na tom stajalištu, na samo koji metar od stratišta“, upitala je ona.
Govoreći o prebijanju Ilije Kostića (74) u policijskoj stanici, nakn čega je operisan i amputiran mu je jedan testis, Ana Lalić je rekla da su dvojica policajaca čija su imena naveli Pokret slobodnih građana i Građanski pokret Bravo kao krivce za to prebijanje, od ranije poznati po „iživljavanju“ nad građanima.
Ta dva opoziciona pokreta naveli su imena načelnika novosadske policije Gorana Radonjića i policijskog službenika Slobodana Drmanca.
„Iako su i ranije bili poznati po iživljavanjima nad građanima, oni ne samo da nisu kažnjeni nego su napredovali na vrlo visoke pozicije. Tadašnji gradonačelnik a sadašnji premijer Miloš Vučević čak je i odlikovao Drmanca za nekakvu izuzetnost“; kazala je Ana Lalić.